Srbija pod lupom EU: Dok se u Briselu spominje suspenzija bezviznog režima, Beograd najavljuje "značajno usklađivanje"

Komentari

Autor: Euronews Srbija/N. Z.

14/10/2022

15:20

Srbija pod lupom EU: Dok se u Briselu spominje suspenzija bezviznog režima, Beograd najavljuje "značajno usklađivanje"

profimedia - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Zbog istočne granice Evropske unije u Briselu ponovo pište alarmi. Broj migranata koji je u prvih devet meseci ušao u EU drastično je skočio, a u centru pažnje se opet nalazi zapadnobalkanska ruta i, posebno, Srbija. Upravo ova tema biće u fokusu današnjeg sastanka ministara unutrašnjih poslova u Luksemburgu. I dok evropska komesarka Ilva Johanson ne isključuje mogućnost da bi Srbija zbog svoje vizne politike mogla da snosi posledice u pogledu suspenzije bezviznog režima sa EU, iz Beograda su još ranije stigle najave da će do kraja godine doći do "značajnog usklađivanja" kada je reč o ovom pitanju.

Prema zvaničnim podacima Fronteksa, zapadnobalkanska ruta i dalje je najaktivnija migraciona ruta sa više od 19.000 ilegalnih prelazaka samo u septembru, što je dvostruko više nego u istom periodu prošle godine. U prvih devet meseci, više od 106.000 ljudi je sa Zapadnog Balkana ušlo u Uniju bez zvanične dokumentacije - tri puta više nego 2021.

Taj, kako je ocenjeno, drastičan skok privukao je pažnju EU, pa će na današnjem sastanku u Luksemburgu biti reči o Srbiji, koju Poltiko, na primer, opisuje kao "kapiju za ulazak u blok". Naime, pojedine članice EU već neko vreme prstom upiru u Srbiju koja ima bezvizne režime sa zemljama kao što su Indija, Tunis i Burundi. To, kako navode, olakšava ljudima da putuju u Srbiju, a zatim nastave dalje na zapad.

Upravo ovo pitanje bilo je tema i nedavnog samita u Budimpešti, na kojem su učestovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, mađarski premijer Viktor Orban i austrijski kancelar Karl Nehamer. Nakon susreta Vučić je izjavio da je došlo do ponovnog rasta broja dolazaka izbeglica, te da će Srbija do kraja godine "značajno uskladiti" svoju viznu politiku sa EU.

Nije tajna da je bezvizni režim za 22 zemlje sveta bio zaista problem u izveštajima Evropske unije o napretku Srbije, a osim Indije Tunisa i Burundija, koje zapadni pominju zapadni mediji, države koje su navođene kao sporne su i Jermenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Bolivija, Kina, Kuba, Gvineja Bisao, Indonezija, Jamajka, Kirgistan, Kuvajt, Kazahstan, Mongolija, Oman, Katar, Rusija, Surinam i Turska.

Srbija kao "ulazna zemlja"

"Imamo ponovo rast izbeglica iz Avganistana, Sirije, Pakistana i drugih zemalja. Istovremeno imamo i dolazak ljudi iz Rusije. Na današnji dan imamo registrovano 17.000 onih koji imaju boravak u Srbiji iz Rusije i Ukrajine zajedno. To je sve nemali teret za jednu relativno malu zemlju kakva je Srbija", rekao je nedavno Vučić.

A sa ovim problemom ne suočava se samo Srbija, već i ostatak Evrope. Kako je nedavno pisao Dojče vele, broj tražilaca azila u Nemačkoj se u prvoj polovini 2022. znatno povećao, a najviše ljudi dolazi preko takozvane Balkanske rute. U Austriji je trenutno neobično mnogo zahteva za azil od ljudi iz Indije i Tunisa, a od jula Indijci podnose najviše zahteva. To se, između ostalog, objašnjava činjenicom da je građanima tih zemalja dozvoljen ulazak u Srbiju bez vize. Odatle onda mnogi kreću dalje ka Zapadu – čak i do Luksemburga.

Mihael Spindeleger, šef Međunarodnog centra za razvoj migracione politike, rekao je da migraciona ruta kroz Srbiju muči zemlje u regionu.

"Pored ukrajinske izbegličke krize, normalni talasi migracije su se povećali brojčano. Ako se taj trend nastavi, Austrija će do kraja godine imati više tražilaca azila nego 2015. i 2016. godine", rekao je on.

Na ovaj problem nedavno je ukazala i nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer, koja kaže da je vizna politika Srbije "zasnovana na tome koje države ne priznaju Kosovo". I Evropska komisija je u poslednjem godišnjem izveštaju upozorila da Srbija nije preduzela nijedan korak ka usklađivanju vizne politike sa politikama EU.

U EU već traže "kaznu"

"Razgovaraćemo o situaciji na Zapadnom Balkanu. Primetili smo značajan broj migranata koji dolaze preko zapadnobalkanske rute. Primećeno je i da usled bezviznog režima sa našim partnerima sa Zapadnog Balkana, mnogi dolaze u zemlje Evropske unije tim putem. To je nešto oko čega smo zabrinuti i sa čime bi trebalo da se borimo zajedno, učvršćujući naše spoljne granice. Nadam se i verujem da će Srbija i drugi partneri sa Zapadnog Balkana da sarađuju i da se usklade sa našom viznom politikom", rekla je Johanson uoči sastanka.

A na pitanje da li Evropska komisija razmatra pokretanje bezviznog režima sa Srbijom, Johanson je izrazila nadu da će Srbija i ostali partneri sa Zapadnog Balkana sarađivati i uskladiti svoje vizne politike sa EU.

"To nije nešto što bih isključila, ali mislim i nadam se da ćemo imati dobru saradnju", rekla je ona.

Međutim, ima i onih koji su stroži, pa tako zamenik šefa poslaničkog kluba Slobodarske partije Nemačke (FDP) Konstantin Kule traži zamrzavanje pristupnih pregovora Evropske unije sa Srbijom, zbog bezviznog režima.

Kule je oštro kritikovao srpsko rukovodstvo, rekavši da je politika Srbije koja omogućava građanima izvan EU da bez viza uđu u zemlju i potom ih "preusmeri" u druge evropske države, kriva što trenutno sve više ljudi traži humanitarnu zaštitu u Uniji. On je za Špigl rekao da srpska vlada time izaziva ljudsku patnju i ima za cilj destabilizaciju Evrope.

Podsetimo, iako je najavio "značajno usklađivanje" sa viznom politikom EU i da će o tome obavestiti predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, Vučić nije precizno obrazložio šta bi to tačno značilo.

Nakon samita u Budimpešti, ministri unutrašnjih poslova Srbije, Mađarske i Austrije održali su sastanak u Beogradu na kom je dogovoreno da će ove tri zemlje sarađivati u borbi protiv ilegalnih migracija.