"Mislili smo da će nas rat ujediniti, ali desilo se suprotno": Prazni želuci i sumnjičavi pogledi stanovnika Limana

Glad je velika u Limanu, ali instikt za preživljavanjem još veći. Posebno je naglašen kod onih stanovnika Limana koji su ostali u gradu tokom svih meseci borbi, bombardovanja i ruske okupacije. A ima ih iznenađujuće veliki broj.

Ekipa redakcije SkyNews otišla je u ovaj grad, a prva slika zatekla ih je na perifiji grada gde se grupa ljudi okupila oko malog skladišta u kojem se delila humanitarna pomoć u vidu hrane.

Sada kada su zvuci raketa udaljeni, mnogi su izašli po prvi put od brzog povlačenja ruskih trupa pre nedelju dana.

Međutim, život nakon oslobođenja ovog grada u Donbasu je i dalje izuzetno težak i sam po sebi predstavlja test izdržljivosti. Nema dovoljno hrane, struje, pijaće vode, ali ni komunikacija. Stanovnici Limana su bili odsečeni dok je rat besneo oko njih.. Da su borbe nastavljene i da je kontrola nad gradom prešla u nove ruke, shvatili su tek kada je ratna tutnjava izbledela.

Stoga nije ni čudo što su glasine o donaciji hleba brzo dovele do dugih redova i očaja stanovnika koji stoje u gužvi dok svako od njih pokušava da obezbedi sebi po jednu kutiju pomoći.

Prazni želuci i sumnjičavi pogledi

"Čekala sam satima", požalila se jedna starija žena u razgovoru za SkyNews - "Noge me bole od umora. Šta mislite, kako mi je? Već mesecima kuvam na vatri. Mislite li da je to kvalitetan život?"

Kada su ispred nje u redu prozvali drugog penzionera koji koristi dve štake, ponovo je zavapila.

"Nisi bio takav ranije", optužila je starca gledajući ga kako šepa.

profimedia

Prazni stomaci i čisti ratni umor u nekima su umanjili sve osim nekih od najosnovnijih impulsa. Nekoliko trenutaka kasnije izbija glasna i ljuta svađa između mlade majke četvoro dece i starije žene. Tema svađe je upravo to kome je potrebniji humanitarni paket hrane.

"Ljudi su postali veoma agresivni. Mislila sam da će nas rat sve ujediniti. Ali ne, rat je uradio upravo suprotno. Ljudi misle samo na sebe i ne pomažu jedni drugima. Svako je prepušten samom sebi", kaže ona.

Na kraju, obe žene su se našle među onima koji su dobili pomoć. Vratila se neka vrsta neprijatne harmonije... za sada.

Grad čije se tajne konačno otkrivaju

Pomeranje borbi nakon što su Ukrajinci napredovali u Donbasu značilo je i da su šume, grad Liman i okolna područja počela da otkrivaju mračne tajne.

Šef nacionalne policije Ihor Klimenko iz Limana kaže da je pozvao stručanje, uključujući tim UN, nakon što je policija upućena na dve moguće masovne grobnice u kojima je izgledalo kao da je nekoliko stotina ljudi sahranjeno zajedno, uključujući bebe i stariju decu.

"Prvo smo ispitali sve civile koji su ostali u Limanu tokom okupacije i otkrili smo da je bilo nekih sahrana", kaže on.

"Proverili smo lokalitete i onda počeli da iskopavamo. Tokom ekshumacije nekih tela, pozvali smo istražitelje, forenzičare i tužioce, nakon čega je naložena potpuna ekshumacija. Tek nakon što sva tela budu pregledana, možemo da odgovorimo na pitanja o tome kako su umrli, kada su umrli i da li su civili ili vojnici u tim masovnim grobnicama", dodao je Klimenko.

profimedia

SkyNews kaže da se na ovim lokacijama nalaze i veliki šatori u kojima rade timovi istražitelja - neki nose zaštitna odela dok prebiraju po grobovima pokušavajući da utvrde činjenice.

Osim toga, otkriven je i određen broj leševa ruskih vojnika u šumi nadomak Limana.

Neki su pronađeni u zamkama ispod njih, tako da se timovi za čišćenje mina prvo koncentrišu na puteve i ivice. Mala grupa za uklanjanje mina kaže za SkyNews da nalazi oko 100 mina dnevno - ukjučujući međunarodno zabranjene kasetne bombe maskirane u lišće kako bi ostale neprimećene i prouzrokovale maksimalnu štetu.

"Pronalazimo ih mnogo u Donjecku, posebno 'lišće'. Zabranjene su Ženevskom konvencijom, ali oni (Rusi) ih i dalje bacaju svuda naokolo. Postoji i mnogo različitih protivpešadijskih mina koje su takođe zabranjene Ženevskom konvencijom. Zovu se Crne udovice i mogu vam odneti pola noge", rekao je za SkyNews šef grupe za borbu protiv mina Anatolij Krasnopjorov.