Igre 
Uspešne akcije spasilaca iz Srbije u Turskoj: "Operacije nekada traju satima, timovi odlično obučeni i opremljeni"
Komentari16/02/2023
-07:01
Gotovo dve nedelje traje potraga za ljudima koji se nalaze pod ruševinama nakon razornih zemljotresa koji su prošlog ponedeljka pogodili delove Turske i Sirije. Više od 200.000 spasilaca učestvuje u akcijama potrage, a među njima je i 44 pripadnika sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije. Načelnik sektora za vanredne situacije Luka Čaušić rekao je za Euronews Srbija da je situacija na terenu mnogo gora od one koja može da se vidi putem medija.
Čaušić navodi da da ekipa iz Srbije radi sjajan posao u Turskoj, i da prema njihovim svedočenjima sa terena može da se zaključi da je u pitanju katastrofa svetskih razmera.
"Nažalost Turskoj će sigurno biti potrebno mnogo vremena da se oporavi. Mi smo gotovo svake godine angažovani u pružanju pomoći nekoj zemlji. I mi smo imali priliku da dobijemo veliku svetsku pomoć kao što je bilo 2014. godine kada su nas pogodile one velike poplave. Međutim, ovo sada je prvi put da se naši pripadnici suočavaju sa jednom ovakovm katastrofom", rekao je Čaušić.
Objasnio je da postoje dva načina kako se reaguje kada se dogodi zemljotres ovakvih razmera - bilateralni i mehanizam civilne zaštite.
"Srbija je od 2015. godine član Evropskog mehanizma civilne zaštite. Dakle, možete da pružite pomoć kroz taj mehanizam ili možete bilateralno. U oba slučaja zemlja primalac mora da prihvati vašu pomoć. Mi smo prvih naših 27 pripadnika poslali bilateralno, dakle kao što je rečeno po naredbi predsednika republike i po nalogu MUP-a. Drugi deo naše ekipe od 18 pripadnika i devet vozila smo poslali odmah sutradan kopnenim putem upravo kroz mehanizam civilne zaštite, prosto lakše je proceduralno", kaže.
mup.gov.rs
Čaušić dodaje da ono što je bitno jeste da kada se dođe na lice mesta, važno je da se zemlja stavi na raspolaganje domaćoj službi za vanredne situacije.
"Moram da naglasim da je turska služba jedan izuzetno jaka služba, dobro organizovana i brojna. Međutim, katastrofa je bila velikh razmera. Tamo je došlo i do logističkih problema i do prekida saobraćajnica. Put od 170 kilometara naši ljudi su prešli za osam sati i to zbog ogromne gužve. One su nastale jer su uplašeni ljudi težili da što pre izađu iz grada u koji je naša ekipa bila upućena. Dakle, to su neke procedure: dolazak na lice mesta, dolazak u bazu operacija na samo mesto zemljotresa, izviđanje terena, jedan deo naše ekipe ide na sastanak sa ostalim međunarodnim timovima u kampovima u kojima smo mi bili smešteni i u kojima smo smešteni sada", kaže on i dodaje da nakon toga može da se započne operacija traganja za ljudima i njihovo spasavanje.
Povezane vesti
Upitan šta tačno naši timovi rade kada je u pitanju situacija u Turskoj, on kaže da se timovi inače šalju u zavisnosti od situacije koja se desila. Objasnio je da naš tim, po dolasku na mesto nesreće, najpre treba da prikupi sve potrebne informacije kako bi nakon toga mogao dalje da deluje.
"Mi smo poslali onaj tim koji je u datom trenutku bio najpotrebniji, a to je onaj koji sa svojom opremom, sa iskustvom, sa našim službenim spasilačkim psom može da pomogne da se pronađu ljudi. Napominjem da smo mi za manje od 24 sata od zemljotresa bili u Turskoj. Onda se naš predstavnik raspituje, prvo o strukturi objekta, kakav je bio pre rušenja, na kom mestu je najcelishodnije da se traži, kao i kakva je raspoloživost teških mašina. Nakon toga se određuju sektori rada i kreće se u posao", naveo je.
mup.gov.rs
Kako kaže, shodno iskustvu se određuje kako će i na koji način timovi da reagiju dalje.
"Naš tim ima veliki broj opreme koja je potrebna za reagovanje u ovakvim situacijama. Shodno svom iskustvu, timovi kreću da traže preživele i mi smo zaista dobar jedan posao tamo uradili. Locirali smo dve preživele osobe koje su izvučene i jednu smo pronašli i direktno spasili. Plus mnogo drugih poslova smo odrađivali kao što su procene objekata i obilazili smo stanovništvo", rekao je Čaušić.
"Spasilački timovi su pod velikim pritiskom i tenzijom"
Dodaje da su svi spasilački timovi, pa i naš, sve vreme pod tenzijom i velikim pritiskom jer se svakog dana veliki broj ljudi i onih koji su preživeli i onih koji nisu izvlači iz ruševina.
"Oni se koncetrišu da pre svega pronađu žive i da im ukažu pomoć. Kada osobu pronađu ispod ruševina, onda se gleda kako da se pristupa spasavanju, kako da čovek izvuče a da se dodatno ne povredi. Nekada te operacije traju i po nekoliko sati. Imali smo jednog našeg kolegu koji je rekao da su jedno telo preminulog lica izvlačili nekoliko sati i nekad su te porodice, u celoj svojoj tragediji, zahvalni jer su pronašli srodnika koji je čak i preminulo", kaže.
Čaušić kaže da su oni u Sektoru za vanredne situacije prošli osnovnu obuku pružanja prve pomoći. Međutim specijalistički timovi za spasavanje izruševina su prošli, kaže, i naprednu obuku za spasavanje iz ruševina upravo zbog toga što su oni prvi tu na licu mesta, a često se dešava da tu nema medicinskog osoblja.
Povezane vesti
"U Turskoj kada smo mi postupali tu je bila prisutna služba hitne pomoći kojoj se osoba predavala dalje i ona se vodila u bolnicu ili neki centar", dodao je.
MUP Republike Srbije
Na pitanje da li se prvo uklanjaju ruševine i kako se dolazi do tela, Čaušić kaže da je i tu u pitanju zahtevna procedura.
"Uvek se ide u paru i vodi se računa o bezbednosti tima. Nikada ne znate šta još tu može da se desi. Kada se locira, običaj je da se ide lagano podizanjem sloj po sloj betobna, onda se guraju teleskopske kamere koje mogu da idu do tri metra i imaju svetlo. Onda se proverava da li ima preživelih. Nakon toga se obezbedi to mesto i ako je neophodno da se angažuje i teška mašinerija. Praksa je da se pravi takozvani spasilački tunel da se ne bi obrušilo", navodi.
Povezane vesti
Pas Zigi nanjušio devojčicu među ruševinama
Čaušić dodaje da je srpski tim spasio jedno lice tako što se pas Zigi kretao sve vreme oko njega, pa je vodiču bilo sumnjivo njegovo ponašanje. Kako je naveo, potražili su pomoć i počeli da dižu blokove gde su pronašli devočicu do 17 godina.
"Dobili smo gromoglasni aplauz lokalnog stanovništva. Veoma je kompleksna situacija da bih mogao da kažem kako se radi. Svaki varedni događaj je vanredni događaj za sebe i požar i poplava izemljotres, ali naši ljudi su upravo zato vrhunski obučeni i opremljeni. Oni su prošli niz treninga", naveo je on.
FoNet/Instagram/mupsrbije
Činjenica je da su timovi i nedelju dana nakon razarajućih zemljotresa izvlačili žive ljude iz ruševina, a Čaušić kaže da na to pre svega utiče više faktora. Glavni je, kaže, da li je osoba povređena i kakvo je njeno opšte stanje organizma. Navodi da mlađi i deca imaju veće šanse jer su fizički manji, pa samim tim i manja je verovatnoća da se povrede.
"Postoji pravilo da se se sedam dana može bez vode, tri nedelje bez hrane, ali postoji niz faktora koji utiču da li će neko preživeti ili ne. To podrazumeva stepen povreda, opšte stanje organizma, koliko ima vazduha, da li ima pristup vodi. Primetili ste da se u poslednje vreme uglavnom izvlače mlađi ljudi i deca. Dva su razloga. Fizionomijom su manji, manja je opasnost da dobiju teške povrede, a s druge strane njihovo telo je zdravije. Ako su još na neki način imali pristup vodi onda može da se desi ono što mi zovemo čudom ili pravim blagoslobom. U svakom slučaju sve dok postoji šansa treba tragati", naveo je.
Pre sedam osam i više godina Sektor za vanredne situacije je objavio porodični priručnik za vanredne situacije gde su obrađeni svi mogući vanredni događaji koji se najčešće dešavaju - požar poplavam zemljotres.
Kako navode, ono što je najvažnije je ostati pribran, jer u suprutom ljudi uglavnom rade te često fatalne greške. Potrebno je odmaći se od od staklenih površina, voditi računa ako su teški lusteri da mogu da padnu.
Ne bi trbalo korsititi stepenice, lift. Lift ni u jednom vanrednom događaju ne bi trebalo da se koristi jer se ponaša kao dimnjak i postoji rizik da možete da se ugušite. Ne trčati napolje odmah nakon prvog talasa jer ljudi još u toku samog zemjljotresa krenu, a statistika je pokazala da se najviše povreda dešava upravo na stepenicama. Najbolje je stati ispod nosećih zidova ili dovratka.
Komentari (0)