Igre 
Razdor u Višegradskoj grupi preliva se i na politiku proširenja EU - "narednih šest meseci biće ključno"
Komentari09/07/2022
-09:33
Kada je Evropu 2015. godine pogodila velika migrantska kriza, zemlje članice Višegradske četvorke zajedno su se borile protiv sistema razmeštanja izbeglica. Jedinstvo Češke, Mađarske, Slovačke i Poljske bilo je vidljivo oko još nekih velikih političkih ciljeva, ali je to zajedničko delovanje počelo da se osipa poslednjih meseci. Naime, rat u Ukrajini uneo je prvi put veći razdor u okviru ove grupe i doveo saradnju ovih zemalja do najniže tačke u poslednjih nekoliko decenija.
Višegradska grupa nastala je devedesetih godina za potrebe daljih evropskih integracija, kao i vojne, ekonomske i energetske saradnje. Međutim, tradicionalno blisku saradnju ove četvorke poremetili su različiti stavovi prema Rusiji od početka njene invazije na Ukrajinu. Od 1. jula četvorkom predsedava Slovačka, a Bratislava je izrazila nameru da izbegne spoljnopolitičke teme usled neslaganja četiri zemlje u stavovima oko Rusije i da se umesto toga, kako piše Euraktiv, fokusira na saradnju u drugim oblastima.
Rat u Ukrajini zapravo je postao "kamen spoticanja" koji je odnos snaga u okviru Višegradske četvorke podelio na "3+1". Iako, na primer, Mađarska nije bila jedina zemlja koja je izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog svoje energetske budućnosti u slučaju zabrane uvoza ruske nafte, njen stav je pokazao koliko se Budimpešta udaljila od svojih evropskih saveznika, uključujući i V4, a posebno u odnosu na Poljsku - zemlju koja joj je u okviru Evropske unije često "čuvala leđa".
Koliko je sve otišlo daleko govori i činjenica da je Mađarska u martu morala da otkaže sastanak ministara odbrane zemalja V4 jer su Poljska i Češka odbile da učestvuju zbog "mlake" podrške Budimpešte merama EU protiv Moskve. Takođe, dok su Česi, Poljaci i Slovaci, kao i baltičke zemlje, na čelu napora EU da Ukrajini pruže političku, vojnu i humanitarnu pomoć, Mađarska to odbija da učini i nastavlja da uvozi ruske energente.
S obzirom na to da je predsedavanje Evropskom unijom preuzela Češka, i Prag i Bratislava imaće zadatak da "iznivelišu" odnose unutar grupe, a kako je za Euronews Srbija rekao Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike, narednih šest meseci biće ključni za određivanje dalje sudbine Višegrada.
Razdor među partnerima
Kako je preneo Euraktiv, Bratislava, koja je upravo od Budimpešte preuzela rotirajuće predsedavanje V4 na godinu dana, planira da produbi regionalnu saradnju u razvoju saobraćaja, nuklearne energije, niskougljeničnih tehnologija, zelene i digitalne transformacije, održivosti, mobilnosti mladih i međuljudskih odnosa.
"Važno je da razmislimo o ulozi višegradske saradnje u ovom promenljivom okruženju. Zato će slovačko predsedavanje obezbediti platformu za otvoreni dijalog u toj oblasti i pokrenuće interno promišljanje budućnosti i prioriteta višegradske saradnje", saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova Slovačke.
Povezane vesti
Četiri prioriteta slovačkog predsedavanja V4 su poveznost, ekonomija, održivost i ljudi, a šef slovačke diplomatije Ivan Korčok izjavio je ranije da namerava da "znatno utiša spoljnopolitičku dimenziju" grupe.
Komentarišući za Euronews Srbija koliko je rat u Ukrajini uticao na saradnju u okviru ove četvorke, Subotić kaže da je rat definitivno po prvi put uneo jedan veći razdor u četvorci koja je do tada nastupala sa značajnim nivoom kohezije. On posebno ističe i dvojac Mađarska-Poljska.
"Ova kriza je prvi put unela ozbiljniji razdor između ta dva partnera koji su zapravo čuvali leđa jedan drugom. Sada vidimo da oni imaju veoma različite stavove kada je u pitanju rat u Ukrajini, sa jedne strane Poljska pripada tom takozvanom 'kampu pravde', kamp koji zagovara totalnu pobedu Ukrajine, sa druge strane Mađarska pripada drugom kampu, a to je kamp mira, odnosno kamp koji navodi da je neophodno da se iznađu ako je potrebno kompromisi sa Rusijom kako bi se što pre došlo do mira i okončavanja konflikta. Poljska je dakle spremna da ide do kraja, dok je Mađarska ta koja želi što pre da okonča ovaj konflikt", rekao je on.
profimedia
Inače, kako je nedavno pisao Euobserver, tokom češkog predsedavanja EU očekuje se slabljenje uloge Višegradske četvorke prvenstveno s obzirom na mađarski odgovor na agresiju Rusije na Ukrajinu. Predsedavanjem Češke Savetu EU u drugoj polovini godine dominiraće posledice rusko-ukrajinskog rata, uključujući izbegličku krizu, napore da se pomogne ukrajinski otpor ruskoj agresiji i obnova.
Češka vlada naglasila je da i dalje vidi Višegradsku grupu kao pragmatično sredstvo, iako je ministar za EU Mikulaš Bek objasnio je to "više platforma za komunikaciju nego grupa zemalja sa istim mišljenjem".
Podseća se da se premijeri četiri zemlje nisu sreli radi koordinacije stavova pred poslednji samit Evropskog saveta, što ukazuje da Češka, Poljska i Slovačka nemaju mnogo razumevanja za mađarsku politiku i retoriku oko Ukrajine.
Budućnost Višegradske četvorke
Kako je istakao direktor Udruženja za međunarodne poslove iz Praga Vit Dostal, u narednom periodu se može očekivati smanjenje značaja V4 u odnosu da ostale politike i formate. On je u autorskom tekstu za briselski portal Euobserver ocenio da će se Češka u narednom periodu fokusirati na predsedavanje EU, dok će Poljska nastojati da promoviše Inicijativu tri mora ili Bukureštanski format devet zemalja istočnog krila NATO. Tako će se V4 "pomeriti sa radara, jer Mađarska ne može da igra sama", navodi se.
Povezane vesti
Sa druge strane, Subotić ocenjuje da će Prag i Bratislava pokušati da nađu neko rešenje između Poljske i Mađarske koje su trenutno na suprotstavljenim polovima i da će narednih šest meseci biti ključno.
"Videli smo da su oni preživeli različite izazove kada su se držali zajedno proteklih godina i mislim da oni uviđaju da imaju interes da nastave da sarađuju kao jedan značajan blok u okviru EU. To govorim imajući u vidu da vreme leti i da već 2024. godine dolaze izbori za Evropski parlament. Oni kao blok su značajno uticali na odnos snaga 2019. kada su bili izbori. Mislim da će u tome biti caka, kako da ostanu na broju, kako da ostanu zajedno do 2024. kako bi opet istupili kao jedan zajednički politički blok koji će moći da utiče na odnos snaga u EU, a samim tim i na sve druge politike koje se tiču energetike, infrastrukture, digitalizacije", zaključio je Subotić.
Tanjug/AP/Yuri Kochetkov
Inače, Subotić ističe da se ovo pitanje direktno preliva i na politiku proširenja. Podsetimo, Višegradska četvorka više puta je isticala svoju podršku proširenju EU na region Zapadnog Balkana, ali s obzirom na to da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, sada i u okviru grupe postoje neslaganja oko tog pitanja.
"Vidimo da je Mađarska i dalje država koja zastupa interese Srbije i govori da Srbiju već sutra treba primiti u EU, dok vidimo navode da je Poljska istinski duboko razočarana Srbijom i da će ona nastaviti da potencira poglavlje 31 (Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), dajući mu na taj način status blokirajućeg poglavlja. Tako da vidimo da su na dijametalno suprotnim pozicijama Poljska i Mađarska usled ove krize u Ukrajini kada je u pitanju politika proširenja i Srbija", istakao je Subotić.
Komentari (0)