Igre 
Sto godina od dolaska Musolinija na vlast, Italija sve više u strahu - preti li njegova ideologija demokratiji
Komentari13/11/2022
-22:16
Bio je 27. oktobar kada je obeleženo 100 godina od početka Marša na Rim, državnog udara Benita Musolinija koji je doveo do početka dvadesetjednogodišnjeg fašističkog režima. Naširoko priznat kao jedan od najmračnijih trenutaka u istoriji Italije, istoričari i analitičari ga smatraju pravim primerom kako se demokratija može narušiti.
Dok se Italija seća stogodišnjice ustanka, mnogi se pitaju - da li fašizam i dalje predstavlja pretnju demokratiji u zemlji?
Šta je bio Marš na Rim?
Italija je ušla u dvadesete godine prošlog veka, a da nije uspela da se oslobodi okova Prvog svetskog rata. Zemlja, nezadovoljna rezultatima posleratnih mirovnih sporazuma, bila je opustošena nemirima, štrajkovima i političkim borbama koje slaba vlada nije bila u stanju da smiri.
Među novonastalim političkim snagama posle Prvog svetskog rata bili su fašisti, predvođeni novinarom i bivšim socijalistom Benitom Musolinijem.
Dok je definicija fašizma i dalje sporna i kontroverzna, rane pristalice pokreta uglavnom su bile ujedinjene ultranacionalističkom ideologijom koja odbacuje demokratske principe i poziva na autoritarnu centralnu vladu.
Pokret je brzo rastao, iskorišćavajući socioekonomske izazove Italije i strah srednje klase od socijalista. U oktobru 1922. Musolini je shvatio da je vreme da preuzme vlast.
Grupa crnokošuljaša, fašističko paravojno krilo, upala je 27. oktobra u Rim. Tadašnji italijanski premijer Luiđi Fakta pokušao je da proglasi opsadno stanje, ali je kralj odbio da potpiše naredbu, što je dovelo do predaje vlade pred Musolinijevim snagama. Do kraja meseca, prenos vlasti je završen: Musolini je zvanično imenovan za novog premijera Italije.
Povezane vesti
Uprkos određenim zastojima koji su skoro doveli do kraja njegove vladavine, Musolini je učvrstio svoju vlast dvadesetih kroz taktiku zastrašivanja i izbornu reformu. Postepeno je nagrizao demokratiju, uspostavio totalitarni režim, napao delove severne i istočne Afrike i na kraju se udružio sa svojim ideološkim učenikom koji će ga i nadmašiti - Adolfom Hitlerom.
AP/Gregorio Borgia
Da li je fašizam i dalje pretnja u Italiji?
Na kraju Drugog svetskog rata 1945. Musolini je ubijen, a Fašistička partija se raspala. Monarhija je zbačena sledeće godine, a prvu posleratnu vladu u zemlji predvodili su partizani i antifašisti. Do 1952. godine uveden je zakon o zabrani svake fašističke propagande. To, međutim, nije ubilo fašističke ideje.
Hiljade Italijana bilo je deo institucionalne i birokratske mašine fašističkog režima, gajile su otvorene ili skrivene simpatije za samog Musolinija ili su krenuli u rat u ime Italije.
Dok su neki od istaknutijih fašista bili javno osramoćeni ili čak ubijani, mnogi bivši članovi stranke ili simpatizeri ponovo su ušli u politički establišment.
Među njima je bio i jedan od najvažnijih posleratnih premijera Italije - Amintore Fanfani. Vođa umerene Hrišćansko-demokratske partije tokom pedesetih, šezdesetih i osamdesetih, bio je član fašističke partije i potpisnik antisemitskih rasnih zakona uvedenih 1938. godine.
Određeni fašisti su, s druge strane, odbili su da se pridruže političkom mejnstrimu i prilično su se udružili da formiraju sopstvenu partiju - Italijanski socijalni pokret (MSI), koji je oživeo glavne postavke Fašističke partije u svemu osim po imenu.
MSI je uživao priličnu podršku u centru i jugu Italije sve dok se nije raspao 1995. nakon kolapsa glavnih italijanskih partija.
Povezane vesti
Među bivšim članovima MSI je i Đorđa Meloni, novoizabrana premijerka Italije.
Povezane vesti
Kao tinejdžerka Meloni je bila omladinska aktivistkinja u Rimu i ranije izražavala svoje divljenje prema samom Musoliniju.
"Verujem da je bio dobar političar. Uradio je ono što je uradio za Italiju", rekla je ona za francusku televiziju 1996. godine.
Meloni će se kasnije uzdići u redove italijanske politike, postajući ministar za mlade pod Berluskonijevom vladom desnog centra od 2008. do 2011, a kasnije i predsednica stranke Braća Italije, nacionalno-konzervativne stranke koja se smatra naslednicom MSI.
Dok su Braća Italije u početku bila manja sila, njihova popularnost je brzo rasla tokom pandemije koronavirusa, a na opštim izborima u septembru ove godine postali su najsnažnija partija u Italiji.
Dakle, da li fašizam ostaje trajni problem?
Neki kritičari ističu izbor najnovije desničarkske vlade u zemlji i biografiju njenih ministara kao pretnje koju ta ideologija i dalje predstavlja.
Ignazio la Rusa, predsednik Gornjeg doma Italije, ima kontroverzu političku istoriju, posebno nakon što se pokazalo da je sakupljao fašističke suvenire kod kuće.
I drugi članovi kabineta Melonijeve takođe imaju slično iskustvo. Danijela Santahe, nova ministarka turizma, ranije je na mitingu rekla da će se sa ponosom zvati fašista, "ako biti fašista znači izbaciti sve ilegalne migrante".
Troje Musolinijevih potomaka, koji s ponosom nose njegovo prezime, takođe su aktivni članovi italijanske politike.
Najpoznatija Alesandra Musolini, izabrana je u Evropski parlament i izazvala je veliku buru 2006. godine nakon što je na nacionalnoj televiziji rekla "bolje fašista nego pe*er".
Da stvar bude gora, radikalniji neofašistički pokreti, KasaPaund najistaknutiji od njih, i dalje učestvuju u javnim, često nasilnim, demonstracijama.
Uobičajeni mit o "dobrom Italijanu", u kojem su Italijani bili nevini posmatrači uvučeni u rat, prožeo je italijansku popularnu kulturu i doveo do značajnog istorijskog revizionizma i ispravljanja fašističke prošlosti zemlje.
Tanjug AP/Gregorio Borgia
Lilijana Segre, jevrejsko-italijanska senatorka koja je preživela Holokaust, često je upozoravala na rizik od fašizma u Italiji i žalila se na nedostatak snažnog antifašističkog pokreta u zemlji.
Ipak, određeni analitičari smatraju da je rizik od fašističkog preuzimanja vlasti i diktature i dalje veoma mali, posebno imajući u vidu posleratni ustavni okvir i izborni sistem Italije.
Vredi napomenuti da se Meloni javno ogradila od fašizma, eksplicitno osudivši ideologiju u svom prvom govoru u parlamentu.
"Nikada nisam osećala afinitet prema antidemokratskim režimima... uključujući fašizam", rekla je ona, nazvavši Musolinijeve rasne zakone "najnižom tačkom u istoriji Italije" i "sramotom koja će zauvek obeležiti italijanski narod".
Mnogi članovi desničarke koalicije na čijem je čelu Meloni, uključujući lidera pokreta Severna liga i zamenika premijera Matea Salvinija, odbacili su ideju da fašisti i dalje imaju bilo kakvu primetnu moć u Italiji, opisujući ih kao "stvar prošlosti".
Ali, koliko se može verovati ovim tvrdnjama? Da bi procenio da li fašizam predstavlja stvarnu pretnju italijanskoj demokratiji, Euronews je razgovarao sa dvojicom akademika koji su stručnjaci u toj oblasti.
"Marš na Rim se nikada nije završio"
Novinarka Rula Džebril je među onima koji fašizam vide kao trajnu pretnju u Italiji, ukazujući na novu krajnje desničarku vladu koju predvodi Meloni kao odličan primer za to.
"Pretnja je stvarna i najveća od kada je Italija ustavna demokratija od Drugog svetskog rata", rekla je ona za Euronews.
Nagrađivana novinarka i akademik, rođena je u Palestini, specijalizovala se za temu veze između propagande i genocida. Preselila se u Italiju na studije i na kraju postala jedna od najprepoznatljivijih analitičarki u zemlji.
Kao jedna od retkih žena tamne puti u centru pažnje u Italiji bila je žrtva ciljanih kampanja uznemiravanja od strane krajnje desničarskih komentatora i političara - uključujući i samu stranku Braća Italije.
"Svaki genocid počinje rečima, propagandom i oružjem dezinformacija, kriminalizacijom i demonizacijom onih koji su drugačiji", rekla je ona.
Nedavno se našla na meti kritika nakon objava na društvenim mrežama u kojoj je istakla "zočinačku prošlost" oca Đorđe Meloni - za šta tvrdi da je imala za cilj da istakne licemerje krajnje desnice u suđenju ljudima, kao što su migranti zbog njihovog porekla.
"Ja predstavljam sve protiv čega se bore. Ja sam obojena žena, muslimanka sam i glasni sam kritičar njihove politike", rekla je ona.
AP/Brent N. Clarke
"Meloni je sama promovisala teoriju velike zamene", zaveru koja sugeriše da postoji namerni napor "levičarskih elita" i "globalista" da zamene bele Evropljane nebelim imigrantima, dodala je ona.
"Jezik Meloni je možda omekšao, ali činjenice govore više od retorike", tvrdi Džebril, ukazujući na imenovanje tvrdolinijskih ministara u vladi.
Za nju, međutim, nije zabrinjavajući samo uspon krajnje desnice, već i zadovoljstvo umerenih. Slično kao u Maršu na Rim, gde se demokratski izabrani premijer Italije predao fašističkim trupama, Džebril smatra da postoji "kriza" među liberalnim novinarima, koji nisu učinili dovoljno da se pozabave ovim pitanjem, dozvoljavajući tako ekstremizmu da napreduje.
"Centristički političari i medijske ličnosti pomažu i podržavaju Meloni, uložili su više energije u kritikovanje mog tvita nego njene vlastite proplosti", rekla je ona.
Komentarišući uspeh Meloni, Džebril smatra da, kao što se desilo dvadesetih, krajnje desničarske snage uspevaju da iskoriste socioekonomske izazove u svoju korist.
"Meloni je iskoristila sve nedostatke u sistemu, ali posebno radikalizaciju italijanskih građana protiv demokratije i delegitimizaciju demokratskih institucija. U Italiji nikada nije postojala stvarna odgovornost za to što ste fašista. Marš na Rim se nikada nije završio - oni i dalje marširaju", navela je ona.
"Doživljavamo istorijski revizionizam koji legitimiše fašizam"
Još jedan pažljiv posmatrač političkih dešavanja u Italiji je Andrea Mamone, profesor savremene istorije na rimskom Univerzitetu Sapienca.
Jedan od eminentih italijanskih stručnjaka za istoriju fašizma i krajnje desničarske politike, autor je brojnih krnjiga i radova na ovu temu. Za razliku od Džebril, Mamone ne vidi neposrednu pretnju po italijansku demokratiju.
"Bar ne kratkoročno. Političke institucije su jake. Za kretanje ka fašizmu bile bi potrebne godine. Vidim više problema u SAD, gde republikanci ne prihvataju rezultate istinski demokratskih izbora", dodao je on, ukazujući na napad na Kapitol 6. januara 2021.
Mamone veruje da bi vlada koju predvodi Meloni mogla da ima negativne posledice po Italiju, ali ne u smislu direktnih napada na demokratski okvir zemlje. Pretnja je, dodaje, više u smislu ksenofobije prema manjinama.
Međutim, ono u čemu su Mamone i Džebril saglasni jeste način na koji su fašistička retorika i simbolizam normalizovani u italijanskom društvu.
"Doživljamao istorijski revizionizam koji legitimiše fašizam. (Meloni) će dovesti do dalje rehabilitacije fašizma", rekao je on.
Preporuka za vas
Komentari (1)
Марија
25.06.2023 07:58
,Сваки државотворни народ, има право да уређује своју државу како њему одговара све док тиме не угрожава друге државе и народе. Ако Италијанима одговара фашизам или људима Северне Кореје комунизам, у чему је проблем. Оставите их на миру, да живе како желе