Igre 
SAZNAJEMO Srbija ukida bezvizni režim za Tunis i Burundi, Varheji pozdravio odluku: Važan korak ka usaglašavanju sa EU
Komentari20/10/2022
-18:02
Srbija je donela odluku o ukidanju bezviznog režima za Tunis i Burundi, inače dve zemlje iz kojih je poslednjih meseci stizao veliki broj ilegalnih migranata na balkansku rutu, saznaje Euronews Srbija. Evropski komesar za politiku susedstva i proširenja Oliver Varhelji objavio je da pozdravlja odluku Srbije da učini važan korak kako bi se usaglasila sa evropskom listom viza potrebnom za treće zemlje.
"Nadam se da ćemo uskoro videti dalja poboljšanja", naveo je Varhelji.
Prošle sedmice zbog velikog priliva migranata u EU u centru pažnje ponovo se našla zapadnobalkanska ruta i, posebno, Srbija. Prema zvaničnim podacima Fronteksa, zapadnobalkanska ruta i dalje je najaktivnija migraciona ruta sa više od 19.000 ilegalnih prelazaka samo u septembru, što je dvostruko više nego u istom periodu prošle godine. U prvih devet meseci, više od 106.000 ljudi je sa Zapadnog Balkana ušlo u Uniju bez zvanične dokumentacije - tri puta više nego 2021. Zabeležen je rast izbeglica iz Avganistana, Sirije, Pakistana i drugih zemalja.
A sa ovim problemom ne suočava se samo Srbija, već i ostatak Evrope. Kako je nedavno pisao Dojče vele, broj tražilaca azila u Nemačkoj se u prvoj polovini 2022. znatno povećao, a najviše ljudi dolazi preko takozvane balkanske rute. U Austriji je trenutno neobično mnogo zahteva za azil od ljudi iz Indije i Tunisa, a od jula Indijci podnose najviše zahteva. To se, između ostalog, objašnjava činjenicom da je građanima tih zemalja dozvoljen ulazak u Srbiju bez vize. Odatle onda mnogi kreću dalje ka Zapadu.
Bezvizni režim za 22 zemlje sveta bio problem u izveštajima Evropske unije o napretku Srbije, a osim Tunisa i Burundija, koje su bile posebno istanknute, države koje su navođene kao sporne su i Indija, Kuba, Gvineja Bisao, Indonezija... Mihael Spindeleger, šef Međunarodnog centra za razvoj migracione politike, rekao je nedavno da migraciona ruta kroz Srbiju muči zemlje u regionu.
Nakon sastanka 3. oktobra u Budimpešti sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom i kancelarom Austrije Karlom Nehamerom, predsednik Aleksandar Vučić je najavio da će Srbija do kraja godine značajno uskladiti svoju viznu politiku s viznom politikom EU, tako da Srbija "neće moći da se koristi kao ulazna zemlja za ilegalne migracije".
"Ljudi u Beogradu ne znaju sa kakvim se problemima naša policija suočava, ali znaju u Kanjiži, Vranju i Preševu. Odlučili smo da pomognemo zajedničkim radom i Austriji i Mađarskoj. Sporazum ćemo overiti u Beogradu, napravićemo akcioni plan i kako da zaštitimo i druge delove Evrope. Srbija će biti odgovorna i ozbiljna i to ćemo uspeti da učinimo", naveo je Vučić.
Povezane vesti
Fezer: Zajednički cilj da zaustavimo rastući talas preko balkanske rute
profimedia
Ministarka unutrašnjih poslova Nemačke Nensi Fezer izjavila je danas u Berlinu, posle sastanka ministara unutrašnjih poslova zemalja Berlinskog procesa, da je zajednički cilj je da se zaustavi rastući talas ilegalnih migranata preko balkanske rute.
Fezer je na konferenciji za novinare izjavila da je dogovoreno uglašavanje viznih režima zemalja Zapadnog Balkana sa EU i navela da je dogovorena i snažnija borba protiv krijumčara ljudi, i efikasnija zaštita granice uz pomoć Fronteksa.
„Mirno zajedništvo, stabilnost, bezbednost je svim državama Zapadnog Balkana i suseda EU od velikog značaja. Koliko je važno očuvanje mira pokazalo nam je nanovo agresija Rusije na Ukrajinu. Još pre 21 godine dolazile su do nas vesti sa Zapadnog Balkana koje su bile obeležene ratom, a danas je to jasno region u kojem je uspostavljena stabilnost, dobrosusedski odnosi, obeležen reformama sa ciljem modernizacije država i unapređenja ekonomije. Taj napredak je bio značajan i van sumnje je da je put bio lak“, poručila je Fezer.
U vezi ilegalne migracije, kazala je da je želja svih učesnika da se sačuva mogućnost da se osobama koje beže od rata ili političkog progona može pružiti zaštita i da postoji odlučnost borbe protiv iregularne migracije.Ona je ipak poručila da niko ko nema šansu na dobijanje azila, ne bi trebalo da se upusti u opasan put ka EU.
„Naš cilj je da rastući talas preko balkanske rute zaustavimo“, podvukla je Fezer.
Ministarka unutrašnjih poslova Nemačke je rekla da je dogovoreno intenziviranje saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, kako bi se unapredila situacija u regionu, ali i poboljšala u EU. Fezer je navela da je povratak džihadista sa ratišta veliki izazov za sve države, i da razmenom iskustava mogu biti pronađena zajednička rešenja.
Johanson: Važno da zemlje regiona usaglase svoj vizni režim sa EU
profimedia
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson istakla je da je ove godine zabeležen tri puta veći broj migranata preko balkanske rute u EU.
Povezane vesti
„Moramo rešiti taj problem. Uočavamo rast preko Severne Makedonije i Srbije. Uočavamo i veliki rast povezan sa bezviznim režimom koje pojedine zemlje Zapadnog Balkana imaju sa nekim državama odakle dolaze migranti, koji onda nastave put u EU“, objasnila je ona.
Johanson je rekla da je važno da zemlje regiona usaglase svoj vizni režim sa EU, jer je to jedini način da se nastavi vizna liberalizacija. Ukazala je da se poslednjih meseci mogao videti veći broj ljudi iz Indije, Tunisa, Burundija i sa Kube, koji da dolaze u EU. Johansen je rekla da Fronteks može imati još važniju ulogu u zaštiti spoljne granice EU.
Ona je najavila da 4.novembra putuje u Severnu Makedoniju, kako bi sa tom zemljom potpisala odgovarajući sporazum. Evropska komesarka za unutrašnje poslove je navela da će predložiti Savetu EU novi mandat za pregovore o novim sporazumima sa zemljama Zapadnog Balkana, koji bi omogućili Fronteksu da ima svoje službenike ne samo na spoljnim ganicama EU, već i na granicama između zemalja regiona.
„Želimo da imamo i sporazum o readmisiji sa zemljama Zapadnog Balkana. Najpre ćemo početi sa Srbijom. Podržaćemo zemlje tog regiona u vraćanju migranata“, navela je Johanson.
Upitana da li je zabrinuta zbog kritika iznetih na prošlom Samiti mađarskog premijera Viktora Orbana, austrijskog kancelara Karla Nehamera i predsednika Srbije Aleksandra Vučića da EU čini premalo u zaštiti granica, rekla je da nije tačno da Unija ne radi puno na tom pitanju.
„Dobro je da se sastaju. Ali mi radimo puno i EU jača mere za zaštitu spoljne granice uz pomoć Fronteksa. Iduće nedelje ćemo imati i najmoderniji sistem u sveti za zaštitu granica“, poručila je Johanson.
Komentari (1)
Марија
21.10.2022 07:12
Ни Тунис ни Бурунди нису признали тзв. Косово