Igre 
Pet ključnih zaključaka nakon izbora: Italija još čeka premijera, ali sve je izvesnije da ta zemlja više neće biti ista
Komentari26/09/2022
-12:23
Dok čekamo konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora u Italiji, već je jasno da će koalicija desničara ostvariti pobedu, kao i to da će Đorđa Meloni najverovatnije postati prva italijanska premijerka. Osim što je reč o prvim jesenjim izborima, što je zapravo period rezervisan za važne odluke u parlamentu, ovo glasanje bilo je pod svetlima reflektora čitave Evrope. Euronews donosi analizu o tome kojih pet ključnih zaključka se već mogu izvući o ovim izborima u Italiji.
1. Đorđa Meloni bi trebalo da bude prva žena koja će postati premijerka Italije
Kao šef najveće stanke "Braća Italjie" u pobedničkoj desničarskoj koaliciji, vrlo je izvesno da će upravo ona postati novi premijer Italije. U visoko patrijahalnoj zemlji čije su vodeće političke ličnosti većinom muškarci, njena pobeda predstavlja veliki prekid sa prošlošću. Ona je u intervjuu koji je pre izobra dala za Euronews izjavila da bi joj "bila čast da razbije tabu u svojoj zemlj". Izvesno je da je dobila i određeni vid podrške od bivše američke državne sekretarke Hilari Klinton, koja je inače rekla da izbor žena za rukovodeće funkcije predstavlja "korak napred" u političkoj istoriji jedne zemlje. Međutim, Euronews navodi i da nisu svi ubeđeni da će ona biti dobra osoba za zaštitu ženskih prava.
2. Italija će imati najdesničarskiju vladu od Drugog svetskog rata
Ukoliko rezultati ankete budu tačni, buduća vlada Italjie će se sastojati od koalicije "Braće Italjie", koja je nastala od Italjanskog socijalnog pokreta Neofašističke stranke, kao i i Severne lige Matea Salvinija, koja ima antiimigrantsku i populističku platformu, i koja je usmerena na stranku Froca Italjia Silvija Berluskonija, čija je politika više usklađena sa liberalnim konzervativizmom.
Tokom većeg dela posleratnog perioda, Italjom je dominirala sada nefunkcionalna Hrišćanska demokratija, velka konzervativna i proamerička stranka koja je kombinovala više desničarskih i levičarskih frakcija. Posle skandala "Bribesville" ranih 1990-tih koja se vezuje za nacionalnu istragu o političkoj korupciji koja je rezultirala propašću takozvane "Prve republike" i gde je više od polovine članova parlamenta bilo pod optužnicama, italjanski partijski pejzaž se radikalno promenio, a Berluskoni se pojavio kao vrhunska politička ličnost koja je predsedavala sa više desetina vlada.
I pored toga što to nije prvi put da krajnja desnica u vladi Italjie posle Drugog svetskog rata, ovo je prvi put da će krajnja desnica biti na čelu. Kratokrajna populsitčka vlada takođe je formirana 2018. godine sa Severnom ligom, ali je takođe udruđila snage sa Pokretom pet zvezdica, koji je mešao desničarsku i levičarsku politiku.
Povezane vesti
Vlada koju je predvodio Melonini takođe je bila jedna od najkritičnijih za EU, iako su evroskeptična osećanja već podstakla prethodne koalicione vlade desnice.
3. Odaziv birača na istorjskom minimumu
Italija je oduvek uživala visok nivo političkog učešća i imala veći odaziv birača od mnogih evropskih suseda. Na primer, 1979. goidne, preko 90 odsto biračkog tela izašlo je da glasa, a brojke su ostale visoke i tokom 80-tih i 90-tih godina. Ipak, na ovim izborima glasalo je samo 64 odsto stanovništva sa pravom glasa. Na opštim izborma 2018. godine takođe je bilo 73 odsto a odaziv birača opada više od jedne decenije.
4. Loš rezultat za levi centar
U mesecima koji su prethodili izborima najveća snaga levog centra "Demokratska partija" predvođena Enrikom Letom, imala je ubedljivo više od 20 odsto glasova i čak se sukobljavala sa "Braćom iz Italije". Međutim, izlazne ankete sugerišu da su levičari dobil 19 odsto, što ukazuje na to da potencijalno ne bi mogli da pređu prag od 20 odsto. Procenjuje se da je populistički "Pokret pet zvezdica" na čelu sa bivšim premijerom Đuzepeom Konteom, dobio od 13,5 - 17,5 odsto glasova, ono što je možda nešto više od onoga što su istraživanja javnog mnjenja sugerisala, ali što je znatno manja cifra od onog a što je postigao u 2018. godini (32,7 odsto). Sama stranka je takođe bila pogođena unutrašnjim podelama, naokn što je bivši lider Luiđi di Majo uskočio i udružio snage sa koalcijom levog centra, formirajući sopstvenu stranku "Građansko opredeljenje".
5. Da li je ovo Berluskonijev povratak?
Bivši premijer SIlvio Berluskoni možda više nije nije važna samostalna figura na izborima, na kraju krajeva, njegova stranka je samo ljuska onoga što je nekada bila najveća politička snaga Italjie. Svakako Berluskonijeva podrška desničarskoj koaliciji je neophodna da bi se obezbedila većina mesta. On će svakako biti deo nove vladajuće koalicije.
Povezane vesti
"Meloni je liderka koja ima jedan govor za domaću, a drugi za međunarodnu javnost"
Serđo Kantone novinar Euronews u Lionu rekao je da je pobeda Braće Italije bila očekivana, ali da desničare tek očekuje test.
Prema njegovim rečima, i dalje nema jakih reakcija, kako navodi možda je i rano za to, ali se svakako najviše očekuju reakcije iz EU.
"Ovaj rezultat je bio očekivan, imajući u vidu Braću italije i Meloni. Kad je reč o drugim partnerima u koaliciji, to je iznenađenje, jer smo videli kolaps Lige i Forca Italije, situacija je malo drugačija od onoga što se očekivalo", navodi Kantone.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, odluka o novom premijeru je na predsedniku Italije Serđu Matareli. "On treba da ukaže ko je lider političke snage koja ima najbolji rezultat, ako je to Meloni ona će morati da formira vladu i predloži listu ministara. To je prvi test održivosti političkog programa, a treba im podrška člana koalicije", napominje on.
Kako ističe, 15. oktobra sastaće se dve komore, a potom počinju konsultacije o novoj vladi, da bi krajem meseca trebalo da sve institucije budu formirane. Govoreći o rezultatima koji su u prvi plan stavili desničarske partije, Kantone ističe da oni pokazuju da među građanima postoji neka vrsta zasićenosti.
"Izvinite, to je možda brutalna je reč, ali kao da je Italijanima svega dosta, to je problem demokratija širom sveta, posebno na zapadu. Ljudi osećaju da njihovi zahtevi nisu ispunjeni od onih koji vode zemlje, jer međuzavisnost među vladama kao da je važnija nego tradicionalni pakrt vlade i elektorata", navodi on.
Na pitanje o samoj liderki Braće Italije, Kantonte kaže da je Meloni je liderka koja ima dupli govor, s jedne strane može biti ekstremna, ali i umerena.
"To je pokazala dok je bila ministarka, bila je među najumerenijim u Berluskonijevoj vladi", napominje on, dok ističe da se njena ekstremna strana videla pri govorima u kojima je spremna i da viče.
"Ume da viče kada govori pred javnosti kao što smo videli tokom kampanje, sigurno je da je ona makijavelistički realista u tipičnoj italijanskoj tradiciji, kad govori narodu biće populista, ali kada govori međunarodnim liderima i EU institucijama i kad je reč o ekonomiji, ona će govoriti umerenije", napominje.
O situaciji u kojoj se nalazi Italija, Kantone ističe da je Italija pre svega zadužena zemlja i ima veliki javni dug, te da je realnost da Italija očekuje milijarde od EU za opravak ekonomije.
"Margine za manevar sa ekonomske tačke gledišta, veoma su male. Meloni će morati da se saglasi sa pravilaima koje su drue vlade postavile sa Briselom i drugim međunarodnim institucijama, pokušaće da napravi sopstvenu ekonomsku politiku, pokušavajući da nacioalizuje neke kompanije koje su bile privatne, govorila je o javnoj telekomunikacionoj mreži, više pažnje će pridavati italijanskim investicijama", zaključuje on.
Komentari (1)
Драган
26.09.2022 15:09
ЕУ у распаду, шта ће тек бити кад дође зима, има све досадашње владе екстремистичких либерала да им попадају ко зреле крушке у јесен. И опет ће бритони намагарчити германе да иду у рат против Русије...