Putin obelodanio šta je cilj "specijalne vojne operacije": Rusija ne smatra sebe neprijateljem Zapada

Ruski predsednik Vladimir Putin održao je govor na panelu moskovskog istraživačkog centra Valdaj na temu "Svet posle hegemonije - pravda i bezbednost za sve". On je ponovo govorio o zapadnoj hegemoniji i pokušajima Zapada da "nametne samo jedno pravilo razmišljanja".

"Oni koji kreiraju ta pravila smatraju da drugi nemaju prava na svoj jedinstveni put. Na Zapadu nema jedinstva, ali uprkos tome oni uvek dovode stvari do eksalacije", rekao je i nastavio:

"Poslednjih godina i meseci Zapad je preduzeo niz koraka kako bi podstakao eskalaciju i situaciju koja se trenutno dešava u Ukrajini"

On se ponovo osvrnuo na temu saboraže gasovoda Severni tok 1 i 2 i njihovo uništavanje nazvao "nečuvenim".

Kako kaže, Zapad tvrdi da njegova kultura i pogled na svet treba da budu univerzalni, odnosno da se tako ponašaju. On je istakao da su "nacisti palili knjige", dok Zapad sada zabranjuje Dostojevskog i Čajkovskog.

"Čak i na vrhuncu Hladnog rata, nikome nije palo na pamet da negira postojanje kulture i umetnosti svojih protivnika", rekao je i nastavio:

"Pojednostavljenje i brisanje razlika su postali suština savremenog Zapada, a u tome postoji merkantilni interes"

Ruski lider je podvukao da "nikada niko neće moći da diktira Rusiji kakvo društvo želi da gradi".

"Zapad je drugačiji, ali njegov deo nosi diktaturu koju Rusija neće da trpi. Neka rade šta hoće, ali ne mogu ništa da zahtevaju od drugih", podvukao je.

Štaviše, ruski lider je predložio da se razmotri pitanje promene strukture UN i Saveta bezbednosti UN.

"Trebalo bi da održava raznolikost sveta"

profimedia

Odgovarajući na pitanje iz publike o sve češćem pominjanju nuklearnog oružja Putin je odgovorio da "dok postoji nuklearno oružje uvek postoji opasnost da bude upotrebljeno".

"Rusija, međutim, nije saominicijativno govorila da će ga upotrebiti. Donedavna britanska premijerka Liz Tras otvoreno je pretila nuklearnim oružjem. Trebalo je da se pretvaramo da nismo ništa čuli? Kijev stalno govori o svojoj želji da ima atomsku bombu. Dizanje tenzija da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje se radi da bi se pritisnuli naši prijatelji. To je poruka njima da je Rusija opasna i da ne kupuju ništa od nas i da nam ne prodaju ništa", rekao je Putin.

O cilju "specijalne vojne operacije"

On je odgovorio i na pitanje o cilju "specijalne vojne operacije".

"Glavni cilj je pomoći Donbasu. Lugansk je oslobođen. Ti ljudi su živeli kao Rusi, morali smo  da reagujemo. To je bilo logično u tom trenutku. Cilj je jedan - pomoći ljudima u Donbasu", rekao je.

Putin je rekao da je Rusija stvorila današnju Ukrajinu i da samo ona može da garantuje njen suverenitet i teritorijalni integritet, prenosi TAS S.

Na pitanje da li se može nazvati građanskim ratom to što se dešava između Rusije i Ukrajine, on je odgovorio: "Donekle, da", dodaje Sputnjik.

On je rekao da su se Rusi i Ukrajinci, nažalost, usled niza razloga našli u različitim državama.

Putin je naglasio da nije Rusija dovela do današnje situacije i razvoja događaja u Ukrajini, nego Zapad.

"Jesmo li mi izvršili tamo državni udar koji je doveo do niza tragičnih događaja, uključujući našu specijalnu vojnu operaciju?", upitao je Putin, obraćajući se na forumu "Valdaj".

Istovremeno je optužio Kijev da trenutno čini sve što može da prikrije tragove da se priprema za provokaciju "prljavom bombom" i naglasio da nema nikakvog smisla da Rusija upotrebi takvu bombu.

"Mi nismo slučajno objavili informacije obaveštajnih službi o tome da pripremaju neki incident sa takozvanom ''prljavom bombom''. Mi čak znamo gde se to otprilike radi", rekao je Putin.

Dodao je da je naložio ministru odbrane Sergeju Šojguu da stupi u kontakt sa kolegama iz inostranstva i da ih upozori na pretnju Ukrajine "prljavom bombom".

U tom je kontekstu pomenuo da se Rusija zalaže za to da Međunarodna agencija za nuklearnu energiju dođe i proveri nuklearne objekte u Ukrajini.

"Pred svetom najopasnija dekada od Drugog svetskog rata"

Naglasio je da Rusija nikada nije samoinicijativno govorila da može da upotrebi nuklearno oružje

"Nikada nismo ništa samoinicijativno govorili o mogućoj primeni nuklearnog oružja, nego smo samo nagoveštajima odgovarali na izjave lidera zapadnih zemalja", naveo je Putin.

Istakao je da Rusija ima vojnu doktrinu, u kojoj, kako je naveo, piše u kojim slučajevima, iz kog razloga, u vezi s čim i na koji način Rusija smatra mogućom primenu oružja za masovno uništenje u vidu nuklearnog oružja, a to su zaštita suvereniteta, teritorijalnog integriteta, te osiguravanje bezbednosti ruskog naroda.

On je upozorio da svetu predstoji najopasnija i najvažnija dekada od Drugog svetskog rata.

"Stigli smo do istorijske prekretnice. Možda predstoji najopasnija i najnepredvidljivija i istovremeno najvažnija dekada od završetka Drugog svetskog rata", rekao je Putin na forumu "Valdaj", a prenosi TASS.

"Ukrajinski gubici 10 puta veći od ruskih"

Gubici ukrajinske armije na bojnom polju su ponekad sedam do deset puta veći od ruskih, izjavio je Putin.

Putin je rekao da o tome govori sa žaljenjem, navodeći da su gubici ukrajinske vojske uglavnom sedam do osam puta veći od ruskih, preneo je TASS.

Putin je rekao da Ukrajina ne štedi svoju vojsku i postavio pitanje da li oni koji dozvoljavaju takve stvari mogu da se nazovu pravim patriotama svoje zemlje.

Ruski predsednik je napomenuo da se ukrajinske pseudo patriote ne vode čak ni nacionalističkim idejama, već svojim sebičnim ekonomskim interesima, ne štedeći nikoga u borbi sa Rusijom do poslednjeg Ukrajinca.

"U Ukrajini je nacionalizam u čvrstoj vezi sa neonacizmom i to je veliki problem za sadašnji režim u Ukrajini i za one koji ga podržavaju, a Rusija ne može da to ne primeti i da stalno ne ukazuje da je to jedan od uzroka sadašnje krize", zaključio je Putin.

On je turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana  okarakterisao kao "snažnog vođu" koji je uvek branio interese Turske.

Putin je rekao da Erdogan nije uvek bio partner s kojim je bilo lako izaći na kraj, ali da je Turska uvek bila pouzdana i imala je želju za postizanjem dogovora.

Erdogan je odigrao ključnu ulogu posredujući između Kijeva i Moskve od početka sukoba u dogovoru o žitu u Crnom moru i pomažući u brojnim razmenama zarobljenika - do sada jedinim diplomatskim pomacima u osmomesečnom sukobu, podsetio je Rojters.