Euronews Region o godišnjici rata u Ukrajini: Hoće li nas okolnosti koje prate sukob približiti Briselu

Dok u redu za proširenje Evropske unije stoje zemlje tzv. Zapadnog Balkana, istorija se ubrzava. Istorijski datum, trogodišnjica početka rata u Ukrajini, briselski establišment dočekao je u Kijevu, Vašington na vezi sa Moskvom, a Nemačka dočekuje rezultate izbora na kojima je izlaznost istorijska. U predizbornoj kampanji glavno je bilo pitanje migracija, a dan posle postaje budućnost NATO-a. Kakvu je posledicu ovaj sukob ostavio po najvažnije zemlje Evropske unije i njen koncept? Hoće li nas okolnosti koje prate rat u Ukrajini približiti Briselu ili naprotiv? 

Za Euronews Srbija o ovim temama govorili su direktor fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru Jakov Devčić i naučni saradnik Instituta za evropske studije Stevan Gajić. 

Devčić: Građani Nemačke se opredelili za nastavak umerene podrške Ukrajini

Devčić je izneo ključne tačke vezane za aktuelne izazove u Nemačkoj i podršku Ukrajini. On ističe da postoje tri glavna pitanja koja su obeležila trenutnu političku situaciju u Nemačkoj.

Prvo, finansijsko pitanje, koje je dovelo do raspada dosadašnje koalicije. Naime, kancelar Šolc je postavio pitanje da li bi Nemačka trebalo da se zadužuje kako bi finansirala pomoć Ukrajini ili da ta pomoć bude izdvojena iz budžeta, što bi ugrozilo sredstva za zdravstvo, obrazovanje i infrastrukturu.

Drugo pitanje je migracija. Nemačka se suočava sa problemom ilegalnih migracija, ali i sa izazovima integracije Ukrajinaca koji su došli u zemlju kao izbeglice. Dok je oko milion Ukrajinaca došlo u Nemačku, više od 70% njih nije uspelo da se integriše u tržište rada, a radna snaga je veoma potrebna Nemačkoj.

Treće pitanje je podrška Ukrajini. Iako su sve partije u Nemačkoj, osim radikalne levice i desnice, na strani Ukrajine, Devčić napominje da postoji nervoza u Briselu zbog mogućnosti da pregovori između Moskve i Vašingtona zaobiđu EU.

Euronews Srbija

Kada je reč o građanima Nemačke, Devčić smatra da su se oni opredelili za nastavak umerene podrške Ukrajini. Iako je tema bila migracija i ekonomska reanimacija, podrška Ukrajini bila je prisutna, ali nije dominirala izbornim debatama. Čini se da će građani podržavati nastavak pomoći Ukrajini, ali umerenim tempom.

Devčić se takođe osvrnuo na politički razvoj Zapadnog Balkana i integraciju u EU. On smatra da je važno omogućiti kandidatima sa ovog regiona da osete pogodnosti članstva u EU kroz ubrzanu integraciju u specifična politička pitanja, kao što su energetika, tržište i zdravstvo.

On ističe da je uklanjanje viza za putovanja bio trenutak kada su građani Srbije počeli da se poistovećuju sa EU, i da bi takvi mali koraci trebali biti česti na putu ka punopravnom članstvu.

Devčić naglašava da ne postoji želja za privilegovanim partnerstvom, već za bližom integracijom i većim brojem trenutaka kada će građani zemalja Zapadnog Balkana osetiti da je EU stvarno bliže, a ne apstraktna ideja.

Gajić: Evropska unija srlja u rat 

Naučni saradnik Instituta za evropske studije Stevan Gajić ocenjuje da je politika Evropske unije ratna i da nema nagoveštaja da će se sukob u Ukrajini uskoro završiti. Kako navodi, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen jasno je poručila da će Ukrajina imati dovoljno municije, što ukazuje na nastavak vojnog konflikta.

"Vidimo da Sjedinjene Američke Države žele strateški dogovor sa Rusijom, dok Evropska unija srlja u propast", kaže Gajić i dodaje da je moguća i reorganizacija NATO-a. Budući nemački kancelar Fridrih Merc takođe je najavio promene u vojnoj strategiji, što dodatno komplikuje situaciju.

Euronews Srbija

Gajić ističe da se Nemačka, po njegovom mišljenju, po treći put u istoriji nalazi na pogrešnoj strani. On podseća na reči američkog analitičara Džordža Fridmana, koji je još pre deset godina govorio o potrebi da se Nemačka militarizuje i usmeri ka istoku. Tada je, kaže, Angela Merkel odbijala takvu politiku, ali se sada situacija promenila – Nemačka sve više ulazi u ratnu retoriku, posebno pod uticajem ministarke spoljnih poslova Analene Berbok.

"Evropska unija je izgubila stratešku šansu još 2008. godine, kada su njene članice priznale jednostranu secesiju Kosova i Metohije. Tada su izgubili Srbe, što potvrđuju i istraživanja koja pokazuju konstantan pad podrške EU, naročito među mlađom populacijom", ističe Gajić.

On smatra da Brisel Srbiju posmatra kroz kolonijalnu prizmu – interesuju ih prirodni resursi poput litijuma, subvencije koje dobijaju njihovi investitori i obrazovani kadar koji migrira u Zapadnu Evropu.

Srbija, kako kaže, postaje samo resurs za potrebe EU, dok se njeni politički problemi ignorišu ili tretiraju kao smetnja.

Milutinović: Brisel ne žuri sa završetkom rata, smatra da mir mora biti pravedan za obe strane

U emisiju se uključio i Nemanja Milutinović, dopisnik Euronews Srbija, koji izveštava da su institucije Evropske unije u Briselu obeležene žuto-plavim bojama, simbolima podrške Ukrajini, ali evropski zvaničnici nisu u svom sedištu.

Trenutno su u Kijevu, gde obeležavaju treću godišnjicu ruske invazije. Osim 16. paketa sankcija, oni su sa sobom doneli i 3,5 milijarde evra finansijske pomoći.

Brisel, međutim, ne žuri sa završetkom rata, i to ne zbog podrške ruskoj invaziji, već zato što smatraju da mir mora biti pravedan za obe strane – onakav kakav bi podržao Kijev. To znači da teritorijalni integritet Ukrajine ne bi bio ugrožen, rekao je Milutinović.

S obzirom na poslednje političke događaje, Brisel se oseća nervozno zbog mogućnosti da bi mir mogao biti postignut bez njihove direktne uloge. Najveći izvor zabrinutosti izaziva dolazak Donalda Trampa u Belu kuću, koji se zalaže za brz završetak rata, dok se razgovori trenutno vode direktno između Moskve i Vašingtona, zaobilazeći EU, a ponekad i samu Ukrajinu.

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu.