Od "najopasnije žene Evrope" do "ofanzive šarma" ka Briselu: Šta je obeležilo prvih 100 dana vlasti Đorđe Meloni

Nakon što je liderka krajnje desnice u Italiji Đorđa Meloni osvojila vlast u okotobru prošle godine, upalio se alarm širom Evrope. Od strane raznih političkih komentatora dobijala je epitete kao što su "evroskeptična", "radikalna", "demagog", a neki su je nazivali i "najopasnijom ženom u Evropi". Nakon pto je prošlo 100 dana provedenih u kabinetu, postavlja se pitanje koliko je njeno delovanje u skladu sa takvim prognozama. 

Da li je delovala u skladu sa mantrom svoje predizborne kampanje da je "vreme za igru završeno" za Brisel, ili je izabrala drugačij pristup da bi se približila evropskim saveznicima Italije?

Dajemo pregled nekih od glavnih koraka Đorđe Meloni od kada je izabrana na premijersku funkciju.

 

 

AP Photo/Gregorio Borgia

Razbijanje rejv žurki

Malo ko bi pretpostavio da će predizborni moto Đorđe Meloni na kraju dobiti bukvalnu konotaciju, jer njena priča da se "igra završava", vezuje se sada za jednu od privih odluka premijerke - dekert o razbijanju neovlašćenih masovnih žurki.

Meloni i njena vlada branile su odluku prema kojoj se organizatori ovavkih skupova suočavaju sa velikim novčanim kaznama i zatvorom do šest godina. Kako je navela, cilj je bio da se Italija uskladi sa svojim evropskim kolegama.

"Pokazali smo da država neće da zatvara oči i da ne reaguje kada se suoči sa kršenjem zakona", rekla je ona nedavno na konferenciji za novinare.

Kritičari ovaj njen potez doživljaju kao "odvraćanje pažnje" od hitnijih političkih problema i strahuju da bi to moglo da ograniči slobodu mladih.

Prepirka sa Francuskom zbog broda za spasavnje migranata

Ubrzo nakon što je preuzela dužnost, Meloni se našla u nezgodnom položaju nakon što je izazvala prepirku sa Francuskom oko broda za spasavanje migranata. Reč je o brodu  s migrantima, kojim upravlja evropska humanitarna organizacija "SOS Mediteran", pod nazivom  "Ocean Viking ship".

Italja je u novembru najpre odbila da ovaj brod kod njih pirstane, pa su bili primorani da se zadrže u francuskom lučkom gradu Tulonu, što je izazvalo gnev Francuske. Meloni je onda objavila da je Francuska pristala da prihvati plovilo, iako francuska vlada nije to zvanično saopštila. 

"Francuska duboko žali što Italija nije prihvatila da se ponaša kao odgovorna evropska država", poručili su tada Francuske.

Ovo nije prvi put da  Meloni nije naklonjena francuskim susedima, obzirom na netrpeljivost koju je pokazivala ka fracuskom predsedniku Emanuelu Makronu i njegovoj migrantskoj politici.

Tokom jedne od emsija 2019. godine Meloni je osudila "eksploatorski" ekonomski odnos Francuske sa bivšim kolonijama kao što je Burkina Faso, tvrdeći da rešenje za probleme Afrike nije "premeštanje Afrikanaca u Evropu", već "oslobađanje Afrike od Evropljana". Ona je ranije predložila pomorsku blokadu kako bi obuzdala migrante koji dolaze u Evropu preko Sredozemnog mora.

Međutim, kako Euronews piše, ovaj njen, na rečima, čvrst satv ka migrantskoj poltici drugačije izgleda na delu. Statistika koju je obajvlo Ministarstvo unutrašnjih poslova Italije pokazuje to da se broj čamaca sa migrantima koji dolaze u ovu zemlju drastično povećao otkako je Meloni preuzela dužnost premijerke. Samo u prvih deset dana nove godne zabeleženo je povećanje od 880 odsto u odnosu na 2022. godinu.

profimedia

Budžetski planovi bliski EU

Nedeljama su briselski zvaničnici čekali sa zebnjom dok je kabinet Đorđe Meloni razmatrao budžetski plan. Međutim, strasti su se stišale kada je nova vlada objavila da će njeni novi planovi za italijansku privredu biti znatno bliži EU nego što su neki očekivali. 

Zakon o budžetu uključuje predloge kao što su poreske olakšice od 21 milon evra za oslobađanje preduzeća od tereta energetske krize, kao i fiskalne podsticaje i niže starosne granice za odlazak u penziju. 

Sama Meloni krenula je u ofanzivu šarma ka Briselu, i to pre svega ka predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen. Politički analitičari ovo doživljaju kao veliku potrebu Italjie da dobije svojih 190 milijardi evra iz EU fondova za oporavak nakon pandemije koronavirusa.

"Bilo bi nezamislivo da Meloni rizikuje da propusti ovaj novac. Neuspeh bi bio tragedija", rekao je za Rojters Danijel Albertaci, profesor na Univerzitetu u Sariju.

Podrška Italje Ukrajini

Kada je položila zakletvu, Meloni je obećala da će zadržati čvrstu podršku Ukrajini tokom rata sa Rusijom koja je 24. februara prošle godine započela invaziju na tu zemlju. Do sada se pokazalo da održava ovo obećanje, na zadovoljstvo Kijeva.

Međutim, obećenje o njenoj naklonost Ukrajincima nije moglo da se uzme zdravo za gotovo. Uprkos tome što je prihvatila veliki deo urkajinskih izbeglica, Italija je i dalje jedna od zemlja zapadne Evrope koja ima najblaži odnos prema Rusiji. Teret decenijama dugih ekonomskih poteškoća na koje se nadogradila kriza zbog pandemije koronavirusa, učinio je da mnogi Italijani nevoljno podrže sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini.

profimedia

Neke o kolega Meloni čak su se i zvanično pokazivale naklonost Kremlju. Jedan od njih je i Silvio Berluskoni koji je poznat kao neko ko je dugogodišnji prijatelj Vladimira Putina i koji je prošle godine priznao da razmenjuje pokolne i "slatka pisma" sa ruskim predsednikom. Takođe i Mateo Salvini, koga je Meloni imenovala za zamenika premijera, ranije je izražavao pozitivne stavove prema Rusiji.

Kako se odnosila prema novinarima?

Italija je dugo bila rangirana kao jedna od najgorih zemalja Zapadne Evrope za novinare, zauzevši 58. mesto u Svetskom indeksu slobode medija za 2022. godinu. Neki novinari izrazili su zabrinutost da bi pobeda Meloni na izborima mogla da se negativno odrazi na život novinara u Italiji i da ga učini još izazovnijim.

Dok je Meloni, koja je i sama bila novinarka, izrazila podršku slobodi medija, kritičari ukazuju na neprijateljsko ponašanje članova njene stranke prema levičarski naklonjenim novinarima.

Na udaru se ranije našla italjansko-palestinska novinarka i akademkinja Rula Džebreal. Ona je dobijala pretnje koje se vezuju za sudske postupke nakon što je iznela neke tvrdnje o stavovima Meloni i imigraciji.

"Meloni i njena stranka žele da se suoče sa svakim  ko se ikada usudi da kritikuje njihovu politiku", rekla je Džebreal za Euronews.

Međutim, dok Meloni na kraju nije uspela nju da izvede na sud, u okobru je rešila da to učini sa jedinim od italjanskih aktivista za borbu protiv mafije Robertom Savianom koji je poznat kao otvoreni kritičar njene stranke. Meloni ga je tužila zbog klevete. Ukoliko bude proglašen krivim, mogao bi da se suoči sa zatvorskom kaznom od tri godine.

Šta kažu analitičari i javnost?

Stavovi analaitičara su, nakon 100 dana Meloni na vlsti, malo ublaženi. Andrija Mamone profesor istorije na Univerzitetu u Rimu kaže za Euronews da se ništa zanačjno nije promenilo.

"Njen kabinet nije učinio mnogo u privh 100 dana. Vlada u osnovi prati EU u međunarodnoj politici. Ovo jasno pokazuje koliko je složeno voditi državu kada neko polazi iz populističkih primesa", rekao je.

Prema istraživanju javnog mnjena, Italijani su uglavnom zadovoljni kako Meloni radi. Njena stranka porasla je otkako je preuzela funkciju premijerke, a prema poslednjim anketama trenutno je podržava 48 odsto ljudi.

Euronews navodi da se stiče utisak da je Meloni uspela da konsoliduje svoju moć, i verovatno će nastaviti da balansira sa stavovima i očekivanjima. Ovo je posebno specifično jer je istorija njenih prethodnika pokazilvala da je njihov rejting uglavnom opadao u privm danima preuzimanja premijerske funkcije. Sada ostaje da se vidi da li će i kako Meloni održati svoju popularnost, ili će doživeti sudbinu svojh prethodnika.