Rezultati pregovora Moskve i Kijeva u Turskoj: Da li je premeštanje ruskih trupa nagoveštaj sporazuma ili nova taktika

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

02/04/2022

10:00

Rezultati pregovora Moskve i Kijeva u Turskoj: Da li je premeštanje ruskih trupa nagoveštaj sporazuma ili nova taktika - Copyright Tanjug/Turkish Presidency via AP

veličina teksta

Aa Aa

Mirovni pregovori između Rusije i Ukrajine održani u Istanbulu doneli su prve konkretnije rezultate još od kada je Moskva pokrenula invaziju 24. februara. Tokom razgovora koji su trajali tri sata Kijev je sa jedne strane govorio i o mogućem neutralnom statusu, a Moskva čak nagovestila da će redukovati vojne aktivnosti u dve oblasti i fokusirati se na front u Donbasu. Ipak, dok se borbe na terenu nastavljaju, a Zapad skeptično posmatra najave Rusije, analitičari ocenjuju da je susret u Turskoj doneo samo ograničeni pomak, te da je jedini napredak taj što se nije govorilo u formi ultimatuma.

U mirovnu misiju dve zaraćene strane krenule su samo četiri dana nakon što je Rusija izvela napad na Ukrajinu. Ti prvi razgovori održali su se u susednoj Belorusiji, u napetoj atmosferi, dok su sa terena stizale informacije o granatiranju velikih gradova. Pomaka nije bilo, a rezultati su se i u narednih nekoliko rundi svodili samo na otvaranje humanitarnih koridora.

U više od mesec dana sukoba, dok su se razne zemlje nudile kao medijatori, Kijev i Moskva nisu odustajali od svojih zahteva. I jedna i druga strana tražile su bezbednosne garancije, a najnovija runda pregovora, koja je održana u Turskoj, prema rečima domaćina, donela je i najveće pomake do sada. Međutim, i dalje bez konačnog prekida vatre.

Šta je dogovoreno u Istanbulu?

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan od početka rata u Ukrajini nudio se kao posrednik. Govoreći o "istorijskoj odgovornosti", dve delegacije ugostio je pre nekoliko dana u palati Dolmabahče, a Turska radi i na organizovanju novog susreta šefova diplomatija Ukrajine i Rusije Dmitrija Kulebe i Sergeja Lavrova.

I dok se to ne dogodi, pažnja je usmerena na ono što bi mogao da bude rezultat pregovora u Istanbulu. Naime, dok je ruska strana iznela nameru da preduzme dva koraka za deeskalaciju situaciju u Ukrajini, jedan vojni, a drugi politički, Kijev tvrdi da je spreman da pristane na neutralan status. Kako piše BBC, reč je o međunarodnom mehanizmu u kom će zemlje garantovati da će zaštiti Ukrajinu u budućnosti. Zauzvrat, Kijev se neće pridružiti NATO, što je i ključan ruski zahtev.

Šef ukrajinske delegacija u pregovorima sa Rusijom David Arahamija rekao je da Kijev predlaže održavanje konsultacija sa Rusijom o statusu Krima u narednih 15 godina. On je naveo da će Ukrajina pristati na neutralan status ako zaživi sistem bezbednosnih garancija koji zahteva, a uz to je dodao je da bi među zemljama koje bi garantovale bezbednost Ukrajine mogli da budu Izrael, Poljska, Kanada i Turska, prenosi Rojters.

Arahamija je rekao i da bi taj neutralan status Ukrajine podrazumevao da u toj zemlji ne bude stranih vojnih baza. Istakao je da je za finalni sporazum neophodno da na celoj teritoriji Ukrajine na snagu stupi sporazum o potpunom prekidu vatre sa Rusijom, kao i da je sve to predočeno ruskoj strani i da se čeka odgovor Moskve.

Glavni ruski pregovarač Vladimir Medinski potom je naveo da su razgovori bili konstruktivni, te da su predlozi stigli, a onda je ruska strana saopštila i da će redukovati vojne aktivnosti kod Kijeva i Černigova, ali i da će se fokusirati na Donbas. Ipak, kada je reč o ruskom stavu mnogi su skeptični jer se postavlja pitanje da li je reč o obećanju da će se povući ili je reč o prihvatanju neuspeha u tim oblastima, te okretanju punih snaga na istok. Zapad kaže da će Rusiji suditi po njenim delima, a ne rečima.

"Pregrupisavanje, ne povlačenje"

Iako pregovori u Istanbulu nisu doneli rezultat u smislu prekida vatre, dve strane tvrde da će nastaviti da razgovaraju. Kako je rekao zamenik ruskog ministra odbrane Aleksandar Fomin, razgovori su ušli u "praktičnu fazu", ali analitičari ocenjuju da su ti pomaci veoma sitni.

Kako je za Euronews Srbija rekao Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije, za ukrajinsku stranu možda postoji vojni pomak u smislu najavljenog delimičnog povlačenja ruskih trupa pre svega iz okoline Kijeva. Međutim, to je, kako kaže, verovatno samo pregrupisavanje snaga.

"Očigledno se fokus ruskih napada pomerio na front u Donbasu... Politički - očigledno su došle neke nove ideje na sto. Njihovi učestali sastanci bude neku nadu da će sve uskoro da se materijalizuje, ali osim nekih humanitarnih pitanja ja zaista ne vidim neki posebno veliki pomak u tim pregovorima, kamoli neku vrstu političkog dogovora", rekao je on.

I generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg objasnio je da se ruske snage ne povlače već pregrupišu, odnosno repozicioniraju.

"Prema našim obaveštajnim podacima, ruske snage se ne povlače već repozicioniraju. Rusija pokušava da se pregrupiše, ponovo snabde svoje snage i pojača svoje ofanzivne akcije u regionu Donbasa", rekao je Stoltenberg novinarima u Briselu, dodajući da Rusija istovremeno vrši pritisak na Kijev i druge gradove.

Na pitanje da li ovo repozicioniranje može na neki način da znači rusko popuštanje, Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) kaže da je to samo taktički potez.

"Uglavnom su sve oči uprte na Kijev pošto su tamo ukrajinska vlada i ukrajinski predsednik, a sa druge strane vrlo je očigledno da je glavni ruski cilj u ovom momentu Donbas, verujem da se stvari spremaju za ofanzivu tamo", rekao je on.

Davanje garancija malo verovatno?

Ono što je možda jedan od najznačajnijih pomaka pregovora u Istanbulu je što je ukrajinska strana iznela konkretne predloge koji se tiču njenog statusa, a koji idu u pravcu ruskih zahteva koji su bili poznati i pre nego što je otpočela invazija. Ukrajina je takođe iznela i listu zemalja koje bi mogle da pruže te bezbednosne garancije, ali iako još nije jasno određeno šta bi te garancije tačno podrazumevale, kako ocenjuju analitičari, malo je verovatno da bi bilo koja zemlja sa strane pristala da Ukrajini da bilo kakvu garanciju u vojnom smislu.

"Postoji taj institut da postoje države garantori neutralnog statusa, tu sad ima jedna bitna razlika kako ko shvata, neki bi to hteli da shvate kao član 5 kojim je na određeni način garantovana reakcija ostalih članica NATO u slučaju napada na jednu od država članica. Mislim da su već bile neke reakcije iz Zapadne Evrope, oni ne žele da budu obavezani onim prvim ekstremnim tumačenjem, verovatno ne žele da budu obavezane da u slučaju napada na Ukrajinu moraju automatski da reaguju jer onda u tom slučaju koja je razlika da li je Ukrajina van NATO", rekao je Novaković.

Kako on ističe, sistem garancija morao bi da se postigne na višem nivou. Pretpostavlja da bi prvo morala da se definiše ukrajinska neutralnost, a potom u nekom bezbednosnom sporazumu, možda između SAD i Rusije ili ODKB i NATO da se stvore uslovi za određene garancije.

Kako objašnjava Igrutinović, ključno pitanje za ukrajinsku stranu sada je pitanje teritorija.

"Ključna tema je za njih pitanje teritorije, statusa Krima, šta će biti sa pobunjenim regijama na istoku, gde će se na kraju zaustaviti ruski napad i šta Rusija želi da uradi sa teritorijom koju je zauzela. Rat sam po sebi nije završen i nijedna strana nije odnela pobedu. Jedino što može da se desi to je da Rusija promeni svoju kalkulaciju i zadovolji se nekim manjim teritorijalnim dobicima", rekao je Igrutinović.