Grenland izlazi na ključne izbore: Ko su glavni akteri i hoće li glasanje imati dalekosežne posledice

Komentari

Autor: Euronews, Guardian

11/03/2025

16:42

Grenland izlazi na ključne izbore: Ko su glavni akteri i hoće li glasanje imati dalekosežne posledice - Copyright Tanjug AP/Evgeniy Maloletka

veličina teksta

Aa Aa

Grenland danas izlazi na izbore, a ovo bi moglo da bude najvažnije glasanje u istoriji ovog arktičkog ostrva. Sa biračkim telom od oko 40.000 – od ukupno 57.000 stanovnika – margine su male.

Međutim, usled kampanje američkog predsednika Donalda Trampa i sve većih poziva na ovoj teritoriji za nezavisnost od bivšeg kolonijalnog vladara Danske, koja zadržava kontrolu nad bezbednošću i spoljnom politikom na autonomnoj teritoriji, ishod izbora će imati široke posledice - od Kopenhagena do Vašingtona i šire, piše Guardian.

Ko su ključni akteri?

Od 1979. godine, Grenland ima svog premijera koji može da vlada na lokalnom nivou, piše Euronews. Skupština, koja se zove Inatsisartut, ima samo 31 poslanika koji će biti izabrani iz šest političkih stranaka.

Na glasačkom listiću nalazi se šest stranaka. Sa 12 mesta u Inatsisartutu, grenlandskom parlamentu, najveća stranka na listiću je Inuit Ataqatigiit (IA), koja je, pod vođstvom premijera Mutea Egedea, vodila vladajuću koaliciju.

Siumut, koju vodi Erik Jensen, druga je po veličini stranka sa 10 mesta. Poslednje dve godine ove dve stranke bile su u koalicionoj vladi. Pre toga, IA je bila u koaliciji sa strankom Naleraq, koja je takođe jedan od ključnih aktera.

Stranka levog centra Siumut obećala je da će nakon izbora organizovati glasanje o nezavisnosti, što bi moglo da privuče više birača i verovatno joj omogući da izabere narednog premijera.

Sa četiri mesta, Naleraq je najveća opoziciona stranka koja izlazi na izbore. Stranku vodi Pele Broberg, bivši vladin ministar, a ona dobija na popularnosti zbog obećanja da će održati vanredne izbore o nezavisnosti. Naleraq je najotvorenija stranka prema saradnji sa SAD.

Ostali akteri su Demokrate sa tri mesta, Atassut sa dva mesta, i relativno nova stranka, Qulleq, koja se uglavnom fokusira na nezavisnost.

Sve stranke, osim Atassuta, koji želi proširenje i jačanje zajedničke teritorijalne veze sa Danskom, podržavaju nezavisnost, ali se razlikuju u pogledu brzine kojom veruju da bi nezavisnost trebalo da bude postignuta.

Koje su glavne teme?

Iako su svi spoljni događaji oko Trampa u fokusu, najveće izborne teme ostale su stalna domaća pitanja: ekonomija, socijalna pomoć, zapošljavanje, zdravstvena zaštita, obrazovanje, ribarstvo. Nezavisnost i odnos sa Danskom i SAD-om takođe su uobičajene teme na grenlandskim izborima – ali ovog puta birači i političari suočavaju se sa dodatnim pritiskom globalne pažnje.

Iako je rekao da "snažno podržava pravo naroda Grenlanda da odluči o svojoj budućnosti", Tramp je u svom govoru pred Kongresom, a zatim i u nedeljnom obraćanju, ponovo pozvao Grenland da se pridruži SAD-u, obećavajući da je "spreman da investira milijarde dolara" i "učini vas bogatima".

Pozicioniranje Grenlanda na globalnoj sceni

Kako se svetski poredak ponovo usmerava na drugi mandat Trampa i kako Arktik postaje sve važnije bojište između globalnih supersila, geografska pozicija Grenlanda i bogatstvo prirodnih resursa čine ga sve značajnijim. To znači da izbor lidera Grenlanda, kao i njihov kasniji izbor saveznika, mogu imati dalekosežne posledice. Egede je ovo nazvao "sudbonosnim izborom" za Grenland.

Naalakkersuisut, Vlada Grenlanda, već dugo traži partnerstvo u vađenju minerala, ali do nedavno nije naišla na željeni entuzijazam. U međuvremenu, tenzije između Grenlanda i Danske, usled otkrića brojnih kolonijalnih i postkolonijalnih nepravdi, doprinose jačanju pokreta za nezavisnost i želji da se proces nezavisnosti ubrza.

Rasmus Linder Nilsen, šef Nasifika, Centra za spoljnu i bezbednosnu politiku Univerziteta Grenland, rekao je da je najverovatniji ishod da će Grenland pokušati da pregovara o svom odnosu sa Danskom unutar Kraljevine. "Sada, sa pojačanim tenzijama, Grenland ima prilično dobre karte u rukama i mogao bi da iznese argument da moraju da urade nešto drugačije od trenutnog stanja".