Igre 
Eksplozija u Poljskoj razbuktala teška pitanja unutar NATO-a, ponovo u fokusu i slučaj drona koji je pao u Zagrebu
Komentari17/11/2022
-20:30
Dve osobe su poginule u utorak uveče kada je na teritoriju Poljske, tačnije u selo Pševodov, pala raketa za koju se odmah posumnjalo da dolazi sa zaraćene teritorije, iz susedne Ukrajine. Iako je podataka o njenom poreklu bilo vrlo malo, pojedini evropski zvaničnici brzo su počeli da upiru prstom u Moskvu i pozvali NATO na reakciju. Američki predsednik Džo Bajden, kao i vlada u Varšavi prvi su pokušali da smire tenzije, govoreći da projektil verovatno nije došao iz Rusije. Međutim, nesrećni incident, do kog je najverovatnije došlo greškom ukrajinske protivvazdušne odbrane, otvorio je brojna pitanja unutar NATO.
Mogućnost pada projektila na njihovu teritoriju već devet meseci visi nad ukrajinskim susedima, a ostaci ruske rakete koju su oborile ukrajinske snage nedavno su pali u Moldaviji. Slučaj sa Poljskom, međutim, bio je drugačiji i opasniji prostom činjenicom da je ova zemlja članica NATO, a ovaj primer zasigurno je pokazao i koliko je malo potrebno da situacija bude na korak do velike eskalacije.
Kao odgovor na nesreću, Poljska je, podsetimo, razmatrala aktiviranje člana 4 NATO ugovora, koji se tiče konsultacija među saveznicima. Od toga je naposletku odustala jer nije reč o namernom napadu na Poljsku, saopštio je predsednik Mateuš Moravjecki. Ipak, Poljska će verovatno proširiti svoju protivvazdušnu odbranu, a Nemačka je već ponudila pomoć u patroliranju vazdušnim prostorom.
Ono što je, međutim, zanimljivo jeste način na koji su različite evropske zemlje reagovale na vest o eksploziji. Dok su sama Ukrajina, ali i baltičke zemlje odmah upirale prstom u Rusiju, zapadniji deo NATO je bio umereniji i čekao je. Zbog toga BBC piše da su protekli događaji ukazali na to da, ako bi se rat ponovo "prelio" na teritoriju NATO, odgovor možda ne bi bio ujednačen i jedinstven kao što bi neki očekivali.
Pokušaj da se izbegne eskalacija
Kako piše Gardijan, ako se sukobom u Ukrajini ponovo ispisuje istorija centralne i istočne Evrope, onda je to slučaj i sa istorijom severnoatlantskog saveza. Da je Rusija namerno gađala Poljsku, rizikovala bi da uvuče savez od 30 nacija u sukob u trenutku kada se već bori da se odbrani od ukrajinskih snaga.
Ukrajina je bila prva koja je utorak uveče okrivila Rusiju, a predsednik Volodimir Zelenski je to nazvao "ruskim raketnim napadom na kolektivnu bezbednost". Ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je da su navodi koji sugerišu da je raketa deo ukrajinske PVO "teorije zavere".
I baltičke države koje su, moglo bi se reći, na "prvoj liniji fronta", brzo su pozvale na kolektivnu odbranu NATO. Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda napisao je na Tviteru: "Svaki pedalj NATO teritorije mora da se brani".
profimedia
Povezane vesti
Još neki lideri pozvali su na veću vojnu podršku Ukrajini, pa je tako letonski ministar odbrane Artis Pabriks sugerisao da bi NATO mogao da obezbedi više protivvazdušne odbrane za Poljsku i "deo teritorija Ukrajine". Premijerka Estonije Kaja Kalas rekla je da bi Zapad Ukrajini trebalo da pruži više vojne, humanitarne i finansijske podrške.
Nasuprot ovome, početni odgovor SAD i drugih zapadnih zemalja bio je poziv na smirenost i čekanje na dokaze. Kako navodi BBC, postojala je jasna želja da se izbegne bilo kakva eskalacija koja bi mogla da uključi kolektivni vojni odgovor NATO. Američki zvaničnici prvi su i naveli da je raketa najverovatnije deo ukrajinske PVO.
Iako Poljska jeste tražila aktiviranje člana 4, koji se aktivira kada se bilo koja članica NATO oseća ugroženom, član 5 nije pominjan. Obavezivanje na Član 5 znači da će svaka članica NATO-a, ako zna da je jedna članica Saveza "žrtva oružanog napada, smatrati ovaj čin nasilja oružanim napadom protiv svih članica". Prvi i jedini put ovaj član aktiviran je nakon napada 11. septembra 2001. na SAD, koji je izvela Al Kaida.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Iako je i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg nakon jučerašnjeg sastanka ponovio da se ovoga puta najverovatnije nije radilo o ruskom napadu, već da istraga ukazuje da je reč o grešci, pitanje za Poljsku, kao i svaku drugu NATO članicu, posebno onu koja živi nadomak Rusije, ostaje - šta ako bi se ovaj ili sličan incident pokazali kao namerna ruska operacija i kakvu zaštitu može očekivati od SAD i njenih drugih NATO saveznika?
Kako Karolina Vigura i Jaroslav Kuiš navode u analizi za Gardijan, na institiranje Poljske, NATO će morati ozbiljno da razmotri da li događaji od 15. novembra zahtevaju aktivne pripreme za odlučan vojni odgovor. Održiv raketni štit na istočnom krilu NATO postaće apsolutni prioritet.
I incident u Zagrebu ponovo u fokusu
Pad ukrajinskih projektila na teritoriju Poljske u utorak uveče, aktuelizovalo je pitanje pada drona na Zagreb u martu ove godine, a pitanje koje se postavlja je kako to da hrvatska javnost još ništa ne zna o nalazima istrage. Vojni analitičar Mario Galić je komentarisao moguće razloga zašto ni nakon gotovo osam meseci nisu objavljeni rezultati istrage o padu drona na Zagreb.
Odgovaraući zašto je istraga u Poljskoj bila tako efikasna, dok u Zagrebu ni osam meseci nakon pada drona nisu poznati rezultati istrage, rekao:
Povezane vesti
"Zato što je navodni ruski napad na Poljsku pretio da će se aktivirati član 5, to bi praktično značilo doći na ivicu trećeg svetskog rata. Doduše, ne bi se zbog jednog projektila tako nešto dogodilo jer Rusi ne bi gađali farmu usred ničega u Poljskoj. To pokazuje kolika je napetost između Rusije i Zapada".
Kako piše Index.hr, zagrebački incident mogao je biti koban, pukom srećom izbegnuta je tragedija. Kad se kaže dron, mnogima to zvuči kao plastična igračka, ali ovde se radi o nečemu što je teško šest tona te što je još na sebi imalo bombu. Pao je u neposrednoj blizini studentskog doma. Posledice su mogle da budu stravične, ali još uvek se ne zna kome je letelica u tom trenutku pripadala, na koji je način lansirana i zašto je lansirana.
Tanjug/HINA/ Admir Buljubašić
Tadašnji događaj potaknuo je i dve rasprave. Prvo se postavilo pitanje koliku zaštitu NATO uopšte pruža Hrvatskoj.
Povezane vesti
Dron je pre ulaska u Hrvatsku preleteo dve članice NATO, Mađarsku i Rumuniju, da bi se nakon sedam minuta leta srušio u trećoj članici NATO, Hrvatskoj. U tih sedam minuta nije reagovao niko, ni Oružane snage RH ni Ravnateljstvo civilne zaštite. Ni NATO nije učinio ništa. I to u situaciji ruske invazije na Ukrajinu i rata u Evropi.
Drugo, paralelno s istragom u javnosti je trajalo prepucavanje o tome je li dron zaista imao bombu ili ne. Ministar obrane Mario Banožić i premijer Andrej Plenković tvrdili su da je u dronu bila bomba, dok je niz stručnjaka to osporavao. Skeptičan oko bombe u dronu bio je i predsednik Zoran Milanović, koji je Plenkoviću i Banožiću predbacio i fotografisanje kod rupe gde je letelica pala.
U raspravu o bombi u dronu ušao je čak i Jens Stoltenberg, koji je na konferenciji izjavio da je dron bio nenaoružan. Nakon toga je konferenciju sazvao premijer Plenković, koji je demnatovao tu njegovu tvrdnju, usput pokazujući fotografije delova drona za koje je rekao da pripadaju bombi.
Komentari (0)