Moldavija strahuje od sledećih Putinovih poteza: Nervoza raste dok se Rusi približavaju Odesi

Komentari

Autor: Tijana Krnjaić

13/03/2022

12:42

Moldavija strahuje od sledećih Putinovih poteza: Nervoza raste dok se Rusi približavaju Odesi - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Ruski vojnici iz dana u dan sve su bliži lučkom gradu Odesi, ali i regiji Pridnestrovlje koja je još pre tri decenije pokrenula pitanje otcepljenja od Moldavije. Vlasti u Kišinjevu sve nervoznije prate događanja u susednoj Ukrajini i strahuju da bi varnice rata mogle da "odmrznu" stare sukobe i separatističke ideje u njihovom dvorištu.

Ova regija na istoku Moldavije, uz granicu sa Ukrajinom, naseljenena je prevashodno Rusima i još pre raspada SSSR-a jednostrano je proglasila nezavisnost od te zemlje. Ipak, nijedna zemlja sveta, samim tim ni Ujedinjene nacije, ne priznaju nezavisnost ove teritorije. Pridnestrovlje zauzima gotovo 17 odsto teritorije Moldavije na kojoj živi nešto više od pola miliona stanovnika. Vlada u Kišinjevu nema apsolutno nikakav uticaj na ovom području.

Veliki je broj onih koji imaju rusko državljanstvo, te su i vlasti bliske sa Rusijom. Takođe, kako prenosi Euronews, Rusija je tokom svih 30 godina zadržala do 2.000 vojnika u ovom regionu.

Od 1992. godine Pridnjestrovlje je odvojeno od ostatka moldavske teritorije nakon prekida mirovnih pregovora nakon sukoba između separatista i moldavske vojske. Zato postoji bojazan da bi ovaj raniji sukob mogao da se "odledi" približavanjem Rusa tokom sukoba u Ukrajini i krize koja sada već utiće i na celu Evropu.

Naime, već nakon predsedničkih izbora u Moldaviji govorilo se da bi problem Pridnestrovlja mogao da bude prvi glavni izazov nove predsednice jer je pobedom Maje Sandu, Moskva izgubila saveznika kakav je bio bivši predsednik Igor Dodon sa koalicijom komunističkih i socijalističkih partija.

Takođe, kako je Moldavija zatražila i članstvo u EU, vlasti u Pridnjestrovlju upozorile su Kišinjev da će svaki korak ka tome automatski okončati pregovore o zamrznutom sukobu u tom području, piše Euronews.

Separatistima jača pozicija

Kako je za Euronews Srbija rekao Vladimir Trapara sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, iako Pridnjestrovlje dugo teži odvajanjum dve decenije je to najstabilniji zamrznuti sukob na postsovjetskom prostoru.

"Pridnjestrovlje je odvojeno još od početka devedesetih, kada je tamošnje rusko stanovništvo zatražilo rusku zaštitu da bi izbeglo posledice moldavskog nacionalizma koji je to stanovništvo video kao relikt omraženog komunizma i čak imao ideje o prisajedinjenju Rumuniji. No, taj nacionalizam odavno više nije tako jak", kaže Trapara.

Kako je rekao, Kišinjev je sada najkooperativniji sa Moskvom od svih prestonica država koje imaju takve sukobe na svom tlu, ali bi rat u Ukrajini potencijalno ipak to mogao da zakomplikuje.

Naime, kako je rekao diplomata Zoran Milivojević, vojna snaga Rusije ubedljiva je u odnosu na Ukrajinu te bi sledeći cilj Rusije mogao da bude potpuno osvajanje Crnog mora.

"Jedan od ratnih ciljeva je da se Donjeck i Lugansk zaokruže do administrativnih granica, po istom modelu kao u Gruziji Abhazija i Južna Osetija. Ukoliko se to desi, Rusija će kontrolisati celo Azovsko more, i zaleđe Krima biće potpuno rešeno. Kad padne Mariupolj, i to će biti rešeno, a poslednje informacije su da Rusi idu ka Odesi. Ako to osvoje, imaju priključak na Pridnjestrovlje. Onda je pitanje Crnog mora, što se tiče Rusije, završeno", kaže Milivojević.

Na taj način, osim što bi osvajanje Odese bio veliki udarac za Ukrajinu, jer od ovog grada zavisi oko 70 odsto trgovine ove zemlje, ovaj potez Rusije mogao bi da utiče i na odnose sa Moldavijom.

Vladimir Trapara je rekao da, iako jedan od pravaca Rusije ima za cilj da se poveže sa Pridnjestrovljem, rano je govoriti o ishodima sukoba.

"Ne znamo još ishod rata, da li će doći do duže okupacije delova ukrajinske teritorije, podele Ukrajine i slično. Za sada deluje da jedan od pravaca ruskog napredovanja ima za cilj da se poveže s Pridnjestrovljem, nakon čega bi Ukrajina ujedno bila odsečena od crnomorske obale. Ukoliko Rusija dobije rat i dođe do podele, pretpostavljam da bi to značilo da se i Pridnjestrovlje spaja s ostatkom "ruskog sveta" i da će njegova pozicija u odnosu na Moldaviju biti jača", kazao je Trapara.

Iz tog razloga, kaže, Moldavija svakako ne može da bude ravnodušna prema situaciji u Ukrajini.

"To ja država pokazala pametnim potezom premijerke koja je navela da Moldavija ne želi da uđe u NATO, čime ne provocira Rusiju da joj bude sledeća žrtva", kazao je Trapara ističući da su odnosi Moldavije i Rusije svakako jesu uzdrmani otkako je letos na vlast došla prozapadna predsednica.

Članstvo u EU bi moglo da izazove probleme

Nakon početka rata u Ukrajini, Kijev nije jedini koji je podneo zvaničan zahtev za članstvo u EU, to su učinile upravo Moldavija, ali i Gruzija, koja takođe ima spor za Rusijom.

Evropska unija je ove nedelje počela proceduru razmatranja zahteva za članstvo ove tri zemlje, a o tome će biti reči i na samitu lidera EU koji se u četvrtak i petak održava u Parizu.

Takođe, pregovorima o članstvu protive se i vlasti u Pridnestrovlju, te bi, prema upozorenju koje je stiglo na adresu Kišinjeva pregovori mogli da dovedu i do sukoba.

"Smatramo podnošenje zahteva rukovodstva Moldavije za pristupanje Evropskoj uniji geopolitičkom odlukom koja vodi ka promeni međunarodnih granica i sfera uticaja u regionalnom prostoru i radikalnoj promeni okolnosti konačnog rešavanja Moldavsko-pridnjestrovski odnosi", saopšteno je iz te regije.

Kako piše Euronews, iako je upitno koliko bi građna podržalo ulazak u EU, statistika govori da od 2022. godine skoro dve trećine izvoza Moldavije ide u zemlje EU. Sa druge strane, podaci iz decembra ukazuju da se samo osam odsto robe izvozi u Rusiju, a 15 odsto države okupljenje u Zajednicu nezavisnih država.

Proces bi, svakako, prema oceni stručnjaka mogao da potraje godinama.

"Moldavija i Gruzija, kao i Ukrajina, odavno žele u EU, ali EU ne želi njih. Nije realno da se njihov ulazak u EU skoro dogodi, niti da Rusija vidi neku pretnju u tome. Pretnja bi mogla da nastane ako bi Rusija poželela da ih uvuče u Evroazijsku uniju, jer setimo se da je zbog toga izbila kriza u Ukrajini 2013. koja je na kraju i eskalirala do tekućeg rata. I ovo pitanje umnogome će zavisiti od ishoda tog rata", kazao je Vladimir Trapara sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu za Euronews Srbija.