Igre 
"Imaju izbore u džepu": Rasulo na levici dodatno poguralo desnicu, ankete Braći Italije daju više od 20 odsto
Komentari14/08/2022
-15:06
Savez italijanskog levog centra raspao se za manje od nedelju dana pošto je formiran, a to je na drugoj strani koaliciju, koja uključuje i dve krajnje desničarske partije, poguralo korak bliže pobedi na parlamentarnim izborima koji se održavaju 25. septembra.
Ostavka premijera Marija Dragija prošlog meseca dovela je Italiju u prilično neizvesnu političku situaciju koja bi mogla da rezultira i time da ova zemlja dobije najesktreminiju desničarsku vladu u zapadnoj Evropi. "Rasulo" na levici dalo je dodatan doprinos procentima koji u anketama idu u korist desnice.
Naime, Karlo Kalenda, lider partije Akcija, male centrističke skupine koja je prethodno viđena kao krucijalna za davanje uticaja savezu predvođenom Demokratskom strankom (PD), povukao je svoju podršku u nedelju nakon što je lider PD Enriko Leta potpisao izborni sporazum i sa nekoliko drugih stranaka, uključujući radikalnu levičarsku Sinistra Italijana i zelenu stranku nastalu prošle godine.
"Dogovorio sam se sa Letom o ideji da je moguća alternativna Italija. Ova koalicija je napravljena da izgubi. Izbor je napravila Demokratska stranka, ne mogu da idem tamo gde me savest ne vodi", naveo je Kalenda za Rai Tre.
Tanjug/AP/Gregorio Borgia
Nasuprot njima, alijansa koju predvode Braća Italije Đorđe Meloni, stranka za koju kažu da ima neofašističku tradiciju, uključuje i krajnje desničarsku Ligu Matea Salvinija i Forca Italiju Silivija Berluskonija, a anekete ih stavljaju i za desetak procenata iznad levičara.
"Osim ako se ne dogodi čudo, levica ne može da pobedi... Desnica ima izbore u džepu", rekao je Roberto Dalimonte, profesor na rimskom Univerzitetu Luis.
Savez koji je kratko trajao
Čak i da je levo-centristički savez opstao, ankete pokazuju da bi imao problem da se približi desničarima, a razlika je još veća nakon što je Kalenda tokom vikenda saopštio svoju odluku. Najnovije ankete Quorum/YouTrend za Sky TG24 pokazuju da bi desno-centristička koalicija osvojila ukupno 48,2 odsto glasova. Braća Italije bi imala od toga 24,2 odsto. S druge strane, levičarska koalicije pala je sa 33 na 29 odsto.
Povezane vesti
Leta i Kalenda založili su se, kako su sami istakli, da će formirati vladu zasnovanu na "Dragijevoj agendi", u suštini nastavljajući program reformi koji je pokrenula administracija bivšeg šefa Evropske centralne banke, koji je podneo ostaku prošlog meseca.
Kalendu je, međutim, kako piše Gardijan, iznervirao Letin izborni sporazum sa Nikolom Fratorijanijem, liderom Sinistre Italijane i Anđelom Bonelijem koji predvodi Europa Verde.
"To su ljudi koji nikada nisu glasali u korist Dragija. Prošle nedelje su glasali protiv pristupanja Švedske i Finske u NATO. To je skroz u suprotnosti sa onim za šta se zalažu Kalenda i PD. Kako takva koalicija može da se približi desnici ako je toliko kontradiktorna", rekao je Dalimonte.
Političke stranke imaju sada još nekoliko dana da predstave svoje saveze pre nego što istekne rok, a Meloni koja bi mogla da postane prve italijanska premijerka, ismejala je raskol na levici, govoreći da Kelendin izlazak predstavlja "novi obrt u sapunici".
Italija na izborima pre vremena
Mario Dragi je bio na čelu vlade nacionalnog jedinstva od januara prošle godine, a ostavku je podneo nakon što je izgubio podršku nekoliko stranaka koje su deo te koalicije, otvarajući tako put za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora. Ovo će, inače, biti prvi put da Italija ide na glasanje na jesen, vreme koje je u parlamentu obično rezervisano za raspravu o budžetu za sledeću godinu.
Podsetimo, članovi koalicije koju čine levi, desni i populisti odbili njegov apel da se udruže kako bi završili prirodni mandat parlamenta i obezbedili sprovođenje programa oporavka od pandemije virusa korona koji finansira EU. Umesto toga, stranke desnog centra Forca Italija, Lige i Pokreta pet zvezdica bojkotovale su glasanje o poverenju Senatu, što je jasan znak da su završile sa Dragijevom sedamnaestomesečnom vladom.
Tanjug/AP/Gregorio Borgia
Neposredni uzrok odlaska vlade Dragija je brz uspon Braće Italije, krajnje desničarske opozicione stranke na čelu sa Đorđom Meloni koja bi na jesen mogla da dobije najviše glasova i formira populističku desničarsku vladu, čiji krajnji stav o Ukrajini i drugim pitanjima nije lako predvideti, piše Radio Slobodna Evropa.
Povezane vesti
Ekstremni desničari Braća Italije su 2018. na izborima osvojili svega četiri odsto glasova, a sada pred septembarske izbore vode prema anketama sa više od 20 odsto. Njihova šefica bi mogla da postane prva premijerka u Italiji.
Ko je Đorđa Meloni?
Meloni je rođena je i odrasla u Garbatelji, radničkoj četvrti Rima. Koreni njene partije mogu se naći u sada nepostojećem Italijanskom socijalnom pokretu koji je obnovio poraženu fašističku partiju iz njenih ruševina na kraju Drugog svetskog rata i transformisao je u umereniju nacionalističku snagu, peneo je Euronews.
Iako je jedan od osnivača stranke Đorđo Almirante bio saradnik i organizator na uspostavljanju Italijanske socijalne republike, a Meloni ga naziva "herojem", ona sama je u politici već nekoliko decenija, i za to vreme uspela je da stvori imidž umerene političarke, koja se distancirala od fašističkih nostalgičara unutar svoje partije.
Njeni stavovi prema određenim pitanjiima, međutim, ostaju čvrsto desničarski. Tako je Meloni, na primer, u februaru 2020. godine branila Matea Salvinija koji je u jednom govoru okrivio "žene koje abortiraju nebrojeno puta, čime se zauzimaju mesta u bolnicama".
Takođe, Meloni je u junu ove godine učestvovala na mitingu koji je organizovala desničarska partija u Španiji, "Voks", i tom prilikom je rekla kako je "za univerzalne hrišćanske vrednosti, protiv islamističkog nasilja", zatim "za bezbedne granice, a protiv masovne imigracije" i, naposletku, kako je "za suverenitet naroda, protiv birokratije Brisela".
A uprkos tome što zapadni mediji upozoravaju na ponovni dolazak fašista na vlast ukoliko Meloni dođe na vlast u Italjii, pojedini analitičari smatraju da ona ne bi obnovila fašizam.
"Ona je mnogo toga, ali svakako nije neofašista. Nikada nije napravila jasan rez, niti zauzela distance prema fašizmu i prema periodu Musolinijeve vladavine, ali sa svime što je ona radila i što je predstavljalo njenu političku karijeru do sada je nespojivo sa fašizmom. Nema ničeg u njenom delovanju što bi moglo da nas uputi da je ona neko ko bi obnovio fašizam u Italiji", rekao je ranije za Euronews Srbija novinar Željko Pantelić.
Komentari (0)