Igre 
Eksplozija koja je izazvala uzbunu u celom svetu: Šta se zna o padu rakete u Poljskoj zbog koje se usijala diplomatija
Komentari16/11/2022
-13:49
U jučerašnjoj eksploziji u jednom selu u Poljskoj, nedaleko od granice sa Ukrajinom poginule su dve osobe. Pokrenuto je više istraga povodom ovog slučaja, a NATO članice održale su hitan sastanak. Situacija se zakomplikovala zbog toga što se incident dogodio istog dana kada je Rusija pokrenula žestoku seriju vazdušnih napada širom Ukrajine, ali je Moskva negirala bilo kakvu umešanost u eksploziju u Poljskoj.
Odakle je došao projektil?
Dugo su se čekali podaci poljskih vlasti i NATO saveznika o poreklu projektila, a generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg rekao je danas da je istraga o padu rakete na teritoriju Poljske u toku, ali da preliminarna analiza "sugeriše da je incident verovatno izazvala ukrajinska raketa protivvazdušne odbrane".
Stoltenberg je na konferenciji za novinare precizirao da je u pitanju verovatno raketa "ispaljena u cilju odbrane ukrajinske teritorije od ruskih napada krstarećim raketama“.
"Da budem jasan, ovo nije krivica Ukrajine. Rusija snosi krajnju odgovornost, jer nastavlja ilegalni rat protiv Ukrajine", naglasio je on.
Pre toga, predsednik Poljske Andžej Duda rekao je na istoj konferenciji za novinare da nema indicija da je na Poljsku izveden međunarodni napad i da je raketu verovatno ispalila ukrajinska protivvazdušna odbrana.
Takođe, predsednik SAD Džo Bajden rekao je u sredu da je "malo verovatno" da je projektil koji je ubio dvoje ljudi u Poljskoj ispaljen iz Rusije.
"Postoje preliminarne informacije koje to osporavaju. Malo je verovatno, s obzirom na linije putanje, da dolazi iz Rusije, ali ćemo još istražiti", rekao je Bajden novinarima na samitu G20 u Indoneziji.
Povezane vesti
Govoreći anonimno, tri američka zvaničnika su izjavila da preliminarne procene sugerišu da su ukrajinske snage ispalile projektil na nadolazeću rusku raketu, u pokušaju odbrane od granatiranja električne infrastrukture.
Ta procena i Bajdenovi komentari na samitu Grupe 20 u Indoneziji su u suprotnosti sa informacijama koje je ranije za AP prosledio viši američki obaveštajac, jer je on rekao da su "ruski projektili prešli u Poljsku".
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Poljska vlada je saopštila da istražuje slučaj i podiže nivo borbene gotovosti, preneo je Euronews.
Duda je rekao da je obavestio generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga i Bajdena da je "velika verovatnoća da će poljski ambasador pri NATO zahtevati da se pozove na član 4, odnosno konsultacije među saveznicima".
Prema članu 4 osnivačkog ugovora vojnog saveza, članice mogu da iznesu bilo koje pitanje koje ih brine, posebno u vezi sa bezbednošću, na diskusiju, što ostavlja više vremena za diskusiju koje korake treba preduzeti.
Kakve su procedure NATO odgovora?
U saopštenju Poljske se ne govori o tome da li je napad mogao biti greška u ciljanju ili je u pitanju projektil koji je ukrajinska odbrana skrenula sa kursa. Ukrajina i dalje ima zalihe oružja bivše sovjetske i ruske proizvodnje, uključujući raketni sistem protivvazdušne odbrane S-300.
Poljska i NATO su koristili jezik koji sugeriše da ne tretiraju eksploziju projektila kao namerni ruski napad, barem za sada. U saopštenju NATO ranije ova situacija je nazvana "tragičnim incidentom".
Povezane vesti
Da je Rusija namerno gađala Poljsku, rizikovala bi da uvuče savez od 30 nacija u sukob u trenutku kada se već bori da se odbrani od ukrajinskih snaga.
Rusko ministarstvo odbrane je negiralo da stoji iza "bilo kakvih udara na ciljeve u blizini ukrajinsko-poljske granice" i navelo je u saopštenju da fotografije navodne štete "nemaju nikakve veze sa ruskim oružjem".
Ako bi se utvrdilo da je Moskva kriva za eksploziju, to bi moglo pokrenuti NATO princip kolektivne odbrane poznat kao član 5, u kojem se napad na jednu od članica zapadne alijanse smatra napadom na sve, čime se započinje razmatranje potencijalnog vojnog odgovora.
"Svi lideri sa kojima sam danas razgovarao uverili su me u savezničku podršku, uključujući i poštovanje svih odredbi člana 5. Razmotrićemo ovo pitanje zajedno", napisao je Duda na Tviteru.
Šta su ruski napadi ciljali u utorak?
Rusija je ciljala ukrajinsku energetsku infrastrukturu najvećim granatiranjem do sada, pogađajući mete širom zemlje i izazivajući rasprostranjene nestanke struje.
Raketni udari gurnuli su veći deo Ukrajine u mrak i izazvali prkosne odgovore predsednika Volodimira Zelenskog. U svom noćnom obraćanju, ukrajinski lider je rekao da eksplozija u Poljskoj predstavlja dokaz da "teror nije ograničen našim državnim granicama". Rusija je ispalila najmanje 85 projektila, od kojih je većina bila usmerena na elektroenergetske objekte zemlje, i oterala u mrak mnoge gradove, dodao je on.
Ukrajinski ministar energetike rekao je da je u pitanju "najmasovnije" bombardovanje energetskih objekata u invaziji koja traje gotovo devet meseci, kao i da su pogođeni sistemi za proizvodnju i prenos električne energije. Ministar Herman Haluščenko optužio je Rusiju da "pokušava da nanese maksimalnu štetu našem energetskom sistemu uoči zime".
U napadu je poginula najmanje jedna osoba u stambenoj zgradi u Kijevu. Samo dan ranije, Ukrajinu je zahvatila euforija zbog jednog od najvećih vojnih uspeha - povratka kontrole nad gradom Hersonom.
Ukrajinska električna mreža je već bila oštećena prethodnim napadima koji su uništili oko 40 odsto energetske infrastrukture u zemlji.
Kako gubici na bojnom polju rastu, Rusija je sve više pribegla ciljanju ukrajinske električne mreže, nadajući se da će približavanje zime ostaviti ljude na hladnoći i u mraku.
Šta se dešava na diplomatskom planu?
Predsednik SAD je održao hitan sastanak sa liderima G7, grupe koja uključuje Kanadu, Francusku, Nemačku, Italiju, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Evropsku uniju, zajedno sa predsednikom Evropskog saveta i premijerima NATO saveznika Španije i Holandije.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg sazvao je sastanak izaslanika alijanse u Briselu, a Savet bezbednosti UN takođe je planirao da se sastane u sredu na ranije zakazanom brifingu o situaciji u Ukrajini.
Lideri zemalja G20 osudili su u sredu "najoštrije" agresiju Rusije u Ukrajini i zahtevali njeno bezuslovno povlačenje u deklaraciji usvojenoj na kraju dvodnevnog samita.
Ističući izuzetno napetu situaciju, direktor CIA Vilijam Berns boravio je u utorak u Kijevu tokom serije ruskih projektila koji su pogodili desetine ciljeva u zemlji. Ostao je u američkoj ambasadi u Kijevu tokom napada.
Berns je obavestio Zelenskog i ukrajinske zvaničnike o svom susretu u Turskoj sa šefom ruske spoljne obaveštajne službe, rekao je drugi američki zvaničnik koji je govorio anonimno. Berns je rekao ukrajinskim zvaničnicima da je uputio američko upozorenje Rusiji da ne koristi nuklearno oružje, rekao je američki zvaničnik.
Poljski ministar spoljnih poslova Zbignjev Rau pozvao je ruskog ambasadora i "zahtevao hitna detaljna objašnjenja", saopštila je vlada.
Komentari (0)