Igre 
Novo podgrevanje "zaleđenog" konflikta: Pridnjestrovlje preti prisajedinjenjem Rusiji, Moldavija traži mirno rešenje
Komentari23/07/2022
-20:25
Ministar spoljnih poslova nepriznate vlade Pridnjestrovskog regiona u Moldaviji izjavio je u Moskvi da je posvećen postizanju nezavisnosti i mogućeg ujedinjenja te oblasti sa Rusijom. Nedugo zatim, stigao je odgovor portparola ruskog predsednika Dmitrija Peskova da "nema šta da kaže".
Ova regija na istoku Moldavije, uz granicu sa Ukrajinom, naseljenena je prevashodno Rusima i još pre raspada SSSR-a jednostrano je proglasila nezavisnost od te zemlje. Ipak, nijedna zemlja sveta, samim tim ni Ujedinjene nacije, ne priznaju nezavisnost ove teritorije.
Pridnjestrovlje zauzima gotovo 17 odsto teritorije Moldavije na kojoj živi nešto više od pola miliona stanovnika. Vlada u Kišinjevu nema apsolutno nikakav uticaj na ovom području. Od 1992. godine Pridnjestrovlje je odvojeno od ostatka moldavske teritorije nakon prekida mirovnih pregovora nakon sukoba između separatista i moldavske vojske. Veliki je broj onih koji imaju rusko državljanstvo, te su i vlasti bliske sa Rusijom.
Od početka rata u Ukrajini, kako je se ruska vojska kretala ka Odesi, javila se i bojazan da bi ovaj raniji sukob mogao da se "odledi". Iako do konkretnih poteza po tom pitanju od strane Rusije nije došlo, sada vlasti nepriznatih institucija u Pridnestrovlju ponovo glasno ističu svoje separatističke zahteve.
profimedia
Tako je sada Vitalij Ignjatjev ministar spoljnih poslova nepriznate vlade Pridnestrovlja istakao da će taj region slediti ciljeve utvrđene na referendumu održanom 2006. godine, a to su "nezavisni razvoj Pridnjestrovlja i kasniji slobodan ulazak u Rusku Federaciju", preneo je Euronews.
"Pristupanje Rusiji je proces koji verovatno zahteva značajne odluke, političku pripremu i još mnogo toga, pa je za sada prioritet da Pridnjestrovlje stekne nezavisnost", dodao je Ignjatjev.
Prema Ustavu, Moldavija je neutralna zemlja i stoga nije potencijalna članica NATO-a, piše Euronews, ali pokazuje rastucću zapadnu orijentaciju. U martu je podnela i zahtev za članstvo u EU, a jedan od razloga je strah za bezbednost upravo zbog Pridnestrovlja. U junu je status kandidata toj zemlji i odobren, zajedno sa Ukrajinom, a članstvo je najpre uslovljeno napretkom u borbi protiv korupcije i jačanjem vladavine prava.
Povezane vesti
Ignjatjev je govorio i o toj činjenici, te rekao da je "Moldavija dobijanjem statusa kandidata prešla Rubikon".
"To je stavilo tačku na pitanje izgradnje političkih odnosa u određenim zajedničkim prostorima, jer je ovu odluku donelo isključivo rukovodstvo Moldavije, nije doneta kolektivno. Niko ne može da govori umesto nas", istakao je Ignjatjev.
Kremlj: Nema šta da se kaže
Ipak, ova izjava nije naišla na naročite odgovore ruskih zvaničnika. Nakon Ignjatjeva, oglasio se portparol ruskog predsednika Vladimira Putina Dmitrij Peskov koji je rekao da "nema šta da kaže".
AP/ Alexander Zemlianichenko
"Da budem iskren, čitao sam medijske izveštaje, ali ne znam sa čime je povezana ova izjava, o kakvim se procesima radi. U ovom trenutku nemam šta da kažem", naveo je Peskov, preneo je Tass.
Moldavija poziva na mirno rešenje
Nakon ovih izjava, moldavski Biro za reintegraciju napomenuo je da se međunarodni partneri i ustavne vlasti zalažu za mirno rešenje sukoba uz poštovanje teritorijalnog integriteta Moldavije. Odnosno, glavni cilj je reintegracija okupiranog regiona u jedinstvenu državu, prenosi sajt Odesa žurnal.
Moldavija je istakla i da je nezakoniti boravak ruskog vojnog kontingenta u Pridnjestrovlju i zahteva njegovo povlačenje.
profimedia
Predsednica Moldavije Maja Sandu rekla je da se ove nesuglasice moraju rešiti mirnim putem.
Povezane vesti
"Imamo samo jedan odgovor na ovo, svi moraju poštovati granice Republike Moldavije. Sukob se mora rešiti mirnim putem... Čuli smo za dosta deklaracija, a sve imaju približno isto značenje. Nadamo se da jednog dana takve izjave više neće biti moguće", rekla je predsednica Moldavije.
Rusija zvanično ne priznaje nezavisnost otcepljene teritorije
Pridnjestrovlje je teritorija sa 470.000 stanovnika, a priznale su je samo tri druge nepriznate ili delimično priznate teritorije, a to su Abhazija, Arcah i Južna Osetija. Rusija zvanično ne priznaje nezavisnost ove teritorije, ali održava posebne odnose sa Pridnjestrovljem u političkoj, vojnoj, kuluturnoj i ekonomskoj sferi.
Republika Moldavija i dalje smatra Pridnjestrovlje delom svoje teritorije, iako je na Drugom kongresu narodnih poslanika proglašeno odvajanje od Sovjetske Socijalističke Republike Moldavije i 2. septembra 1990. ozvaničena nezavisnost te teritorije kao Pridnestrovske Moldavske Sovjetske Socijalističke Republike. Pridnjestrovlje je formiralo svoje paralelne organe, a po nepriznatom uređenju je predsednička republika.
Povezane vesti
Aktuelni predsednik samoproglašene teritorije je Vadim Krasnoselski, a Evropska unija je stavila na listu zabrane putovanja neke od članova vlasti u ovoj teritoriji.
Prema referendumu iz 2006. godine koji je sprovela nepriznata vlast, 97,2 odsto stanovništva glasalo je za "nezavisnost od Moldavije i slobodno udruživanje sa Rusijom". EU i nekoliko drugih zemalja odbile su da priznaju rezultate referenduma.
Sukob Rusije i Ukrajine na tom prostoru još od 2006. godine
Sukob Ukrajine i Rusije u vezi sa ovom teritorijom nastao je nakon odluke Kijeva 2006. godine da uvede propis o uvozu sa te teritorije samo uz dokumente zvanične Moldavije. Rusija je takvu odluku nazvala "ekonomskom blokadom".
Sjedinjene Države, Evropska unija i OEBS odobrili su ukrajinski potez, dok je Rusija u njemu videla sredstvo političkog pritiska.
Pridnjestrovlje je 4. marta odgovorilo blokiranjem moldavskog i ukrajinskog transporta na granicama Pridnjestrovlja. U mesecima nakon propisa, izvoz iz Pridnjestrovlja je drastično opao. Pridnjestrovlje je proglasilo "humanitarnu katastrofu" u regionu, dok je Moldavija tu deklaraciju nazvala "namernim dezinformacijama". Kao odgovor, iz Rusije je poslata humanitarna pomoć.
Međutim, ruska vojska je na toj teritoriji prisutna još od 1990. godine, kada je dva meseca nakon proglašenja otcepljenja došlo do sukoba moldavskih jedinica bezbednosti i separatista.
Rusija je tada otvoreno stala na stranu samoproglašene vlasti, pri čemu je tadašnja 14. armija, nasleđena iz SSSR podržavala i naoružavala pobunjenike. Nikada nije tačno utvrđen broj dobrovoljaca iz Rusije i Ukrajine koji su se borili na strani separatista. Sporazum o prekidu vatre potpisali su 1992. godine predsednik Rusije Boris Jeljcin i predsednik Moldavije Mirčea Snegug.
Sporazum je predviđao uspostavljanje mirovnih snaga zaduženih da obezbede poštovanje sporazuma o prekidu vatre i bezbednosti, koje se sastoje od pet ruskih bataljona, tri moldavska bataljona i dva bataljona samoproglašene republike po naređenju zajedničke vojne komandne strukture, Zajedničke kontrolne komisije (JCC).
Kao nasleđe tog sporazuma, u Pridnjestrovlju je prema nezvaničnoj proceni, piše Biznis insajder, prisutno 1.500 ruskih vojnika, koje Moskva naziva "mirovnim snagama". Upravo za njih od početka ruske invazije na Ukrajinu Kijev strahuje da bi mogle da budu iskorišćene za napad na Ukrajinu sa zapada.
Generalna skupština Ujedinjenih naroda je u junu 2018. pozvala Rusiju da povuče svoje snage iz Pridnjestrovlja. Rezoluciju su podržale 64 države, 14 je bilo protiv, a 83 zemlje su bile suzdržane. Ipak to nikad nije učinjeno.
Moldavija je u petak, 22. jula odbacila pritužbe ruskog Ministarstva spoljnih poslova da sabotira rotaciju ruskih trupa u otcepljenom Pridnjestrovlju. Nedugo potom stigla je izjava ministra spoljnih poslova nepriznate vlade Pridnjestrovskog regiona u Moldavijii Vitalija Ignatjeva da će tražiti prisajedinjenje Rusiji.
Komentari (1)
Марија
24.07.2022 06:43
Заборавили сте да кажете да Запад пумпа оружјем Молдавију са циљем рата са Русијом