Igre 
Grenland sutra bira novi parlament: U igri nezavisnost i zbližavanje s velikim silama
Komentari10/03/2025
-13:27
Oko 40.000 stanovnika Grenlanda s pravom glasa sutra će se kroz sneg i led probiti do birališta, na izborima za novi saziv parlamenta koji bi mogli biti među najznačajnijim u istoriji ovog arktičkog ostrva, u svetlu ponovljenih najava američkog predsednika Donalda Trampa da će preuzeti tu autonomnu dansku teritoriju i interesovanja velikih sila za njena rudna bogatstva, ali i težnji ostrvljana ka nezavisnosti.
Glasači na Grenlandu, najvećem ostrvu na svetu koje je deo Danske, ali uživa široku autonomiju, biraće sutra 31 člana svog parlamenta, Inatsisartuta, kao što čine svake četvrte godine.
Ovog puta, međutim, ulozi su od egzistencijalnog značaja - u pitanju je ništa manje nego mesto Grenlanda u svetu, uključujući i pitanje da li bi trebalo da ostane deo Danske, da teži ka nezavisnosti ili da se više zbliži sa velikim silama kao što su SAD i Evropa, piše danas Politiko.
Sutrašnji izbori na Grenlandu, u fokusu globalne pažnje, mogli bi da označe početnu tačku daljih geopolitičkih preokreta u severnoj hemisferi - prvo, zato što se zagovornici nezavisnosti nadaju da bi ishod glasanja mogao da rezultira snažnim mandatom za potpuno odvajanje od Danske, a drugo - što je verovatno i važnije, zato što Tramp najavljuje da će Grenland učiniti teritorijom SAD još otkako je izabran u novembru, navodi Dojče vele.
"Gardijan" ocenjuje da će ishod biti nepredvidiv jer su Grenlađani podeljeni - glasovi za nezavisnost su sve jači, ali neki žele da sarađuju sa Vašingtonom.
Favoriti stranke koje se zalažu za nezavisnost
Što se tiče rasporeda snaga u parlamentu, trenutno je stranka sa najvećim brojem mesta Inuit Atakatigit (Zajednica naroda), zajedno sa svojim koalicionim partnerom Siumutim (Napred).
Obe stranke se zalažu za nezavisnost i obećale su da će raspisati referendum o odvajanju ostrva od Danske, ne precizirajući kada bi takvo glasanje moglo da se održi.
Povezane vesti
U skladu sa sporazumom postignutim sa Danskom 2009. godine, Grenland zakonito može da proglasi nezavisnost, ali samo nakon što održi referendum, a iako je podrška punom suverenitetu na ostrvu rasprostranjena, neki se pitaju šta bi to zapravo značilo da odbranu i ekonomiju te teritorije.
Tanjug/AP/Felipe Dana
"Političari nisu sasvim jasni kad je reč o pitanju šta nezavisnost zaista znači - da li je to ekonomska nezavisnost, osećaj nezavisnosti ili pak posedovanje sopstvenih granica", kaže Masana Egede, glavni urednik grenlandskog dnevnika "Sermitsijak".
Kako navodi Egede, koji je polubrat premijera Mutea Egedea, Grenlanđani žele nezavisnost, ali svi oni imaju različite definicije nezavisnosti. On objašnjava da postoje 32 oblasti u kojima Danska i dalje donosi odluke u korist Grenlanda.
Nezavisnost bi, ukazuje Politiko, značila i veliku prazninu u ostrvskom budžetu - bez godišnjih subvencija od 500 miliona dolara koje obezbeđuje Danska, koja plaća za sistem osiguranja Grenlanda u skandinavskom stilu.
Bogatstva kojima raspolaže Grenland
Inače, preko područja ovog ostrva najmanja je udaljenost između SAD i današnje Rusije, tako da je još pedesetih godina Danska, kao članica NATO-a, dozvolila SAD da na severozapadu Grenlanda uspostavi vazdušnu bazu Tule – danas se ona zove Pitufik Space Base i služi za elektronsko izviđanje i rano otkrivanje mogućih sovjetskih projektila usmerenih na Sjedinjene Države.
Grenland je postao zanimljiv i zbog rudnih bogatstava.
Pre svega na jugu se pretpostavlja da ima nafte i prirodnog gasa, ali i metala poput zlata, uranijuma ili cinka.
profimedia
Povezane vesti
Teritorija Grenlanda, koja se prostire na više od dva miliona kvadratnih kilometara, obiluje netaknutim prirodnim resursima, uključujući retke zemne minerale koji mnogi priželjkuju, a ima manje od 60.000 stanovnika.
To Grenland čini ranjivim pred bezbednosnim pretnjama - i to ne samo od strane Donalda Trampa, koji je preuzimanje ovog ostrva nazvao "apsolutnom potrebom", nije isključio upotrebu vojne sile ili ekonomske prisile u tom cilju, a prošle nedelje je izjavio da će SAD to ostrvo dobiti "na ovaj ili onaj način".
Pritom je Tramp naveo pretnje iz Kine i Rusije, koje obe sve više "bacaju oko" na Arktik.
Povezane vesti
Većina Grenlanđana protiv Trampovih ideja
U okolnostima pojačanog interesovanja tih velikih sila za sudbinu ovog ostrva, Grenland je pooštrio zakone o stranom mešanju prošlog meseca, zabranjujući strane i anonimne političke donacije.
Grenlandski poslanici se protive i rudnim projektima koje finansira EU - iako ostrvo nije član tog bloka - jer se ležišta retkih zemnih minerala nalaze u sastavu uranijumskih resursa.
Međutim, iskopavanje uranijuma nije bilo važna tema tokom ove predizborne kampanje, kao ni pitanja podsticanja turizma ili špedicije, iako bi to takođe moglo pomoći u finansiranju nezavisnost Grenlanda.
profimedia
"Pitanje nezavisnosti je dominiralo. Zamenilo je debatu o ekonomiji Grenlanda, koja obično zauzima značajno mesto u predizbornim aktivnostima", rekao je Egede.
Iako je Tramp u predsedničkom obraćanju prošlog utorka obećao da će ovo arktičko ostrvo učiniti "bogatim", velika većina Grenlanđana - oko 85 odsto njih - protivi se ideji da postane deo SAD, prema anketi iz januara.
Šta god Grenlanđani sutra odlučili, ishod izbora će se svakako odraziti daleko izvan ledenih obala tog ostrva, zaključuje Politiko.
Komentari (0)