"Dragijeva ostavka udarac za Evropu": Vanredni izbori šansa za desničare, ali i test za jedinstvo EU

"Evropi su potrebni lideri kao što je Mario" - to su bile reči španskog premijera Pedra Sančeza samo nekoliko dana pre nego što je italijanski premijer Mario Dragi zvanično podneo ostavku. Njegov odlazak sa funkcije i pad vlade, koji će Italiju odvesti na vanredne parlamentarne izbore, izazvao je zabrinutost širom Evrope, a posebno zbog toga što ankete već pokazuju da bi neizvesna politička situacija u Italiji mogla da dovede do stvaranja najeskremnije desničarske vlade u zapadnoj Evropi.

Dragi je bio na čelu vlade nacionalnog jedinstva od januara prošle godine, a ostavku je podneo nakon što je izgubio podršku nekoliko stranaka koje su deo te koalicije. I iako je prvobitno odbio da prihvati tu ostavku, predsednik Italije Serđo Matarela raspustio je na kraju parlament otvarajući tako put za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Ovo će biti prvi put da Italija ide na glasanje na jesen, vreme koje je u parlamentu obično rezervisano za raspravu o budžetu za sledeću godinu. Kampanja je svedena na dva meseca, a kako je pisao Njujork tajms, odlazak Dragija izaziva zabrinutost koja daleko prevazilazi Italiju, a tiče se pitanja koliko su populistički pokreti jaki na starom kontinentu i kakvu bi štetu mogla da nanese italijanska vlada koja je manje posvećena Evropskoj uniji.

I Vašington post piše da odlazak premijera Dragija, čija se vlada smatrala jednom od najkompetentnijih vlada Italije poslednjih godina, predstavlja novu krizu za Evropu, koja već ima pune ruke posla u osiguravanju zaliha energije, stabilizaciji svoje valute i, pre svega, suprotstavlajnju ruskoj agresiji u Ukrajini.

Neposredni uzrok odlaska vlade Dragija je brz uspon Braće Italije, krajnje desničarske opozicione stranke na čelu sa Đorđom Meloni koja bi na jesen mogla da dobije najviše glasova i formira populističku desničarsku vladu, čiji krajnji stav o Ukrajini i drugim pitanjima nije lako predvideti, prenosi RSE.

Odjeci u Evropi 

Dragijeva vlada, podsetimo, raspala se prošle nedelje nakon što su članovi koalicije koju čine levi, desni i populisti odbili njegov apel da se udruže kako bi završili prirodni mandat parlamenta i obezbedili sprovođenje programa oporavka od pandemije virusa korona koji finansira EU. Umesto toga, stranke desnog centra Forca Italija, Lige i Pokreta pet zvezdica bojkotovale su glasanje o poverenju Senatu, što je jasan znak da su završile sa Dragijevom sedamnaestomesečnom vladom.

Uz ocenu da pad Dragijeve vlade predstavlja rušenje establišmenta o kojem sanjaju populističke snage širom Evrope, Njujork tajms piše da su nakon prošlosedmične višestruke pobune populista, u Italiji raspisani vanredni izbori za septembar, a ankete pokazuju da je savez konzervativaca i krajnjih desničara u velikoj meri favorit za vođenje Italije na jesen.

Đanfranko Paskino, profesor emeritus političkih nauka na Univerzitetu u Bolonji smatra da je Dragijev odlazak težak udarac za Evropu. Naglašava kako je Dragi imao jasan stav protiv ruske agresije u Ukrajini. 

"Evropa će izgubiti u kompaktnosti jer će sledeći premijer gotovo sigurno biti manje uveren da je odgovornost za rat na Rusiji", rekao je on.

Tanjug AP/Andrew Medichini

Italija, koja je dugo bila laboratorija za evropsku politiku, takođe je bila inkubator za populizam na kontinentu i transformaciju pokreta tvrde desnice u glavne snage, ocenjuje Njujork tajms i dodaje kako sada ankete pokazuju da koalicija konzervativaca, ekstremno desnih populista i nacionalista ima podršku više od 45 odsto birača u Italiji.

Reč je o savezu Matea Salvinija, koji je na čelu krajnje Lige, Forca Italia bivšeg premijera Silvija Berluskonija i stranke Braća Italije, koju vodi Đorđa Meloni. I Salvini i Berluskoni gradili su jake odnose s Vladimirom Putinom, dok se Meloni pojavila kao snažna pristalica Ukrajine. Ipak, napisao je Njujork tajms, mnogi analitičari smatraju da su njeni stavovi, suprotni od Salvinijevih, zapravo lukav potez koji bi je učinio prihvatljivijim kandidatom za premijera.

Italija Đorđe Meloni

Ekstremni desničari Braća Italije su 2018. na izborima osvojili svega četiri odsto glasova, a sada pred septembarske izbore vode prema anketama sa 22 odsto. Njihova šefica bi mogla da postane prva premijerka u Italiji. 

Njihova liderka Đorđa Meloni rođena je i odrasla u Rimu, a poreklo ove stranke, kako piše Euronews, leži u sada nepostojećem Italijanskom socijalnom pokretu koji je obnovio poraženu fašističku partiju iz njenih ruševina na kraju Drugog svetskog rata i transformisao je u umereniju nacionalističku snagu. 

Jedan od osnivača ovog pokreta je Đorđo Almirane, koji je bio saradnik i aktivni organizator Italijanske socijalne republike, nacističke marionetske države tokom rata. Meloni je još 2020. opisala Amirante kao "patriotu" i pohvalila njegovu "bezuslovnu ljubav prema Italiji, njegovo poštenje i hrabrost".

"Braća Italije je partija u skladu sa neofašističkom tradicijom. Mnogi njeni članovi pokazuju pozitivan pristup prema Musolinijevom režimu", rekao je za Euronews profesor Andrea Mamone, jedan od istaknutih italijanskih savremenih istoričara. 

Ipak, Meloni je u politici od devedesetih godina i stvorila je imidž umerene i prijatne političarke koja se distancirala od fašističkih nostalgičara unutar svoje stranke.

Kako piše Dojče vele, Meloni namerava da uđe u predizbornu kampanju sa sloganom "Najpre Italija i Italijani". Zahteva podršku porodicama, manje evropske birokratije, niske poreze, zaustavljanje doseljavanja. 

Namerava da ponovo pregovara o evropskim ugovorima kao i o italijanskom učešću u zajedničkoj valuti evro. Odbija i abortus i istopolne brakove. U spoljnopolitičkoj i ekonomskoj oblasti je relativno neiskusna, a do sada je radila samo kao poslanica i partijska funkcionerka.

profimedia

Meloni je, međutim, odbacila tvrdnje da bi vlada koju bi predvodila njena nacionalno-konzervativna stranka predstavljala opasnost za Italiju, prenosi Politiko. Italija nema čega da se plaši, rekla je Meloni za La Stampu i dodala da "levičarski istraživački centri pokušavaju" da zaplaše tržišta kako bi obezbedili pobedu levice.

Đorđa Meloni namerava da posle vanrednih izbora 25. septembra oformi koaliciju sa partijom Liga Matea Salvinija i Berluskonijevom Forca Italija. 

"To što je ona tako daleko dogurala u Italiji zaslužni su svi oni koji je ulepšavaju. Od medija koji insistiraju na tome da nazivaju Salvinija i Meloni političarima desnog centra, preko Berluskonija i Grilinja koji su joj pomogli da preuzme vlast, pa sve do dezorijentisanog levog centra koji ju je potcenio i legitimisao. Meloni se nije pojavila ni iz čega. Ona se godinama sprema da postane premijerka", smatra španska novinarka Alba Sidera, koja godinama prati zbivanja na italijanskoj desnici.