U Srbiju ušlo 13.000 izbeglica iz Ukrajine: "Domovi su nam uništeni, svaki dan se čuje bombardovanje"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

30/03/2022

18:08

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

U Srbiju je od početka marta ušlo oko 13.000 izbeglica iz Ukrajine, a 3.500 njih prijavilo je boravak u zemlji. Na tri granična prelaza sa Mađarskom i Rumunijom, putnike iz Ukrajine svakodnevno dočekuju službenici Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije. Pružaju im neophodne informacije i pomoć pakete, a one koji u Srbiji nemaju prijatelje, rodbinu ili neku drugu privremenu adresu, upućuju na prihvatni centar u Vranju.

Preko graničnog prelaza Horgoš, u Srbiju dnevno uđe stotinak izbeglica iz Ukrajine. Stižu privatnim automobilima ili autobusima, i najčešće su to žene sa decom i starije osobe. Olga i njena ćerka izbegle su iz Marijupolja, grada koji je sada zvanično pod kontrolom ruskih snaga. U Ukrajini su ostali njen suprug, roditelji i prijatelji.

"Marijupolj je uništen. Previše je ljudi poginulo, domovi su uništeni i živeti u Marijupolju je sada nemoguće. Izašle smo prvog dana rata. Bile smo u Ukrajini, Slovačkoj, Poljskoj i sada idemo u Solun", kaže Olga za Euronews Srbija.

Aleksandar, koji je izbegao iz Kijeva, uspeo je da izađe iz zemlje. U Srbiju je stigao autobusom.

"Bio sam u Budimpešti, a sada idem u Novi Sad. Tamo mi je supruga, kao i prijateljica. Situacija u Kijevu je dosta nestabilna, svaki dan se čuje bombardovanje", rekao je Aleksandar.

Šta kada stignu u Srbiju?

Kada stignu u Srbiju, ljude iz Ukrajine najpre dočekuju službenici Komesarijata za izbeglice. Na prelazu dežuraju 24 sata zajedno sa graničnom policijom i imaju zadatak da izbeglice upoznaju sa pravima koja mogu ostvariti u Srbiji.

"Svim licima iz Ukrajine dajemo obaveštenje da su u sistemu privremene zaštite, tako da sva prava koja imaju građani Srbije mogu očekivati i oni", rekao je za Euronews Srbija Ivan Gujaničić iz Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Kako kaže Bojana Injac iz Komesarijata, flajeri sa informacijama koje su potrebne onima koji ostaju u Srbiji, ali nemaju smeštaj i nemaju kuda da odu, štampaju se na engleskom i ukrajinskom jeziku.

Većina onih koji planiraju da ostanu u Srbiji, kažu, imaju smeštaj. Ukoliko su bez privremene adrese, već na granici dobijaju uputstva da im je 24 sata svakog dana dostupan prihvatni centar u Vranju.

Osim na Horgošu, predstavnici Komesarijata za izbeglice i migracije ljude iz Ukrajine dočekuju na još dva granična prelaza prema Rumuniji. Njihovo dosadašnje iskustvo pokazalo je da se oni retko zadržavaju u Srbiji. Uglavnom odlaze dalje ka Grčkoj, Turskoj, Bugarskoj i Crnoj Gori. Među porodicama koje su rešile da kraj rata dočekaju u Srbiji je i 44 ljudi smeštenih u prihvatnom centru u Vranju, gde trenutno boravi i 15 dece.

Đurović: Sistem informacija mora da se razrađuje

Radoš Đurović iz Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila rekao je za Euronews Srbija da sistem informisanja za ljude koji dolaze iz Ukrajine mora da se dodatno razradi, kao i da se većina onih koji dođu snalazi sama, i da uskoro neće moći finansijski da iznesu ostanak u privatnom smeštaju.

"Mi smo predložili da se razmisli o tome da ljudi ne budu premešteni u neke izolovane centre, van urbanih mesta, već da se pomoć pruži u urbanim mestima i kroz finansijsku podršku, a ne da budu smeštani u kampove", rekao je Đurović.

On je dodao da je neophodno da Komesarijat bude na svim graničnim prelazima u Vojvodini, a ne samo na ova tri na kojima sada dežura. Takođe, Đurović je rekao i da bi informacije morale da budu dostupne i preko interneta, kako bi ljudi koji su u putu mogli da im pristupe.

Budući da je Srbija 18. marta za izbeglice iz Ukrajine, poput zemalja Evropske unije, aktivirala mehanizam privremene zaštite, oni u zemlji imaju pravo na boravak, ličnu ispravu, zdravstvenu zaštitu, na pristup tržištu rada i obrazovanju.

Euronews

"Time smo usaglašeni sa sličnim instrumentom EU i zemljama u okruženju. Ljudi dođu u policijsku stanicu, tamo izraze nameru da traže privremenu zaštitu - tu bivaju registrovani, i onda se donosi odluka za svakoga posebno", istakao je Đurović.

Dodao je i da bi ovo mogao biti znak ljudima koji ddolaze iz Ukrajine da razmisle i možda da ostanu u Srbiji. Međutim, naglašava Đurović, najveća razlika između ove i krize iz 2015. godine je u tome što izbeglice iz Ukrajine zapravo žele da se vrate kući.

"U slovenskom okruženju se osećaju veoma prijatno i žele da ostanu blizu, kako bi moglid a se vrate kući kada prestanu ratna dejstva - u početku krize smo procenili da je to oko 10.000 ljudi na koje moramo da budemo spremni, i važno je kako ćemo ove ljude uključiti u sistem", rekao je Đurović.

Pojasnio je da je glavna razlika u privremenoj zaštiti i tražiocima azila to što oni koji su tražioci azila imaju pravo da se zaposle tek posle devet meseci. Takođe, ljudi iz Ukrajine mogu da pokrenu i azilnu proceduru i mogu da dobiju azil da trajno ostanu u zemlji, ali to i ne moraju.