Igre 
Iznenađenje na izborima na Grenlandu: S kim će dosadašnja opozicija u koaliciju i šta to znači za put ka nezavisnosti
Komentari12/03/2025
-17:34
Opoziciona stranka Grenlanda pobedila je na parlamentarnim izborima na ovom ostrvu. Stranka Demokratik, koja se zalaže za sporiji pristup nezavisnosti, prema preliminarnim rezultatima, vodi sa 29,9 odsto osvojenih glasova, prestigavši vladajuću Inuita Atakatigiit (IA), koja je zapravo završila tek treća.
"Ljudi žele promene... Želimo više biznisa za finansiranje našeg socijalnog blagostanja. Ne želimo nezavisnost sutra, želimo dobar temelj", rekao je lider Demokratika Jens Frederik Nilsen, prenosi CNN.
Nilsen bi sada trebalo da održi razgovore sa drugim strankama kako bi pokušao da formira koaliciju. Vladajuća stranka bila je treća sa osvojenih 21,4 odsto. Njen koalicioni partner stranka Siumut tek je na četvrtom mestu sa 14,7 odsto, što je veliki pad u odnosu na prethodne izbore, kada su zajedno osvojile dve trećine glasova biračkog tela.
Aktuelni premijer Mute Egede saopštio je da poštuje rezultate izbora i da se raduje da čuje šta će druge strane ponuditi u pregovorima o koaliciji. Njegova stranka IA nezavisnost vidi kao dugoročni projekat koji zahteva godine pregovora sa Danskom i dalji ekonomski napredak.
U međuvremenu, još jedna opoziciona stanka Nalerak, koja se zalagala za brže raskidanje veza sa Danskom, osvojila je 24,5 odsto glasova.
"Naš glavni fokus biće politika za koju smo izabrani, a zatim ćemo morati da razgovaramo sa drugim strankama i vidimo gde one stoje", rekla je Ana Vanghim, članica Demokratita u parlamentu Grenlanda. Još nije jasno sa kojom će grupom ova stranka desnog centra formirati novu koaliciju.
Želja za nezavisnošću
Sve dominantne partije na Grenlandu, danskoj autonomnoj teritoriji bogatoj naftom i gasom, saglasne su u želji za nezavisnošću od Danske. Na gotovo svakim izborima u poslednjih nekoliko godina, političari sa Grenlanda obećavali su da će preduzeti korake ka postizanju autonomije - ali nijedna od njih nije ponudila konkretan vremenski okvir.
Tanjug AP/Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP
Povezane vesti
"Uspeh stranaka Demokratit i Nalerak ukazuje na to da mnogi na Grenlandu žele nezavisnost, ali im je jednako stalo i do socijalnih pitanja poput zdravstvene zaštite, brige o deci, obrazovanja i zapošljavanja. Ključna razlika između ove dve stranke je u tome što je za Nalerak politička nezavisnost glavni cilj, dok je za Demokratit to više krajnji cilj. Koji pristup nezavisnosti će pobediti, zavisiće od toga da li Demokratit odluči da formira koalicionu vladu, i ako da, sa kojom strankom", rekao je Dvejn Rajan Menzes, direktor britanske tink-tenk organizacije Polar Research and Policy.
Govoreći o Grenlandu u svom govoru pred Kongresom prošle nedelje, Tramp je rekao: "Mislim da ćemo ga dobiti, na ovaj ili onaj način" – ponovo izazivajući strahove da bi Sjedinjene Države mogle da pokušaju da uzmu ostrvo silom ili ekonomskom prisilom, prenosi CNN.
Sjedinjene Države već imaju vojnu bazu u Arktičkom krugu na severozapadu Grenlanda.
Analitičari kažu da je stav američkog predsednika zapravo dao arktičkoj teritoriji veću pregovaračku moć sa Danskom i pokrenuo pokret za nezavisnosti u punom zamahu.
Danska je vladala Grenlandom kao kolonijom sve do 1953. godine, kada je ostrvo steklo veće ovlašćenje za samoupravu. Zatim, 2009. godine, dobilo je dodatna ovlašćenja u vezi sa mineralima, policijom i sudovima. Međutim, Danska i dalje kontroliše bezbednost, odbranu, spoljnopolitičke i monetarne politike. Grenland takođe koristi benefite članstva Danske u Evropskoj uniji i NATO.
Iako su političari sa Grenlanda više puta signalizirali da nisu zainteresovani za aneksiju, otvoreni su za dogovore sa Sjedinjenim Državama u vezi sa vađenjem retkih minerala, proširenjem turizma, jačanjem diplomatskih veza i drugim investicijama.
Tanjug AP/Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP
Anketa u januaru, koju su naručili danske i grenlandske novine, utvrđeno je da 85 odsto Grenlanđana ne želi da postane deo SAD-a, dok skoro polovina smatra da je Trampov interes pretnja, preneo je Reuters.
Povezane vesti
"Snažno verujem da ćemo vrlo brzo početi da živimo život zasnovan na tome ko smo, na našoj kulturi, našem jeziku, i početi da donosimo propise zasnovane na nama, a ne na Danskoj", rekao je kandidat stranke Nalerak Kupanuk Olsen, prema Reutersu.
Pozicioniranje Grenlanda na globalnoj sceni
Kako se svetski poredak ponovo usmerava na drugi mandat Trampa i kako Arktik postaje sve važnije bojište između globalnih supersila, geografska pozicija Grenlanda i bogatstvo prirodnih resursa čine ga sve značajnijim. To znači da izbor lidera Grenlanda, kao i njihov kasniji izbor saveznika, mogu imati dalekosežne posledice. Egede je ovo nazvao "sudbonosnim izborom" za Grenland, prenosi Guardian.
Nalakkersuisut, Vlada Grenlanda, već dugo traži partnerstvo u vađenju minerala, ali do nedavno nije naišla na željeni entuzijazam. U međuvremenu, tenzije između Grenlanda i Danske, usled otkrića brojnih kolonijalnih i postkolonijalnih nepravdi, doprinose jačanju pokreta za nezavisnost i želji da se proces nezavisnosti ubrza.
Povezane vesti
Rasmus Linder Nilsen, šef Nasifika, Centra za spoljnu i bezbednosnu politiku Univerziteta Grenland, rekao je da je najverovatniji ishod da će Grenland pokušati da pregovara o svom odnosu sa Danskom unutar Kraljevine. "Sada, sa pojačanim tenzijama, Grenland ima prilično dobre karte u rukama i mogao bi da iznese argument da moraju da urade nešto drugačije od trenutnog stanja".
Komentari (0)