Igre 
Šinas i Johanson: Sve zemlje regiona treba da prilagode vizni režim sa EU, ali je trenutno Srbija u fokusu
Komentari05/12/2022
-11:15
Usaglašavanje viznog režima zemalja Zapadnog Balkana sa EU je od ključnog značaja u borbi protiv iregularne migracije, ocenili su potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za promociju evropskog načina života Margaritis Šinas i evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson.
Šinas je, u obraćanju medijima, naglasio je da je ova nedelja važna za borbu protiv migracije, ukazujući na sutrašnji Samit EU-Zapadni Balkan u Tirani i u četvrtak Savet ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa EU.
Na Savetu, kako je najavio, biće predat Akcioni plan za borbu protiv migracije na Zapadnom Balkanu. Šinas je naglasio da odgovor na problem migracije mora biti evropski. Istakao je da je fokus trenutno na Zapadnom Balkanu, pošto je na toj ruti najveći izazov. Naglasio je da je EU partnerima u regionu poručila jasno da mora pod hitno da se deluje.
"Naše angažovanje se isplati i to se vidi iz činjenice da je promenjen vizni režim Srbije prema Burundiju, a dobili smo uveravanje da će uslediti dalje promene“, preneo je Šinas.
Prema njegovim rečima, suspenzija slobodnog viznog režima je instrument koji se može koristiti kako bi se naterala neka zemlja na usaglašavanje svog režima. Johanson je kazala da su sve zemlje Zapadnog Balkana spremne da usaglase svoj vizni režim sa EU, što je ključno.
"Imamo već napredak u tome. Srbija je promenila svoj vizni režim prema Burundiju i Tunisu, što već ima velike efekte. Takođe je Srbija obećala da će to učiniti i sa Indijom i drugim trećim zemljama", prenela je ona.
Johanson je kazala da je potrebno da sve zemlje regiona prilagode svoj vizni režim sa EU, ali da je trenutno Srbija u fokusu, jer preko te države dolazi aktuelno najveći broj migranata u EU. Šinas je istakao da je usaglašavanje viznog režima obavezno i da nije prihvatljivo da zemlje Zapadnog Balkana imaju slobodni vizni režim sa državama čiji građani ilegalno pokušavaju da pristupe EU.
Povezane vesti
"To dokazuje da je ilegalna migracija zajednički izazov, a najbolje suočavanje sa tim izazovom je u saradnji“, rekao je on.
"EU podržava inicijativu Mađarske i Austrije sa Srbijom"
Šinas je rekao da EU podržava inicijativu Mađarske i Austrije sa Srbijom u borbi protiv ilegalne migracije. On je ukazao da Akcioni plan sadrži mere koje treba odmah primeniti sa ciljem smanjenja broja migranata duž balkanske rute.
Prva mera je jačanje upravljanja granicama duž čele rute.
"Kada govorim o tome mislim ne samo na granica EU i Zapadnog Balkana, već i između zemalja regiona, gde je potrebno prisustvo EU“, objasnio je on. Johanson je kazala da je važna zaštita spoljnih granica EU, ali i granica između zemalja Zapadnog Balkana. Rekla je da trenutno ima oko 500 pripadnika Fronteksa na spoljnoj granici EU prema Zapadnom Balkanu, ali da će novi mandat predviđati da se oni rasporede i između zemalja tog regiona.
Šinas je ukazao da Akcioni plan predviđa da EU mora podržati zemlja Zapadnog Balkana u ubrzanju procedura za registraciju migranata i azila. Dalje Akcioni plan smatra da je potrebno nastaviti sa snažnom borbom protiv krijumčara ljudi.
"To ćemo učiniti koristeći novo uspostavljenu jedinicu Eurpola, koja već deluje na granici Mađarske i Srbije, a njena aktivnost će biti proširena duž cele rute", kazao je on.
Šinas je dodao da Akcioni plan predviđa i meru proterivanja ilegalnih migranata iz EU na Zapadni Balkan, i sa Zapadnog Balkana u zemlje porekla.
Povezane vesti
"Moramo osigurati povratak migranata. Tako moraju oni koji dolaze balkanskom rutom biti vraćene na Balkan, a potom treba podržati zemlje regiona u vraćanju ilegalnih migranata u zemlje porekla“, objasnio je on.
Johanson je kazala da je potrebna implementacija Dablinskih pravila i saradnja u vezi readmisije i proterivanja.
"Iduće godine ćemo pokrenuti projekat dobrovoljnih i prisilnih proterivanja sa Balkana. Imamo takav projekat sa BiH, i to ćemo proširiti na ostale zemlje regiona"; najavila je ona.
Šinas je, upitan za proširenje Šengena, rekao da širenje vodi ka više, a ne manje bezbednosti.
"Mit je da je širenje Šengena znači manje kontrola, već naprotiv više i bolje kontrole“, poručio je on, založivši se za proširenje Šengena na Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju.
Komentari (0)