Da li "skrivene" poruke svetskih zvaničnika mogu predvideti dalji tok rata u Ukrajini

Kada je 265. dana rata u Ukrajini, zalutala raketa pala u Poljsku, ova vest nije odjeknula, već doslovno eksplodirala u svim svetskim medijima. Svi su već "znali" odakle je raketa upućena, sve dok američki predsednik Džo Bajden to nije porekao. Međutim, tog dana je jedna podjednako važna vest prošla "ispod radara", a koja možda umnogome može odrediti dalji tok sukoba u Ukrajini - susret direktora Ruske spoljne obaveštajne službe Sergeja Nariškina i direktora američke Centralne obaveštajne agencije Vilijama Bernsa. 

Politički analitičar Đorđe Vukadinović u emisiji "Direktno sa Minjom" kaže da je jako teško predviđati u kom će se smeru rat, koji je "ekspdirao kao bomba sa rikošetima na Balkan", dalje odvijati. Vest o susretu obaveštajaca pak, uliva optimizam.

"Jedino što bi moglo da promeni moju procenu da će se on nastaviti jeste upravo sastanak obaveštajaca koji je bio vest na vestima kojoj se nije dovoljno pažnje posvetilo. Ako taj sastanak sklonimo u stranu, nisam siguran da smo ni u prvoj trećini sukoba. Međutim, kada je u pitanju taj susret, nije se sastao bilo ko. Takav susret na takvom nivou se ne zakazuje zbog tehničkih pitanja kao što je rečeno", ističe on.

Gde je pošlo po zlu za Rusiju?

Novinar Nikola Tomić govoreći o daljem toku rata kaže da je Vladimir Putin bio vrlo proračunat što nikada nije jasno izneo definisane konkretne ciljeve onoga što oni zovu "specijalnom vojnom operacijom".

"Upravo zato da bi se tako teže merio uspeh ili neuspeh ruske vojske. Ono što je pak, bilo crno-belo rečeno jeste da je cilj bio da Ukrajina ne bude u NATO, zatim denacifikacija Ukrajine, šta god to značilo, kao i zaštita ruskog stanovništva u Donbasu i drugim delovima Ukrajine gde je ono ugroženo. To su bili jasno artikulisani ciljevi s vrha Kremlja, iako i to sve može da se tumači na razne načine"

Kako kaže, gledajući na to kako su se ruske akcije odvijale, prvi cilj Rusije de fakto jeste bilo osvajanje Ukrajine u smislu instaliranja ruske vlasti u Kijevu, odnosno namere da se Zelenski preda, pobegne ili smeni.

"Očekivali su i da će ih Ukrajinci u velikoj meri dočekati raširenih ruku. Izlgeda da je FSB Putina snabdevao pogrešnim informacijama i da su oni bili ti koji su Putinu napravili problem. Kada im osvajanje Ukrajine nije uspelo, sada su se sveli na Donbas"

Euronews/Printscreen

Vukadinović ističe da je dugo najavljivana bitka za Herson bila delimično iznenađenje zbog povlačenja ruske vojske iz najvećeg regionalnog centra u tom delu Ukrajine.

"Međutim, kada pogledate geografsku kartu onda je potpuno jasno da je to teritorija koja se jako teško može odbraniti od ofanzive. To znači barem dve stvari - politički gledano, medijski je to sigurno neuspeh Rusije. Krupan udarac i za javno menjenje, jer ako su se povukli to znači da generalno stanje ne stoji dobro po njih. Iako je to činjenica, ujedno je i završetak jednog višemesečnog procesa u kojem se videlo da ruska ofanziva i akcije 'šlajfuju' ili su u nekoj drugoj vrsti regresije"

Čini se da su i sami Rusi očekivali da će rat trajati kraće i da su se prevarili u smislu dužine trajanja i proceni šta ih tamo čeka, smatra Vukadinović.

"Kada se nije desio puč u Kijevu, mogu da razumem njihovo povlačenje iz prestonice i fokus na glavnu liniju fronta gde bi mogli biti efikasniji. Lugansk su 'očistili', ali napredak u Donjeckoj oblasti je bio spor, dok su u Hersonu bili prinuđeni na povlačenje. Do toga šta se stvarno dešava do propasti, kraja i raspada Rusije nalazi se jedan ogroman propagadni jaz"

Da li je vreme za pregovore?

Tomić smatra da će, uprkos sastanku obaveštajaca, rat potrajati, iako je Rusija bila prinuđena na povlačenje iz Hersona kako ne bi pretrpela ljudske i materijalne gubitke, kao i da će se sada ponovo koncentrisati na Donbas.

"Čak ću indirektno da citiram osobu koja bolje to zna, a to je načelnik združenih snaga američke vojske Majkl Majli. Dakle, prvi čovek američke vojske procenjuje da je došlo vreme za pregovore, da je ukrajinska snaga postigla svoj maksimum i da je sve dalje kockanje. Rekao je da zima može doneti rat iscrpljivanja, gde su proklizavanja moguća. Smatra i da je oslobođanje Donbasa i potiskivanje Rusa sa Krima iluzorno i da je došlo vreme da ukrajinska snaga inicira pregovore. S druge strane, nije dobro što Bela kuća tvrdi suprotno - da Ukrajina doživljava momentum i da bi se poziv na pregovore tumačio kao slabost. Imamo veliki jaz u stavovima između vrha vojske i Bele kuće, dok Bajden još meri i nije još doneo odluku"

Vukadinović pak, smatra da do pregovora neće doći u skorije vreme - osim ako upravo to nije bila tema razgovora američkih i ruskih obaveštajaca u Ankari. Sporiji napredak Rusije i povlačenje iz Hersona pak, ne bi nazvao ruskim porazom.

"Imaju snage da povrate teritorije koje su prepustili. Realno je da su bili sporiji i da je sve teže išlo. Međutim, ekonomski i međunarodno-pravno gledano, nije se dogodilo ono što se očekivalo. Pokazali su veću ekonomsku vitalnost, a iz vizure globalnih medija se činilo da će Rusija biti izolovana i da je ceo svet protiv nje. Kada vidite koje su zemlje uvele sankcije, to je velika manjina"

Tomić kaže da je čak i američki predsednik Džo Bajden "proturio" u jednoj izjavi da je "možda vreme za pregovore iako neće pritiskati Ukrajince". Kao najvažniji nagoveštaj vezano za dalji razvoj rata u Ukrajini, jeste poruka sa sastanka Bajdena i Sija Đinpinga na samitu G20.

"Ja sam ovih dana postao mnogo veći optimista nego do pre dve nedelje u vezi sa upotrebom nuklearnog oružja u Ukrajini. U kojoj meri će Kinezi interno Rusima da nameću taj stav, to ne možemo da znamo, ali Si je očigledno pri jasnom stavu da pretnje i retoričko korišćenje nuklarnog oružja ne dolazi u obzir. Nadam se da će kineski faktor imati veliki uticaj na rusku stranu", ističe on.

Euronews/Printscreen

Koliko je bilo neočkeivano sporije napredovanje ruske vojske, toliko je neočekivano i to što uticajne zemlje sa ogromnim autoritetom "nisu legle" na zapadni narativ, što još više doprinosi neizvesnosti u narednom periodu, smatra Vukadinović.

"Planeta se nije postrojila iza Zapada kao što oni to predstavljaju. U suštini se pokazalo da je sve ovo posrednički rat Amerike i partnera protiv Rusije, a najveći deo planete je blago rečeno uzdržan. Rat je zapravo pokazao manjkavost ruskog oružja i pogrešne procene američke globalne moći i dominacije", zaključuje on u razgovoru za Euronews Srbija.