Igre 
Ukrajini status kandidata za EU plus sedam zadataka: Podrška Kijevu iz Brisela i politička poruka Moskvi
Komentari25/06/2022
-14:26
Ukrajini i Moldaviji, dvema istočnoevropskim zemljama koje su zahteve za članstvo u Evropskoj uniji podnele samo nekoliko dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, na samitu u Briselu odobren je status kandidata. Ovaj potez viđen je uglavnom kao simboličan, ali i kao politička poruka Moskvi. Put do zvaničnog članstva u Uniji je dugačak, a Kijev će morati da ga utaba rešavanjem niza ključnih zadataka.
Nakon što se lideri zemalja članica EU prvo sastali sa predstavnicima država Zapadnog Balkana, na skupu Saveta EU donesena je jednoglasna odluka među državama članicama da se Ukrajini i Moldaviji dodeli status kandidata samo četiri meseca nakon što su uputile zvaničan zahtev. Gruzija, još jedna zemlja koja se nadala brzom pristupu evropskom bloku, zasad je ostala na "listi čekanja", dok ne sprovede neophodne reforme.
Predsednik Evropske komisije Šarl Mišel nazvao je tu odluku istorijskim trenutkom. On je čestitao predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom i predsednici Moldavije Maji Sandu i dodao: "naša budućnost je zajednička".
Ovakve pozitivne reakcije raširile su se među evropskim liderima koji se nadaju dobroj saradnji u "evropskoj porodici", a Zelenski je pohvalio odluku i rekao da je "budućnost Ukrajine unutar EU".
Dodeljivanje statusa kandidata, međutim, ne garantuje automatski početak pregovora, a još manje njihov završetak. Primera za to je više. Tokom proteklih decenija status kandidata dobile su i Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija, kao i Turska još 1999. godine.
Ipak, uprkos simbolici, dodeljivanje ovog statusa, kako piše Euronews, predstavlja geopolitičku pobedu Ukrajine, ratom razorene zemlje koja se zapravo do početka ove godine nije ni smatrala ozbiljnim kandidatom za ulazak EU. Ovaj potez iz Brisela smatra se takođe i odgovorom na pokušaj Rusije da ponovo uspostavi sferu uticaja, a kako je za Euronews Srbija rekao Vladimir Vuletić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Evropska unija je poslala podršku dvema zemljama, ali i političku poruku Moskvi.
Pred Ukrajinom sedam ključnih zadataka
Evropska komisija, podsetimo, dala je krajem prošle nedelje "zeleno svetlo" i predložila da se Ukrajini dodeli status kandidata, a ovakva odluka mogla se naslutiti nakon što je Zelenski rekao da njegova zemlja nikada nije bila bliže Evropskoj uniji. U svom obraćanju posle sastanka sa liderima Nemačke, Francuske, Italije i Rumunije u Kijevu, istakao je da je to bio "zaista istorijski dan" i "korak napred".
Povezane vesti
Konačna odluka je, međutim, bila na svih 27 država članica, a iako su neke od njih prethodnih dana iskazivale određena negodovanja, sve one jednoglasno su rekle "da" Ukrajini.
"27 puta da. Za dobru saradnju u evropskoj porodici", rekao je nemački kancelar Olaf Šolc.
Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda rekao je da je politička podrška EU Ukrajini veoma važna Ukrajincima. Kako je dodao, ovo je najmanje što može da im se obezbedi.
Ali, da proces pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji neće ići ništa brže nego što je to slučaj sa drugim kandidatima može se zaključiti i iz najava predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da će taj proces da bude "po pravilima" i da formalni pregovori neće započeti sve dok potrebne reforme ne budu usvojene.
Tanjug/AP Photo/Geert Vanden Wijngaert
Evropska komisija iznela je, naime, sedam ključnih tačaka reformi koje Ukrajina treba da sprovede do kraja godine. Na listi se nalaze i imenovanja sudija Ustavnog suda, borba protiv korupcije i pranja novca, zaštita nacionalnih manjina i primena zakona kojim se suzbija preveliki uticaj oligarha u ekonomiji.
Kako se očekuje, Komisija će do kraja godine podneti izveštaj Evropskom savetu o tempu reformi koje su preduzele Ukrajina i Moldavija, kao i Gruzija, kojoj bi u kasnijoj fazi mogao da bude dodeljen status kandidata.
"Znam da će brzo krenuti. Oni znaju koliko je to ključno za njihove demokratije, njihove ekonomije i njihove građane", rekla je predsednica Ursula fon der Lajen reagujući na vest.
Povezane vesti
Lideri EU će koristiti ovaj izveštaj da odrede sledeći korak koji bi mogao da uključi detaljniju mapu puta za otvaranje formalnih pregovora, a svi važni koraci u politici proširenja zahtevaju jednoglasno glasanje država članica.
Do formalnog članstva put i dalje dug
Proširenje EU je složen poduhvat koji zapravo zavisi od jednoglasnosti 27 zemalja članica, u kom je jedna zemlja dovoljna da zakoči čitav proces. Pregovori o pristupanju podeljeni su u 35 poglavlja i grupisani u šest glavnih klastera, a Komisija je već upozorila da je ceo proces zasnovan na zaslugama.
Ukrajina bi članstvom u EU postala deo najvećeg svetskog trgovinskog bloka, jedinstvenog tržišta EU i carinske unije i imala bi zaštitu sudova EU i pristup budžetu. Ulazak u EU takođe bi vrlo jasno stavio Ukrajinu u klub zemalja koje se smatraju delom zapadne alijanse. Ipak, i pored toga što je rat izmenio okolnosti kada je reč o ulasku u EU, ovoj zemlji bi trebalo mnogo vremena da ispuni sve kriterijume.
Povezane vesti
Baš zbog toga mnogi ocenjuju da status kandidata nije garancija da je samo članstvo blizu, pa i da bi sve moglo da potraje godinama. Taj status trenutno ima pet država - Turska (još od 1999), Severna Makedonija (2005), Crna Gora (2010), Srbija (2012) i Albanija (2014).
Tanjug/AP Photo/Olivier Matthys
Kako je za Euronews Srbija rekla Maja Kovačević, profesorka na Fakultetu političkih nauka, ubrzane procedure za članstvo Ukrajine u EU neće biti.
"Mislim da je davanje statusa kandidata na neki način nekako iznuđen korak. Mislim da EU nema viziju i strategiju kako bi integrisala istočnu Evropu u svoje okrilje i da bi to mogao da bude uvod u reprizu slučaja Turske", rekla je ona.
Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da je odluka o davanju statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji istorijska i istakao da Evropa to duguje narodima te dve države. On je, međutim, upozorio da će proces pristupanja biti "veoma zahtevan" i ukazao da je odluka doneta u kontekstu napada Rusije na Ukrajinu.
"Odluka je politička, priznajem to", kazao je Makron.
Šta je sa Zapadnim Balkanom
A pre nego što je saopštena odluka o Ukrajini, u Briselu su se sastali lideri EU i Zapadnog Balkana, a taj samit završen je porukama kakve su mnogi analitičari i očekivali - nije bilo koraka koji bi označavali konkretan napredak bilo koje od zemalja regiona na putu ka EU, a u fokusu je bilo pitanje Severne Makedonije, odnosno blokada Bugarske sa kojom se ta zemlja suočava.
Ovaj sastanak odigrao se u nešto drugačijem tonu nego što su to bili prethodni. Predstavnici zemalja Otvorenog Balkana posle nekoliko dana razmatranja doneli su zajedničku odluku da otputuju u Brisel, a Aleksandar Vučić, Edi Rama i Dimitar Kovačevski su održali i zajedničku konferenciju za novinare na kojoj su izrazili nezadovoljstvo dinamikom procesa proširenja, a naročitao pitanjem blokade Severne Makedonije i Albanije.
Komentarišući ovakav ishod samita, Vuletić ističe da je Zapadni Balkan "nešto što je u drugom ili trećem planu".
"EU se nije mnogo bavila proširenjem ni kada je situacija u Evropi bila stabilnija. Interes se budi naravno jedino ako imamo ovaj kontekst u vidu. Ovde imate zamrznute konflikte i važno je da se obezbedi da tu ne dođe do problema. To je čitava ideja i zamisao politike za Zapadni Balkan. Inicijativa Otvoreni Balkan na neki način pokazuje da su zemlje zainteresovane za stabilnost u ovom regionu", rekao je on.
Dan kasnije bugarski parlament dao je Vladi zeleno svetlo za ukidanje veta na otvaranje pristupnih pregovora EU i Severne Makedonije, uz četiri uslova Skoplju. Francuska, koja trenutno predsedava EU po principu rotacije, ove nedelje je učinila poslednje napore da reši spor između Bugarske i Severne Makedonije koji je bio izvor veta, piše AP.
Kako je rekla Kovačević, ovde jeste reč o jednom pomaku, ali vrlo skromnom.
"Francuska je očigledno upotrebila svoj uticaj da učini korak ka uklanjanju veta, to ne znači da će proces da bude odblokiran, Bugarskoj će i dalje biti na raspolaganju brojni instrumenti. Sa druge strane, jeste jedan vrlo simboličan pomak koji je bio potreban ovom samitu jer je očigledno bila velika neravnoteža između davanja statusa kandidata Ukrajini i napretka zemalja Zapadnog Balkana", istakla je ona.
A jedna od tema dvodnevnih susreta u Briselu bila je i predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o stvaranju takozvane Evropske političke zajednice kojom bi se osnažile veze Evropske unije i država koje nisu njene članice.
"Ne moramo svi da živimo u istoj kući, ali svi ćemo ići istom ulicom", kazao je Makron.
Maja Kovačević ističe da ta ideja nije razrađena, ali da je očigledno da će o njoj nastaviti da se razgovara. Kako dodaje, budućnost je u toj organizaciji, ona nije isključujuća sa procesom proširenja i dobro je iskoristi mogućnost da se sedi za istim stolom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nakon samita da je potrebno da se prihvati predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o Evropskoj političkoj zajednici, jer je to jedini način da se "naš glas čuje i da češće slušamo druge, evropske kolege".
Komentari (1)
C18
26.06.2022 07:40
Украјина је већ де факто не постојећа држава а ускоро ће бити и Молдавија. Управо због изфорсираних,недемократских и антириских "евроатлантских интеграција"