Igre 
Glasanje čiji ishod čeka cela Evropa: Vodič kroz izbore u Italiji koji mogu da "prodrmaju" Stari kontinent
Komentari25/09/2022
-08:06
Italija izlazi na vanredne parlamentarne izbore nakon nekoliko meseci političke neizvesnosti u toj zemlji prouzorkovane ostavkom premijera Marija Dragija. Osim što je reč o prvim jesenjim izborima, što je zapravo period rezervisan za važne odluke u parlamentu, ovo glasanje biće pod svetlima reflektora čitave Evrope. Naime, brojne ankete ukazuju na to da bi najviše glasova mogla da osvoji desnica, odnosno stranka koju predvodi Đorđa Meloni - Braća Italije.
Kako funkcionišu italijanski izbori, ko su glavne stranke i kandidati i kakav će biti verovatan ishod - pročitajte u narednom detaljnom prikazu Euronews.
Zašto Italija ide na vanredne izbore?
Predstojeći skup izbora prvobitno je bio zakazan za proleće. Zašto su se onda političari ovog leta, pod vrelim temperaturama, borili i vodili kampanju kako bi prikupili što veći broj glasova?
Odgovor je kratak - politička kriza izazvana je ostavkom premijera Marija Dragija 21. jula i kolapsom njegove velike koalicione vlade koja je uključivala levičarske, desničarske i centrističke stranke. Upravo Dragi je došao na vlast, podsetimo, nakon što se još jedna koalicija, na čelu sa Đuzepeom Konteom, raspala u januaru 2021. godine.
Analitičari širom sveta hvalili su Dragija zbog načina na koji je predvodio ekonomski oporavak Italije nakon epidemije kovida 19, zbog čega je časopis "Ekonomist" Italiju 2021. proglasio i "Zemljom godine", što je bio i neverovatan kontrast u odnosu na etiketu koju je Italija dobila godinu ranije zbog izuzetno velikog broja obolelih i umrlih od posledica koronavirusa.
Bez obzira na to, oklevetani bivši premijer, sam Konte, zapravo je izazvao pad Dragijeve vlade. Konteova stranka Pokret pet zvezdica povukla je svoju podršku Dragijevom dekretu o ekonomskoj pomoći. To je uglavnom učinjeno zbog neslaganja oko stepena podrške koja se nudi porodicama i predložene izgradnje novog postrojenja za pretvaranje otpada u energiju kako bi se rešio problem Rima sa smećem - plan koji Pokret pet zvezdica osporava zbog straha od njegovog mogućeg uticaja na životnu sredinu.
Dragijeva ostavka posledično je dovela do prvih izbora koji će se održati na jesen. Osim vrućina i praznika, leto i rana jesen su takođe nezgodno vreme za izbore jer se tada raspravlja o zakonu o budžetu i na kraju ga usvaja italijanski parlament.
Povezane vesti
Kako funkcioniše izborni sistem?
Italijanska politika često je obavijena velom misterije i skandala. Nove stranke često niču i nestaju, a kontroverze i korupcija decenijama potresaju karijere političara.
Za početak, izborni sistem u Italiji kombinuje više metoda, a kao dvodomna parlamentarna demokatija, opšti izbori odlučuju o sastavu donjeg Predstavničkog doma (Camera dei Deputati) i Senata (Senato).
Italijani stariji od 18 godina imaju pravo glasa, ali oni ne biraju direktno premijera. Umesto toga, šef vlade bira se nakon što se sazove novi parlament i kandidat dobije poverenje i predsednikovo odobrenje. Za razliku od Francuske i SAD, predsednik Italije nema izvršnu vlast i bira se u drugom, i veoma tajnom, krugu izbora.
Dok je široki okvir italijanskog političkog sistema ostao u velikoj meri dosledan otkako je zemlja postala republika 1947. godine, izborni zakoni se često menjaju i ove godine stvari će biti malo drugačije za Italijane.
profimedia
Slično kao i na poslednjim opštim izborima održanim 2018. godine, sadašnji izborni sistem favorizuje koalicije u odnosu na pojedinačne stranke i postavlja prag većine od 40 odsto. Ipak, nakon referenduma 2020, broj poslaničkih mesta je smanjen. Italijani će sada glasati za 400 poslanika, za razliku od prethodne brojke 630. Smanjen je i broj senatora, sa 315 na 200.
Kao rezultat brojnih promena tokom decenija, politički sistem Italije stekao je reputaciju kao posebno nestabilan. Vlade su više puta rušene, što je rezultiralo sa 67 kabineta tokom 76 godina Italije kao republike.
Društveno-ekonomske slabosti zbog fragmentiranog kulturnog nasleđa, oštre podele sever-jug i oslanjanje na spoljnu podršku, dodatno su pogoršale ovo pitanje. Štaviše, politički pejzaž postao je još nestabilniji poslednje tri decenije. Vakuum moći koji je nasledio kolaps velikih italijanskih partija opterećenih korupcijom početkom devedesetih rezultirao je usponom na vlast medijskog tajkuna Silvija Berluskonija. Njegovo vođstvo je kasnije praćeno nizom kratkotrajnih koalicionih vlada tokom 2010-ih.
Povezane vesti
Ko su ključne partije i ličnosti?
Takozvana koalicija desnog centra trenutno vodi u anketama i ona uključuje četiri partije, uključujući Braću Italije Đorđe Meloni, Ligu Matea Salvinija i Forca Italiju Silvija Berluskonija. Braća Italije je sada i najveća partija ove koalicije, pokazuju istraživanja.
Nacionalistička snaga koja svoje korene direktno vuče iz Italijanskog socijalnog pokreta - neofašističke partije stvorene nakon smrti Benita Musolinija - Braća Italije je bila oslonjena na stubove svojih veza sa fašizmom, i za nju kritičari tvrde da je partija koja se i dalje nije otresla od tog nasleđa.
Profesor Andrea Mamone sa rimskog Univerziteta Sapijenca, stručnjak za italijansku krajnje desničarsku političku istoriju, rekao je za Euronews da je ta stranka "u liniji sa neofašističkom tradicijom" i da "mnogi njeni članovi pokazuju pozitivan pristup prema Musolinijevom režimu".
Zaista, dva člana Braće Italije su direktni potomci Benita Musolinija i ponosno nose njegovo prezime. Dalje, intervju iz 1996. koji se pojavio pokazuje kako 19-godišnja Meloni naziva Musolinija "dobrim političarem".
Ipak, aktuelni manifest Braće Italije nema nikakve direktne aluzije na fašizam, ali Meloni i dalje, treba napomenuti, koristi tvrdi desni retorički stil koji naglašava "Bog, otadžbina i porodica". Ranije ovog leta ona se obratila na mitingu krajnje desnice u Španiji, osuđujući LGBTQ+ "lobije" i "islamističko nasilje".
profimedia
Uz nju stoji i koalicioni kolega Salvini iz Lige, čiji je nekada meteorski uspon na vlast 2019. godine, zasenio Meloni. Liga je počela devedesetih kao secesionistički pokret koji je pozivao na nezavisnost prosperitetnih severnih regiona Italije, ali ju je Salvini preimenovao sredinom 2010-ih u nacionalističku snagu. Politika ove partije u skladu je sa Salvinijevom dugogodišnjom antiimigranstkom kartom.
Salvini je takođe i dugogišnji poštovalac Vladimira Putina, a nosio je i majicu sa likom ruskog predsednika 2017. I dok se protivi ruskoj invaziji na Ukrajini i distancira se od Kremlja, ujedno tvrdi i da sankcije više štete Italijanima nego Rusima.
Treća partija u ovoj skupini je dugododišnja stranka bivšeg premijera Berluskonija. Njegova stranačka platforma možda ima umereniji pristup od njegovih koalicionih saveznika, ali ono što privlači najviše pažnje jeste njegova lična istorija skandala - od osude za utaju poreza 2013. do njegovog višedecenijskog prijateljstva sa Putinom i navoda da je tražio seksualne usluge od maloletnica.
S obzirom na to da se biračko telo ove stranke značajno smanjilo u poslednjih nekoliko godina, Forca Italija je sada manja snaga u koaliciji, ali se ipak čini da je Berluskonijeva podrška Meloni i Salviniju neophodna kako bi se obezbedila većina za ovu koaliciju. To znači da bi kontroverzna stranka bivšeg premijera i dalje mogla da bude tas na vagi i da ima značajnu moć.
Na drugoj strani političkog spektra je koalicija levog centra. Njena najveća snaga je Demokratska partija, kojoj se pridružuje nekoliko malih partija za različitim progrsivnim pozicijama. PD trenutno vodi Enriko Leta, profesor i premijer Italije u periodu od 2013. do 2014. godine.
Stranka ima uglavnom umeren, proevropski stav i oštro se protivi Putinu i ratu u Ukrajini. Takođe, otvoreno podržava LGBTQ+ prava, uključujući istopolne brakove i zakone za borbu protiv homofobije. Demokratska stranka posebno upozorava na uspon Braće Italije, koju smatra "potencijalnim oslobađanjem autoritarne plime".
profimedia
Izbegavajući jasno postavljanje na levu ili desnu stranu, nalazi se Pokret pet zvezdica, koji ponovo nastupa kao samostalna stranka. Njen lider je bivši premijer Đuzepe Konte.
Populističku stranku, čija je politička orijentacija oduvek bila pomalo maglovita, osnovali su komičar Bepe Grilo i preduzetnik Đanroberto Kasaleđo 2009. godine kao masovnu antiestablišment silu koja se okuplja protiv sistemske korupcije.
Osnovno načelo ove partije je da prevazilazi "tradicionalnu" politiku, sa platformom izgrađenom na digitalnoj demokratji, ekološkoj održivosti i mešavini progresivnih i konzervativnih društvenih stavova. Njen uspon 2010. desio se na vrhuncu krize u evrozoni i pogoršanih socioekonomskih uslova u Italiji, što je rezultirao njenom pojavom kao najveća pojedinačna partija u zemlji na izborima 2013. i 2018. godine. Ipak, unutrašnje podele unutar pokreta, posebno nakon što je bivši partijski lider Luiđi di Majo udružio snage sa levim centro, umanjili su njenu populističku privlačnost.
Poslednji od najvećih političkih snaga na izborima je takozvani "Treći pol", centristička koalicija formirana od otcepljenih partija PD - Akcija bivšeg ministra Karla Kalendea i Italija Viva bišeg premijera Matea Rencija. Ovaj novi blok formiran je nakon se je Kalendina nesrećna koalicija sa levim centrom raspala u avgustu, nakon što je trajala samo pet dana.
Pored četiri glavna politička bloka, kandiduje se još nekoliko manjih partija, od krajnje levičarske Narone unije do, što je najzanimljivije, novoformiranog Italegzit, koji se, kao što ime kaže, zalaže za izlazak Italije iz EU.
Ko su favoriti?
Italijanska politika je veoma živa, a istraživanja javnog mnenja značajno su oscilirala poslednjih godina. Ako se pogledaju ankete od pre deset godina, Berluskonijeva stranka je bila najveća italijanska, pre pet godina to je bila Salvinijeva Liga, a danas Braća Italije koja je 2018. godine dobila samo četiri odsto glasova.
Ako je verovati anketama, čini se da će uspon Đorđe Meloni verovatno dovesti do toga da bude prva žena premijer Italije. Rimska političarka vodi najveću stranku u koaliciji koja, prema anketama, ima 46-48 odsto podrške, što je znatno od potrebnog cenzusa od 40 odsto potrebnog za većinu.
Samo Braća Italije imaju 24-26 odsto, dok Liga i Forca Italija su na 12-14 odsto, odnsno 7-9 odsto.
Koalicija levog centra zaostaje i trenutno ima oko 27-29 odsto podrške, dok se Demokratska stranka nalazi na oko 22-24 odsto. Pokret pet zvezdica je trenutno na 13-14 odsto, dok je "Treći pol" na 5-7 odsto.
Ipak, ove izborne sezone je posebno veliki broj neodlučnih birača, sa procenom da 41 odsto biračkog tela ne planira uopšte da izađe na izbore. PD posebno pokušava da privuče mlade glasače, za koje misli da bi još uvek mogli da utiču na rezultat u njihovu korist.
Nedavno se i Berluskoni pridružio društvenoj mreži TikTok u pokušaju da se dopadne mlađim glasačima, a našalio se i da nije tu da "privuče mlade žene".
Komentari (0)