Amerika, Katar ili drugi izvori: Koje su opcije pred EU koja želi da smanji zavisnost od ruskog gasa i koliko su realne

Komentari

Autor: Euronews Srbija

26/03/2022

13:59

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Prošlu godinu Evropa je završila tako što je uvezla 40 odsto gasa, 33 odsto nafte i 70 odsto uglja iz Rusije. Na godišnjem nivou iz te zemlje u Uniju stiže između 216 i 267 milijardi kubnih metara gasa, ističe za Euronews Srbija energetičar Miloš Zdravković. Posmatrajući ove cifre, dodaje on, 15 milijardi kubnih metara gasa koje su SAD obećale EU su nedovoljne.

Evropska unija i SAD postigle su juče sporazum o isporuci američkog prirodnog tečnog gasa (LNG) kojim bi trebalo da se smanji evropska zavisnost od ruskog gasa.

"Amerikanci su pošteno nastupili prema Evropljanima u ovom sporazumu. Ljudi često misle da je najveći proizvođač energenata na svetu Rusija, ali nije – Amerika je. Ona je ujedno i najveći potrošač. Blagostanje američke ekonomije se zasniva na jeftinim energentima, pa SAD trenutno više od tih 15 milijardi kubnih metara nikako ne može da ponudi", rekao je Zdravković.

Dodaje da je to pre svega tehnološko pitanje, a ne ekonomsko zato što ni ne može više da se proizvodi.

"Amerika je jedanput pobedila Sovjetski savez, kada su ovladali tehnologijom proizvodnje nafte i gasa iz škriljaca. Tada je dnevni konzum nafte bio između 80 i 82 miliona barela dnevno. SAD su proizvodile 8,3 do 8,4 barela dnevno, Sovjetski zavez oko 11, Saudijska Arabija oko 10. Kada su Amerikanci uložili u industriju škriljaca, dnevnu proizvodnju su digli na skoro 19 miliona barela dnevno, Saudijska Arabija podigla na 13 miliona, cena nafte je pala na ispod 15 dolara, i došlo je do raspada Sovjetskog saveza", objasnio je Zdravković.

Katar, drugi najveći izvoznik i četvrti najveći proizvođač prirodnog gasa, saopštio je da neće moći Evropi da obezbedi veće količine. Kako naš sagovornik ističe, to je zato što je limitiran, ima dugoročne ugovore sa Azijskim zemljama.

"Rusi su svoje poslovanje već okrenuli ka Aziji"

Na pitanje da li bi Rusija mogla da nadomesti gubitke na evropskom tržištu, izvozom Kini, Miloš Zdravković ističe:

"Nije normalno da 34 odsto svetske energije troše Evropa i SAD, osam odsto Rusija, 20 odsto Kina, a najmnogoljudnije zemlje poput Indije, Bangladeša - Indokine, gde živi 40 odsto populacije, troši svega 12 odsto. Cene na drugim kontinentima su mnogo veće nego u Evropi. Dok su se Evropljani borili da diversifikuju svoje pravce snabdevanja Rusija je u tišini pravila svoje gasovode ka Kini", rekao je.

Najčuveniji gasovod, Snaga Sibira 1 ima kapacitet 61 milijardu kubika, gde je 38 milijardi kubika u startu bilo rezervisano Kini, a sada se gradi jedna zapadna ruta, Snaga Sibira 2. "Rusi su svoje poslovanje već okrenuli ka Aziji", naglasio je on.

Evropa krenula u ubrzanu zelenu agendu

Sjedinjene Države saopštile su da do kraja 2022. godine, mogu da obezbede 15 milijardi kubika gasa Evropi, što je neznatno u odnosu na potrošnju. SAD je spremna da do 2030. godine poveća izvoz za 50 milijardi kubika.

"Međutim, ono o čemu se retko priča, kontinentalna proizvodnja u Evropi, tačnije u Holandiji, biće prekinuta 2030. godine, a proizvodnja gasa u Severnom moru pada za 40 milijardi kubika godišnje. Evropa je u veoma velikom energetskom problemu", kaže Zdravković.

Sa druge strane, kako dodaje, Evropa je krenula u vrlo ubrzanu Zelenu agendu, transformaciju privrede i načina proizvodnje električne energije.

"To će dovesti do toga da će Nemačka u 2022. prvi put završiti kao zemlja neto uvoznik električne energije", ističe sagovornik Euronews Srbija.

On dodaje da će Francuska u doglednoj budućnosti krenuti sa izgradnjom 14 nuklearnih elektrana, što će, kako kaže, francusku privredu ojačati u odnosu na bilo koju drugu evropsku.