Zeleno svetlo za status kandidata EU - politički signal Brisela Kijevu koji ne znači da je članstvo blizu

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

21/06/2022

09:35

Zeleno svetlo za status kandidata EU - politički signal Brisela Kijevu koji ne znači da je članstvo blizu - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Samo nekoliko dana nakon što su ruske snage napale Ukrajinu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zvanično je podneo zahtev za pristupanje te zemlje Evropskoj uniji. Kijev je tada zatražio članstvo po hitnom postupku, a skoro četiri meseca kasnije stiglo je zeleno svetlo Evropske komisije koja smatra da bi Ukrajina trebalo da dobije status kandidata.

"Preporučujemo da Ukrajina dobije status kandidata, verujući da će zemlja sprovesti veliki broj važnih reformi", navela je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ista preporuka stigla je i u slučaju Moldavije, dok je Gruzija, zasad, ostala bez mogućnosti da dobije ovakav status.

Ovakva odluka Evropske komisije mogla se naslutiti nakon što je Zelenski rekao da njegova zemlja nikada nije bila bliže Evropskoj uniji. U svom obraćanju posle sastanka sa liderima Nemačke, Francuske, Italije i Rumunije u Kijevu, istakao je da je to bio "zaista istorijski dan" i "korak napred". On je tada rekao da Ukrajina oseća podršku od te četiri države kandidaturi za članstvo u EU i da je njegov ukupni utisak posle sastanka pozitivan.

Konačna odluka o dodeli ovog statusa, međutim, sada je na 27 zemalja članica Evropske unije, među kojima je, kako se čini, konzenzus zasad upitan.

Ipak, čak i ukoliko Ukrajina dobije status kandidata, to ne znači da je samo članstvo zaista i blizu. I pred Ukrajinom i pred Moldavijom, smatraju analitičari, ostalo je još mnogo posla, a već je nekoliko primera pokazalo da kandidatura zapravo ne govori mnogo o tome kada će zemlja zapravo i pristupiti EU.

Status kandidata kao signal podrške

Proširenje EU je složen poduhvat koji zapravo zavisi od jednoglasnosti 27 zemalja članica, u kom je jedna zemlja dovoljna da zakoči čitav proces. Neke od zemalja pružile su otvorenu podršku ubrzanoj proceduri za Ukrajinu, dok neke, među kojima su Portugal i Danska, tvrde da pristupanje EU nije rešenje za goruće probleme, odnosno rat, talas migracija i nadolazeću krizu sa snabdevanjem hranom.

Kako je za Euronews Srbija rekla Maja Kovačević, profesorka Fakulteta političkih nauka, s jedne strane je teško očekivati konsenzus, ali je verovatno da će EU poslati politički signal svrstavanja na stranu Ukrajine u ovom sukobu.

"Dosta je teško očekivati da bude konsenzusa zato što postoje zemlje koje imaju zaista ozbiljne rezerve prema opravdanosti takvog poteza, ali sa druge strane, treba da imamo u vidu da vlada neki pokušaj ostvarenja političkog jedinstva u EU u smislu solidarnosti sa Ukrajinom i u tom smislu bi moglo da se dogodi da zemlje na tom talasu prihvate da Ukrajini ipak bude dat status kandidata", istakla je ona.

A da bi zaista postala članica EU, pred Ukrajinom je i dalje mnogo posla. Iako je ocena Komisije pozitivna, ona otkriva i teške istine o stanju u Ukrajini kada je reč o reformama pravosudnog sistema, korupciji, organizovanom kriminalu, slobodi medija, tržištu, jednakosti polova i pravima manjina.

"Dobar posao je obavljen. Ali, ostaje da se uradi važan deo posla. Ceo proces je zasnovan na zaslugama. Dakle, ide po pravilima i stoga napredak zavisi u potpunosti od Ukrajine", navela je Fon der Lajen.

Ukrajina bi članstvom u EU postala deo najvećeg svetskog trgovinskog bloka, jedinstvenog tržišta EU i carinske unije i imala bi zaštitu sudova EU i pristup budžetu. Ulazak u EU takođe bi vrlo jasno stavio Ukrajinu u klub zemalja koje se smatraju delom zapadne alijanse. Ipak, i pored toga što je rat izmenio okolnosti kada je reč o ulasku u EU, ovoj zemlji bi trebalo mnogo vremena da ispuni sve kriterijume.

"Bez obzira što je Ukrajina sada u situaciji u kojoj jeste i što veliki deo javnosti podržava članstvo u EU, ove zemlje su daleko od članstva zbog sistema, usklađenosti sa EU, dugo bi im trebalo da ispune sve zahteve", rekla je ranije za Euronews Srbija Milena Lazarević iz Centra za evropske politike komentarišući predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona za formiranje novog tipa evropske političke zajednice upravo kao odgovor na zahtev Ukrajine, Moldavije i Gruzije.

Mediji u EU primećuju da je Ukrajina po političkim, ekonomskim i socijalnim prilikama veoma udaljena od evropskih standarda, da joj je bruto domaći proizvod po stanovniku oko 4.800 dolara, što je upola manje od najsiromašnije članice EU Bugarske.

Međunarodna organizacija Transparensi internešenel Ukrajinu je svrstala na 122. mesto po korupciji, od ukupno 180 zemalja. Tako se navodi i to da bi Kijev morao da vrati prava i upotrebu sopstvenog jezika romskoj i mađarskoj manjini, kao i ruskogovorećem stanovništvu.

Trenutno status kandidata ima pet država

Proces pridruživanja Evropskoj uniji uglavnom se sastoji od tri faze. Kada EU oceni da je država koja želi da pristupi Uniji spremna, ona postaje zvanični kandidat za članstvo – ali to ne mora da znači da su formalni pregovori otvoreni. U drugoj fazi, kandidat prelazi na formalne pregovore o članstvu, a konačno kada se reforme i pregovori završe, zemlja može u EU - ako se sa tim saglase sve članice, piše RSE.

Status kandidata, baš zbog toga, ne znači i da je samo članstvo blizu. Taj status trenutno ima pet država - Turska (još od 1999), Severna Makedonija (2005), Crna Gora (2010), Srbija (2012) i Albanija (2014).

U predvorju EU najduže se nalazi upravo Turska koja je još 1987. godine podnela zahtev za pridruživanje tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici. Pregovori o pristupanju započeli su 2005. godine, međutim od tada su završeni samo o jednom od 30 poglavlja.

Kako piše Radio slobodna Evropa, Turska već pet godina nije otvorila nijedno novo poglavlje, a Brisel ističe da su razlozi zbog kojih su pregovori sa tom zemljom u zastoju brojni.

"Turska je ključni strateški partner EU po pitanjima kao što su migracija, bezbednost, borba protiv terorizma i ekonomija, ali je nazadovala u oblastima demokratije, vladavine prava i osnovnih prava. Kao odgovor, Savet za opšte poslove je u junu 2018. odlučio da su pristupni pregovori sa Turskom efektivno zamrznuti", stoji na zvaničnom sajtu Evropske komisije.

Primer Turske upravo navodi i Maja Kovačević koja kaže da bi status Ukrajine mogao da bude i "uvod u reprizu slučaja Turske".

"Ako bi se to dogodilo po mom mišljenju to bi najviše ličilo i predstavljalo bi uvod u reprizu slučaja Turske jer je Turskoj je svojevremeno dat status kandidata, a da su zemlje članice bile svesne da Turska nikada neće postati punopravna članica. To bi mogla da bude uvertira u svojevrsnu reprizu jednog ovakvog slučaja. To ne znači ni u kom slučaju da je članstvo blizu, to bi zapravo bio politički signal svrstavanja na stranu Ukrajine u ovom sukobu i ništa više od toga", rekla je Kovačević.

Inače, u mnogim izveštajima se ukazuje i da bi nova rasprava u EU oko proširivanja izazvala nova razočaranja među kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo na Zapadnom Balkanu. Nemački kancelar Olaf Šolc pozvao je zato Evropsku uniju da sprovede reforme kako bi bio olakšan prijem novih zemalja. On je naglasio da, ne samo kandidati za prijem u članstvo, već i sama EU, moraju da budu spremni na širenje tog bloka.

"Kako bi to postigla, EU mora da modernizuje svoje strukture i procese donošenja odluka", poručio je Šolc za agenciju DPA.

On je konstatovao da neće uvek biti moguće da se sve odluke donesu jednoglasno, kao što se danas odlučuje. Šolc je rekao da o tome želi da razgovara na samitu EU.