RAT U UKRAJINI Kijev i Vašington postigli dogovor o eksploataciji ukrajinskih rudnih rezervi

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da bi ruski lider, Vladimir Putin, prihvatio evropske mirovne snage u Ukrajini kao deo potencijalnog sporazuma za okončanje trogodišnjeg rata. Američki predsednik izjavio je ovo u ponedeljak u Beloj kući na zajedničkoj konferenciji za medije sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Sastanak je održan u trenutku kada su SAD glasale protiv rezolucije Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, svrstavajući se uz Severnu Koreju, Belorusiju i druge zemlje naklonjene Rusiji, nasuprot evropskim saveznicima. Demokrate su ovaj potez nazvale "sramotnim".

         Kako je protekao prethodni dan rata u Ukrajini pročitajte u jučerašnjem blogu.

                              Dešavanja u Ukrajini pratite uživo u našem live blogu:

22.13 FT: Ukrajina i SAD postigli dogovor o eksploataciji ukrajinskih rudnih rezervi

Ukrajina je postigla dogovor sa SAD o eksploataciji ukrajinskih rudnih rezervi, što bi, kako veruju ukrajinski zvaničnici, trebalo da rezultira boljim odnosima sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa i otvoranjem mogućnosti za dugoročno bezbednosno angažovanje Amerike u Ukrajini, javlja Fajnenšel tajms (FT).

Nakon što su SAD odustale od zahteva da im Ukrajina ustupi pravo na eksploataciju rudnih rezervi u vrednosti od 500 milijardi dolara, ukrajinski zvaničnici su potvrdili da je zvanični Kijev sada spreman da potpiše sporazum o zajedničkom razvoju ukrajinskih rudnih i energetskih resursa, uključujući naftu i gas, prenosi londonski dnevnik.

"Sporazum o mineralima je samo deo šireg plana. Više puta smo čuli od američke administracije da je to deo veće slike", potvrdila je danas za FT Olha Stefanišina, zamenica premijera Ukrajine i ministarka pravde koja je predvodila ukrajinski pregovarački tim.

20.01 Rubio: SAD ne shvataju ozbiljno predloge da obezbede Ukrajini nuklearno oružje

Sjedinjene Američke Države ne shvataju ozbiljno predloge da Ukrajini obezbede nuklearno oružje, izjavio je danas američki državni sekretar Marko Rubio.

Govoreći o izjavi ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da, ukoliko Ukrajini bude odbijen pristup NATO-u onda bi obezbeđenje nuklearnog oružja moglo poslužiti kao bezbednosna garancija. 

Rubio je za američki portal "Breitbart" kazao da "niko ne bi pomislio da je to ozbiljna ponuda sa njegove strane".

"Nisam čuo (Zelenskog) da je to rekao, ali ako on to govori, mislim da to nije realan zahtev. Treba nam manje zemalja sa nuklearnim naoružanjem, a ne više", rekao je Rubio.

On je rekao da je "suštinski izazov" kako doći do kraja sukoba u Ukrajini, koji neće dovesti do novog rata za godinu, dve ili tri.

"To je vrsta stvari o kojoj će se morati razgovarati u bilo kakvim pregovorima. Ali ne mislim da je nuklearno oružje odgovor na to", zaključio je Rubio.

19.55 Na sastanku UN u Ženevi više desetina zemalja pružilo podršku Ukrajini

Predstavnici desetina zemalja pružili su danas podršku Ukrajini na sastanku Ujedinjenih nacija u Ženevi, koji je na marginama Saveta UN za ljudska prava, održan u znak sećanja na ukrajinski "otpor ruskoj agresiji", preneo je Rojters.

"Niste sami. Norveška i druge zemlje, sve zemlje koje su ovde, ali i druge zemlje, nastaviće da vas podržavaju dok se borite za svoj teritorijalni integritet, vaš suverenitet i vaše ljudsko dostojanstvo", rekao je zamenik norveškog ministra spoljnih poslova Andreas Mokfeld Kravik.

Sastanak je održan dan nakon što je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju koju su izradile Sjedinjene Američke Države, koja zauzima neutralan stav o sukobu u Ukrajini.

Estonska podsekretarka za spoljne poslove Mina Lina Lind, rekla je da je "izuzetno zabrinuta" zbog toga što je Savet bezbednosti UN doneo rezoluciju u kojoj se ne pominje teritorijalni integritet Ukrajine.

"Ali mislim da je evropska odlučnost još veća", rekla je ona Rojtersu nakon sastanka, koji su organizovali Ukrajina i Lihtenštajn na marginama Saveta UN za ljudska prava.

Sastanku su prisustvovali predstavnici uglavnom evropskih zemalja, među kojima su bile Francuska i Nemačka, kao i Turska, Južna Koreja, Australija, Japan i predstavnik SAD koji se nije javio za reč, navodi Rojters.

12.27 Šmihal: Ukrajini će za oporavak u narednoj deceniji biti potrebne 524 milijarde dolara

Premijer Ukrajine Denis Šmihal rekao je danas da se očekuje da će ukrajinske potrebe za oporavkom u narednoj deceniji iznositi 524 milijarde dolara.

Kako je naveo u objavi na društvenoj mreži Telegram, ta procena zasnovana je na izveštaju Svetske banke o gubicima i potrebama.

"Novi podaci premašuju prethodnu procenu za 38 milijardi dolara. Ovako veliki broj znače da oporavak mora postati globalni projekat", istakao je Šmihal.

Prema njegovim rečima, rekonstrukcija mora početi već sada, jer od toga zavisi kvalitet života miliona ljudi, izgledi za povratak Ukrajinaca iz inostranstva i stvaranje tačaka rasta koje će pomeriti ukrajinsku ekonomiju napred.

"Zahvalni smo Svetskoj banci na razumevanju hitnosti projekata oporavka. Konkretno, izveštaj već identifikuje 348 prioritetnih projekata za ukupno 17 milijardi dolara. Od toga, već imamo sedam milijardi dolara finansiranja, delimično ili u potpunosti, za 127 projekata", rekao je premijer Ukrajine.

Šmihal je zahvalio Svetskoj banci na njenoj temeljnoj i kvalitetnoj proceni gubitaka i potreba Ukrajine i dodao da će procena biti osnova za planiranje oporavka u bliskoj budućnosti.

Tanjug/AP/Evgeniy Maloletka

12.07 Ukrajinske odbrambene snage oborile šest ruskih krstarećih raketa i 133 drona

Vazduhoplovstvo Oružanih snaga Ukrajine saopštilo je danas da je oborilo šest ruskih krstarećih raketa Kh-101 i 133 drona. Kako se navodi, od početka prošle noći Rusi su napali Ukrajinu sa 213 udarnih bespilotnih letelica "Šahed".

Tanjug/ Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije

Napadi su izvođeni iz pravaca Orel, Brjansk, Kursk, Primorsko-Ahtarsk. Vazdušni napad su odbile avijacija, protivvazdušne raketne trupe, jedinice za elektronsko ratovanje i mobilne vatrene grupe Vazduhoplovstva i Odbrambenih snaga Ukrajine, prenosi Ukrinform.

07.55 Poljski vojni avioni poleteli nakon uzbune za vazdušne napade nad celom Ukrajinom

Poljski vojni avioni poleteli su rano jutros iznad vazdušnog prostora te zemlje u cilju podizanja bezbednosti, nakon što je Rusija izvela vazdušne napade na Ukrajinu, saopšteno je iz Operativne komande poljskih oružanih snaga.

''Preduzeti koraci imaju za cilj obezbeđivanje bezbednosti u regionima koji se graniče sa ugroženim područjima'', saopšteno je iz Komande, prenosi Rojters. Prethodno je na teritoriji cele Ukrajine proglašena vazdušna opasnost.

07.27 Putin: Zelenski izbegava mirovne pregovore

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izbegava mirovne pregovore.

"Činjenica je da Zelenski izbegava pregovore o mirnom rešenju konflikta u Ukrajini i postavlja se pitanje zašto. Zbog toga što ako bi ti pregovori počeli, pre ili kasnije, to bi dovelo do ukidanja ratnog stanja. Čim bi se to dogodilo, morao bi odmah da ide na izbore", ukazao je Putin u obraćanju na TV kanalu Rusija 1.

Prema njegovim rečima, tada više ne bi bilo razloga da se izbori u Ukrajini ne održe.

"Sada u Ukrajini nema izbora upravo zbog toga što se oni ne održavaju pod izgovorom ratnog stanja", istakao je ruski predsednik.

06.55 Makron: Mir ne može značiti kapitulaciju Ukrajine

Predsednik Francuske Emanuel Makron podsetio je predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da "mir ne može značiti kapitulaciju Ukrajine.

"Mir ne može biti prekid vatre bez garancija", već "mora da obezbedi uslove za suverenitet" za koji će Kijev voditi pregovore, rekao je on, preneo je Figaro.

Makron jer na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Donaldom Trampom pozdravio predstojeći sastanak ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i američkog predsednika.

Tanjug/AP/Ludovic Marin

06.40 Putin: Moskvu ne zanima sporazum SAD i Ukrajine o mineralima

Ruska Federacija je spremna da ponudi zajednički rad na retkim zemnim metalima američkoj vladi i privatnim strukturama, saopštio je ruski predsednik Vladimir Putin.

"Što se tiče novih teritorija, isto je. Spremni smo da privučemo strane partnere na takozvane nove, naše istorijske teritorije, koje su se vratile Ruskoj Federaciji. Tu su i određene rezerve. Spremni smo da radimo sa našim partnerima, uključujući i Amerikance, i tamo", rekao je Putin u razgovoru sa novinarom Pavlom Zarubinom.

Istovremeno, ruski lider je istakao da mogući pregovori između SAD i Ukrajine o retkim zemnim metalima ne zanimaju Moskvu .

"Nas se to ne tiče. Ja to uopšte ne ocenjujem. Ne želim ni da razmišljam o ovoj temi", rekao je Putin i dodao da je neophodno proceniti te resurse.

06.31 Tramp: Kraj rata za nekoliko sedmica, možda Kijev vrati deo zemlje

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u razgovoru s francuskim kolegom Emanuelom Makronom u Beloj kući da "pomaže Ukrajini kao što joj niko do sada nije pomogao". 

Tramp je rekao da bi rat mogao da se završi uskoro za nekoliko sedmica

"Mislim da to možemo da okončamo za nekoliko sedmica. Ako budemo pametni. A ako nismo, nastaviće se i nastavićemo da gubimo mlade, lepe ljude koji ne bi trebalo da umiru", rekao je predsednik.

Dodao je da bi rat u Ukrajini mogao da eskalira u Treći svetski rat, a da Vašington namerava da spreči takav scenario.

Istovremeno, komentarišući temu mogućeg odricanja Ukrajine od svojih teritorija u mirovnom sporazumu, američki predsednik je rekao: "Videćemo".

Tanjug/AP/Ludovic Marin

06.14 Generalna Skupština UN usvojila Rezoluciju SAD o Ukrajini

Na treću godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu, Generalna skupština UN usvojila je Rezoluciju koju su podnele unele Sjedinjene Države sa amandmanima koji, posebno, pozivaju na obnavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine.

Za Rezoluciju SAD "Put ka miru" glasale su 93 države, osam je glasalo protiv, a 73 su ​​bile uzdržane. Među državama koje su bile uzdržane bila je Ukrajina.

EPA-EFE/JUSTIN LANE

Pre toga, Generalna skupština UN je istovremeno odbacila ruski amandman "o potrebi da se eliminišu osnovni uzroci ukrajinske krize": 71 država je bila protiv, a samo 31 ga je podržala.