Igre 
U Beogradu se 2017. već pregovaralo o Ukrajini: Stručnjaci kažu da bi i sada bio dobar domaćin, ali ističu ključan uslov
Komentari29/03/2022
-18:26
Nova runda pregovora delegacija Ukrajine i Rusije koja je održana u Istanbulu u fokusu je svetske javnosti koja očekuje bilo kakve nagoveštaje da bi ruska invazija na Ukrajinu mogla da bude okončana. Za to vreme, u Srbiji se povela priča o Beogradu kao mogućem mestu za održavanje dijaloga, i to nakon intervjua koji je dao šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Pojedini analitičari i ranije su pominjali da bi glavni grad Srbije mogao da bude dobar domaćin, ali sada upozoravaju da Srbija to ne bi smela unilateralno da prihvati. Zanimljivo je da su pregovori čija je tema bila Ukrajina već jednom održani u Beogradu, i to 2017. godine, kada su u tajnosti razgovarali predstavnici Rusije i SAD o sprovođenju Minskog sporazuma.
Delegacije Rusije i Ukrajine danas su se sastale u Istanbulu na novoj rundi pregovora posle koje su stigli predlozi obe strane koji bi sada trebalo da budu razmotreni. Prvih nekoliko puta oni su se sastali u Belorusiji, a lokacija eventualnih budućih sastanaka još nije dogovorena. na pitanja srpskih medija šta misli o Beogradu kao lokaciji za sastanke, ministar spoljnih polsova Rusije Sergej Lavrov je rekao da su oni spremni da razmotre i druge lokacije, "uključujući i Beograd".
"Beograd sa svojm statusom, kao grad i tačka gledišta u potpunosti odgovara za bilo kakve pregovore i na svim nivoima", rekao je Lavrov, ali je istakao da mesto pregovora mora da bude prihvatljibo i za jednu i za drugu pregovaračku ekipu.
Tanjug/AP/Sergei Ilnitsky
Ovim povodom, oglasio se i predsednik Srbije koji je rekao da, ako neko misli da je Beograd najbolje mesto za pregovore, Srbija je spremna da to ponudi "ruskim i ukrajinskim prijateljima".
On je podsetio da je Beograd i ranije bio mesto za pregovore, kako u vezi Ukrajine, tako i za razgovore sa talibanima. "U Beogradu niko nije znao ni gde je bilo i kako je bilo. Svi su bili zadovoljni", rekao je Vučić i objasnio da takva informacija ne sme da iscuri nikada.
Ruski i američki diplomata u Beogradu 2017. godine
Predsednik je mislio na pregovore koji su već vođeni o Ukrajini u Beogradu i to 2017. godine, kada su dovjica diplomata pokušala da "pronađu zajednički jezik" među velikim silama. Tema je bila implementacija Sporazuma iz Minska iz februara 2015. godine koja je predviđala prekid vatre u Donbasu i dalje korake ka okončanju sukoba.
Akteri su bili specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Ukrajinu Kurt Volker i Vladislav Surkov, koga je predsednik Rusije delegirao za razgovore o sukobima u istočnoj Ukrajini. Oni su se u Beogradu sastali 7. oktobra 2017. godine na nepoznatoj lokaciji. To je bio njihov drugi sastanak, a prvi je u avgustu iste godine održan u Minsku. Zanimljivo je da su se i treći put sastali u beogradu i to 17. novembra.
Profimedia
Povezane vesti
O sastanku nema mnogo detalja, a mnogi su se pitali kako je baš Beograd određen za prihvatljivu lokaciju, što možemo da slutimo iz okolnosti koje su tada vladale. U septembru 2017, neposredno pred organizaciju ovog sastanka, Srbija je postala predsedavajuća zemlja Foruma za bezbednosnu saradnju Foruma za bezbednosnu saradnju OEBS-a. Ona je tromesečnu dužnost preuzela od Rusije.
Tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je predstavljajući program predsedavanja rekao da će ukrajinska kriza i zalaganje za okončanje neprijateljstava i sprovođenje svih odredaba Minskih sporazuma biti jedna od tema.
Takođe, jedan od faktora za izbor Beograda naveo i ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandr Aleksandrovič. On je tada rekao da pretpostavlja da je Beograd izabran za mesto sastanka zato što je Surkov na listi sankcija Evropske unije, zbog čega mu je zabranjen ulazak u zemlje članice. Uz to, dodaje se i podatak da je američki izaslanik odbijao da se sa Surokovim sastane u Rusiji.
Beograd dobro mesto, važan jedan uslov
Izjava Sergeja lavrova za srpske medije dovela je do toga da se u domaćoj javnosti više govori o Beogradu kao mestu za pregovore u aktuelnoj krizi, ali o toj opciji je još pre mesec dana govorio profesor Fakulteta političkih nauka iz Zagreba Dejan Jović. On je na svom Tviter nalogu naveo da bi to ojačalo politiku "vojne neutralnosti" Srbije, ali i "spoljnu politiku četiri stuba".
"Srbija bi s obzirom na njenu poziciju mogla biti posrednik ili domaćin budućih pregovora Rusije i Ukrajine. To bi ojačalo njenu politiku vojne neutralnosti i spoljnu politiku četiri stuba, koja je ostala ista još od vremena pre Vučića. Ako obe strane žele takve pregovore", napisao je on tada.
Prema mišljenju analitičara, upravo je ključno da obe strane to žele. Direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) Igor Novakovi je naglasio da Srbija to ne bi smela unilateralno da prihvati, ukoliko predlog dolazi samo od Rusije.
"Ukoliko postoji saglasnost i Ukrajine i Zapada da se takvi pregovori odvijaju na teritoriji Srbije, onda je to nešto što bismo mi svakako morali da prihvatimo, ali svakako ne treba mi da budemo ti koji će podržati tu rusku inicijativu. Druga je priča ako smo mi to kao država sami ponudili kao dobru uslugu i Zapadu i Rusiji i Ukrajini", rekao je Novaković za Tanjug.
Povezane vesti
Sličnog stava je i nekadašnji ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić koji smatra da bi Beograd bio dobar domaćin jer, kako kaže, vekovima ima tradicionalno dobre odnose sa Moskvom, ali i korektne odnose sa Kijevom.
Terzić, međutim, kaže da mu se ne čini sasvim realnim da će doći do pregovora u Beogradu i podseća da je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u razgovoru sa srpskim medijima rekao da je za to potrebna upravo saglasnost obe strane.
''Moskva je spremna na to, ali ne znam da li je Kijev. Treba sačekati i videti'', kazao je Terzić i dodao da Moskva ne pregovara samo sa Kijevom, već sa SAD i EU, koje stoje iza pozicije Ukrajine.
profimedia, Pixabay
Povezane vesti
''Čini mi se da je taj dijalog sada 'na dugom štapu'. Ali, kada je reč o odnosima Ukrajine i Rusije, verujem da bi Beograd mogao da bude mesto razgovora i da bi Beograd to prihvatio. Mi smo poznati kao tradicionalno dobri domaćini i ne sumnjam da bi se stvorili svi uslovi za normalan dijalog'', naveo je Terzić za Tanjug.
Napominje da to ne znači da Beograd može direktno ili indirektno da utiče na dijalog i podseća da je Srbija i vojno i politički neutralna.
Kako navodi, očekuje da će SAD i NATO pozdraviti takvu ideju imajući u vidu, kako kaže, njihov stav prema Rusiji, ali i uverenje da Srbija drži rusku stranu, da nije dovoljno energična u osudi Rusije i da joj nije uvela sankcije.
Beograd bio domaćin pregovora o Avganistanu
Podsetimo, nakon što su nakon 20 godina u avgustu vlast u Avganistanu ponovo preuzeli talibani, pojavile su se i informacije o odražnim mirovnim pregovorima o tamošnjoj situaciji.
Tada se kao veliko iznanađenje odjeknula vest da su talibani i predstavnici avganistanske vlasti nekoliko puta razgovarali i u Beogradu.
Dogovor je, kako je rekao, bio da se o pregovorima ne govori javno, a Jovan Kovačić, direktor organizacije East West Bridge, jedan od organizatora susreta dve frakcije rekao je za Euronews Srbija da je Beograd odabran zato što je "dovoljno daleko od Avganistana".
Komentari (0)