Poznati političari i problemi sa zakonom: Sa kojim su se sve optužbama suočavali evropski lideri

Lideri mnogih zemalja, kako u regionu tako i nešto dalje od Srbije, našli su se u poslednjih godinu ili dve na optuženičkoj klupi. Optužbe su mahom bile za korupciju ili lično bogaćenje, a ishodi su se razlikovali od slučaja do slučaja - neki su oslobođeni optužbi, neki osuđeni u odsustvu, a protiv nekih se postupak i dalje vodi. 

Sebastijan Kurc

Četiri godine otkako je postao najmlađi demokratski izabran lider na svetu i manje od dva meseca nakon što je odstupio sa pozicije austrijskog kancelara, Sebastijan Kurc je objavio da se povlači iz politike (početkom decembra). Nekada "čudo od deteta" i "vunderkind" svoju odluku saopštio je u obraćanju medijima u Beču, a iako se spekulisalo da bi on lako mogao da se vrati u politički vrh, Kurc, barem zasad, u političku penziju odlazi sa samo 35 godina.

Kurc je, podsetimo, bio najmlađi državni sekretar, najmlađi ministar spoljnih poslova, najmlađi šef OVP, najmlađi kancelar, ali je sada i najmlađi bivši kancelar. Uspešno je vodio OVP u izborne pobede i bio je nekoliko godina na mestu kancelara. Kancelarsku poziciju napustio je 9. oktobra, a u obraćanju naciji rekao je tada da se povlači kako bi "izbegao haos" i da bi se rešila situacija u koju je dospela koalicija.

Tada se Austrija našla u nezapamćenoj političkoj situaciji, a razlog je bio to što je objavljena vest o istrazi koja se vodi protiv dotadašnjeg kancelara. Naime, tužioci su saopštili da se protiv Kurca i devetoro njegovih bliskih saradnika vodi istraga po krivičnim prijavama, uključujući zloupotrebu poverenja, korupciju i podmićivanje.

Vlasti ih sumnjiče da su između 2016. i 2018. godine bili uključeni u proneveru sredstava Ministarstva finansija za plaćanje anketa koje su služile njegovoj političkoj agendi što je, kako je pisao "Vašington post", poslednji od nekoliko skandala koji su ukaljali ugled austrijskog kancelara.

Tanjug/AP Photo/Lisa Leutner

Nešto kasnije, odnosno u januaru ove godine, ministarstvo finansija Austrije objavilo je na svom sajtu istraživanja u vezi sa kojima Tužilaštvo za privredni kriminal i korupciju vodi istragu protiv Kurca, a samo jedno od njih koštalo je čak 155.000 evra.

Protiv Kurca i još devet osoba, otkriveno je, istraga se vodi zbog falsifikovanih istraživanja javnog mnjenja, koja je trebalo da pomognu mladom političaru da preuzme Narodnu partiju Austrije (OVP). Među objavljenim "spornim" istraživanjima je i ono iz aprila 2017. godine pod nazivom "Ekonomska i budžetska politika, uključujući proširenja", koje je sproveo "Research Affairs" Institut koji vodi Zabine Beinšab.

Samo to istraživanje koštalo je poreske obveznike 155.000 evra, a u njemu se se, između ostalog, građani pitaju i sa kojom životinjom i markom automobila povezuju političare i stranke, među kojima je i bivši kancelar Kurc. Ispitane su osobe na rukovodećim pozicijama, koji su Kurca uporedili sa paunom, "zato što je podmukao, želi da preuzme svet, ide preko leševa", ali i sa jazavcem, jer je "prepreden". Rekli su i da je sličan veverici jer "izgleda slatko i želi da ide visoko", ali i delfinu pošto je "pametan i opasan".

Ova studija je do skoro bila tajni dokument, i usled prosleđivanja dosijea istražnom odboru parlamenta dobijena je saglasnost za objavljivanje. Za "ulepšana" istraživanja iz budžeta Ministarstva finansija isplaćeno je više od 1,2 miliona evra, a u procesu davanja u nalog izrade studije utvrđene su brojne nepravilnosti, pokazao je izveštaj revizije.

Nikola Sarkozi

Bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi osuđen je dva puta prošle godine zbog slučajeva povezanih sa ilegalnim finansiranjem njegove predsedničke kampanje za izbore 2007. i 2012. godine. 

Tako je 1. marta 2021. proglašen krivim za korupciju, prisluškivanje i trgovinu uticajem, a u istom krivičnom delu su učestvovali i sudija Žilber Azibert i Sarkozijev bivši advokat Tjeri Hercog, koji su takođe osuđeni. Sarkozi je bio osuđen na tri godine zatvora - dve uslovno, i jednu godinu izdržavanja kazne u zatvoru, ali je uložio žalbu na presudu.

U drugom slučaju, Sarkoziju je, kao i još 13 lica, suđeno zbog nelegalnog finansiranja njegove kampanje za reizbor na mesto predsednika Francuske 2012. godine. Sarkozijevo drugo suđenje za korupciju uključivalo je optužbe da je preusmerio desetine miliona evra za trošenje na njegovu neuspelu predizbornu kampanju 2012, a zatim i da je angažovao PR firmu da to prikrije.

On je osuđen 30. septembra na godinu dana kućnog pritvora uz elektronsku nanogicu zbog nezakonitog finansiranja kampanje za predsedničke izbore 2012, a najavio je žalbu protiv te presude. U oktobru 2021, Sarkozi je izjavio da "mnogi ljudi izražavaju skepsu" u vezi sa osuđujućom presudom koja mu je izrečena za nezakonito finansiranje kampanje za reizbor 2012. godine. 

AP/Ludovic Marin

On je svoje prve javne komentare na osuđujuću presudu, dao tokom pojavljivanja u pariskoj knjižari Lamartin gde je potpisivao svoju novu knjigu "Šetališta", koja je usredsređena na njegov književni i kulturni uticaj, preneo je Rojters. Stotine ljudi okupilo se u knjižari da pozdravi bivšeg lidera uprkos presudi, što je Sarkozi ocenio kao veoma dirljivo i veoma ohrabrujuće, u pogledu stanja morala u zemlji.

"Ljude ne možete prevariti", istakao je Sarkozi, koji je i dalje uticajan u konzervativnim političkim krugovima u Francuskoj, a koji je negirao da je počinio krivično delo.

U januaru ove godine, francuski sud osudio je i dva nekadašnja pomoćnika Sarkozija na zatvorsku kaznu zbog njihove uloge u zloupotrebi javnih sredstava za finansiranje ugovora o ispitivanju javnog mnjenja.

Petorici Sarkozijevih bivših pomoćnika i saveznika iz vremena kada je bio predsednik između 2007. i 2012. godine suđeno je po optužbama za favorizovanje, zaveru i zloupotrebu javnih sredstava za dodelu ugovora vrednih 7,5 miliona evra, preneo je Rojters.

Sam Sarkozi, koji je imao predsednički imunitet u ovom konkretnom slučaju, nije direktno umešan i raspravljao se sa sudijama u vezi sa time da li bi mogao biti primoran da svedoči.

Bivši šef Sarkozijevog kabineta Kloda Gean je osuđen za kronizam na osam meseci zatvora, a njegov bivši konsultant Patrik Buason na dvogodišnju uslovnu zatvorsku kaznu i novčanu kazna u iznosu od 150.000 evra zbog zloupotrebe javnog novca.

Benjamin Netanjahu

Bivši izraelski premijer Benjamin Netanjahu se nalazi pred sudom zbog tri odvojena slučaja koja se vode protiv njega, a 16. novembra 2021. se pojavio pred sudom prvi put posle više od pola godine, jer je jedna osoba bila spremna da se izjasni protiv njega u korupcionaškom slučaju.

Nir Hefec, bivši Netanjahuov portparol, ključni je svedok optužbe u kojoj se tvrdi da je Netanjahu počinio prevaru, zloupotrebio poverenje i da je primao mito, prenosi agencija AP. Hefec je 2009. godine napustio dugu novinarsku karijeru da bi radio kao portparol Netanjahuove vlade, a zatim je 2014. godine postao portparol i savetnik porodice Netanjahu.

U svom uvodnom svedočenju, Hefec je rekao da je Netanjahu bio opsednut kontrolom kada je u pitanju njegov javni imidž, i da njegova kontrola nad svime što se tiče medijskih stvari i nad njegovim kanalima na društvenim mrežama "nije mogla biti veća".

U informacijama obelodanjenim nedelju dana pred svedočenje Hefeca, navodi se da je Netanjahuova supruga Sara prihvatila skupu narukvicu na poklon od dva prijatelja milijardera, holivudskog producenta Arnona Milčana i australijskog milijardera Džejmsa Pakera.

Tanjug/AP/Maya Alleruzzo

Ovo je suđenje bilo održano u okviru "slučaja 1000", kojim se Netanjahu i njegova žena optužuju za primanje skupocenih poklona godinama od nekoliko bogatih poznanika.

Drugi slučaj u kome se Netanjahu nalazi na optuženičkoj klupi jeste "Slučaj 2000", koji uključuje snimljene razgovore između bivšeg izraelskog premijera i Arnona Mozesa, direktora i urednika jednog od najvećih novinskih listova u Izraelu pod nazivom "Jediot Ahronoh". Netanjahu i Mozes su se sastali tri puta od 2008. do 2014. godine.  Bivši izraelski premijer je u ovom slučaju optužen da je orkestrirao pozitivno izveštavanje o sebi u "Jediot Ahronohu", u zamenu za promovisanje zakona koji bi naštetio glavnom rivalu tog lista, koji se zove "Izrael Hajom".

Treći je "Slučaj 4000", i tiče se toga da je Netanjahu navodno promovisao propise u korist telekomunikacione kompanije "Bezek", koji su joj doneli milione dolara, u zamenu za pozitivno izveštavanje o premijeru na novinskom sajtu te kompanije pod nazivom "Vala". 

Bojko Borisov

Bivši premijer Bugarske Bojko Borisov i lider partije GERB priveden je u martu tokom velike operacije ministarstva unutrašnjih poslova. Zvaničnici su rekli da je u pitanju deo istrage koju vodi Evropsko tužilaštvo o zloupotrebi evropskih fondova, a njegov advokat naveo je tada da "slučaj više ima veze sa iznudama". 

Bugarsko tužilaštvo je saopštilo da je Borisov uhapšen u sklopu istrage o navodnim ucenama koje datiraju iz perioda od 2014. do 2019. godine. Takođe, osim njega su bili privedeni i bivši ministar finansija Vladislav Goranov i medijski savetnik partije GERB Sevdalina Arnaudova.

O tome za šta se tačno teretio bugarski premijer kružile su oprečne informacije. Dojče vele je pisao da je reč o zloupotrebama EU fondova i da je policija obavila hapšenja nakon što je istražila 120 slučajeva koji se odnose na pomoć iz EU. Optužbe su se, prema pisanjima nemačkog lista, odnosile na javne tendere, podsticaje za poljoprivredu, građevinu i fondove za oporavak od pandemije. Lokalni mediji su preneli da je policija tada izvela pretrage u nekoliko gradova širom zemlje.

profimedia

Sa druge strane, prema pisanju briselskog lista Politiko, advokat Bojka Borisova je rekao da protiv njega nije podignuta optužnica, i da je njegov slučaj više bio povezan sa iznudama nego sa zloupotrebom fondova EU. Borisov je, inače, 6. januara ove godine već bio saslušan u policiji zbog fotografija koje su objavljene u lokalnim medijima sa zlatnim polugama i novčanicama navodno postavljenim pored njegovog kreveta.

Pritvor za Borisova i ostale koji su sa njim uhapšeni, međutim, nije trajao dugo. Posle 24 sata su iz pritvora pušteni i on, kao i Goranov i Arnaudova. Lider GERB-a je rekao da protiv njega nije podignuta optužnica. "Brutalno, gadno, vratili su nas u komunizam", rekao je Borisov po izlasku iz pritvora, navodeći da mu je policija upala u kuću ali da protiv njega ništa nije pronađeno, preneli su bugarski mediji.

Svega nekoliko sati pre hapšenja Borisova, Sofiju je posetila evropska javna tužiteljka Laura Koveši koja se tom prilikom sastala sa bugarskim ministrima unutrašnjih poslova i pravde, kao i sa glavnim tužiocem Bugarske. Ova vest objavljena je i na Tviter nalogu evropskog javnog tužilaštva, a na društvenim mrežama su se ubrzo pojavili komentari koji ovu posetu povezuju sa kasnijim hapšenjem bivšeg bugarskog premijera, ali takve spekulacije nisu zvanično potvrđene.

Inače, Koveši je postala poznata kao borac protiv korupcije u svojoj zemlji u vreme dok je radila kao tužiteljka a potom i kao šefica nacionalnog antikorupcijskog direktorata. Tokom njenog rada u Rumuniji u zatvoru je završilo više stotina političara među kojima je bilo i ministara, senatora, gradonačelnika i direktora državnih kompanija.

Nikola Gruevski

Bivši makedonski premijer Nikola Gruevski osuđen je 21. aprila na sedam godina zatvora, u postupku u kom je optužen da je prisvojio 1,3 miliona evra od partije čiji je bio lider. On je, kako se smatra, taj novac iskoristio za kupovinu građevinskog zemljišta.

U slučaju "Placevi na Vodnom", Gruevski je tako pored kazne od sedam godina zatvora nepravosnažno osuđen i na novčanu kaznu od 3.200 evra. On se, inače, nalazi u Budimpešti gde je dobio politički azil. 

U novembru 2018. je Gruevski otišao u Mađarsku kako bi izbegao dvogodišnju zatvorsku kaznu na koju je osuđen u odvojenom prethodnom sudskom postupku, a u Skoplju se protiv njega i dalje vodi nekoliko postupaka. 

Pored Gruevskog, u slučaju "Placevi na Vodnom" bili su optuženi i njegov kum, zatim bivši šef tajne policije, jedan biznismen, kao i još dve osobe. Od njih petoro, jedna osoba je oslobođena zbog zastarelosti krivičnog dela, dok su četiri osuđene. 

profimedia

Kao epilog suđenja koje je trajalo devet meseci, pored zatvorskih kazni izrečenih Gruevskom i ostalima, sud je takođe odredio i da imovina koja je kupljena novcem od ovog krivičnog dela, bude zaplenjena. 

Tužilaštvo smatra da je Gruevski uzeo 1,3 miliona evra od novca koji je kao donacija dobila njegova partija VMRO DPNE, a da je od tog novca kupio imovinu u Skoplju i Kruševu. Ove kupovine događalče su se u periodu od kraja 2012. do jeseni 2013. godine, a jedan od optuženih je preprodavao atraktivne parcele na Vodnom.

Ivo Sanader 

Bivši premijer Hrvatske Ivo Sanader na ponovljenom suđenju proglašen je 2020. godine krivim za korupciju. On je osuđen na osam godina zatvora zbog izvlačenja novca iz državnih institucija i kompanija posredstvom marketinške agencije "Fimi media".

On je, kako je navedeno u obrazloženju presude, od 2005. do 2009. godine "u nameri pribavljanja imovinske koristi" naložio da se novac ne evidentira u poslovnim knjigama njegove partije HDZ. Takođe, navodi se da je od 24 miliona kuna on za sebe zadržao oko osam miliona (oko milion evra).

Sanader je 2010. godine već optužen za zloupotrebu položaja, a nakon što je otišao u Austriju deportovan je u Hrvatsku, da bi u decembru 2011. bio pušten iz zatvora uz kauciju od oko 1,5 miliona evra. Takođe, osuđen je i u novembru 2012. na deset godina zatvora zbog korupcije, ali mu je kazna smanjena na 8.5 godina.

profimedia

U martu ove godine, Vrhovni sud Hrvatske ukinuo je Sanaderu osuđujuću presudu u još jednom slučaju, u kom je bio optužen za zloupotrebu položaja i ovlašćenja. Iako u saopštenju suda nije bilo navedeno ime optuženog, kaže se da se on tereti da je kao pregovarač Vlade Hrvatske uzeo proviziju od 3,6 miliona kuna (oko 475.000 evra) za sklapanje ugovora o zajmu i ulazak strane banke na hrvatsko tržište.

Mediji su podsetili da je reč o slučaju Hypo. Nakon što je Vrhovni sud prihvatio žalbu optuženog i ukinuo presudu, slučaj je vraćen Županijskom sudu u Zagrebu koji je doneo prvostepenu presudu, kako bi proces bio ponovljen.

U saopštenju Vrhovnog suda bilo je navedeno još i da je "optuženom na teret stavljeno da je 1994-1995. kao zamenik ministra spoljnih poslova i ovlašćeni pregovarač u ime Vlade Hrvatske dogovarao uslove ugovora o zajmu s jednom stranom bankom".

Zajam je bio potreban Vladi Hrvatske za kupovinu zgrada ambasada u svetu. Optuženi se tereti da je iskoristio ratno stanje za uzimanje provizije pri sklapanju tog ugovora. Vrhovni sud ocenjuje da je prvostepeni sud propustio da na pravilan način utvrdi na koji način je postupanje optuženika imalo štetan uticaj na materijalne usklove života stanovništva u ratu i privrednog potencijala države te drugih imovinskih interesa ili privrednog potencijala države u ratu.