Igre 
10 ključnih događaja u Ukrajini: Dve nedelje borbi, opkoljeni gradovi i pregovori bez rezultata
Komentari13/03/2022
-14:13
Više od dve nedelje borbi, opkoljeni gradovi, pregovori bez konkretnih rezultata, civilne žrtve i strah da bi sve moglo da eskalira mešanjem "treće strane" - ovako bi ukratko moglo da se opiše ono što se trenutno događa u Ukrajini. Pred naletom ruskih trupa Ukrajinu je za samo dve sedmice napustilo dva miliona ljudi, a dok predsednik Volodimir Zelenski u očaju apeluje na Zapad, na saveznike, ali i Rusiju, svaki naredni potez mogao bi da označi prelazak "crvene linije".
Razgovori u Belorusiji i Turskoj zasad su dali samo ograničen pomak - otvaranje humanitarnih koridora. Civili 18 dana od početka ruske invazije pokušavaju da pobegnu iz opkoljenih gradova, a za to vreme britanski obaveštajci navode da se ruske trupe nalaze oko dvadesetak kilometara od centra Kijeva i strahuju da Moskva sprema napad velikih razmera na prestonicu.
Kako je rat u Ukrajini "vratio" Evropu u 1986. kada se dogodila najveća nuklearna katastrofa u istoriji, zašto Poljska ne želi direktno da pošalje svoje migove u Ukrajinu i kako je rat pokazao i da za članstvo u Evropskoj uniji ne postoje prečice - pročitajte u narednom pregledu ključnih događaja.
Opsada Mariupolja
Ruska invazija na Ukrajinu otpočela je 24. februara i to udarima sa severa, juga i istoka zemlje. Na udaru se našlo nekoliko velikih gradova, pa su granatiranja zbeležena u Kijevu, Hersonu, Lavovu. Važan strateški grad Mariupolj, koji se nalazi nedaleko od samoproglašene Donjecke narodne republike, jedna je od najvažnijih meta, a oštećenja u ovom gradu mogu se čak videti i na nekim satelitskim snimcima.
Američka kompanija "Maksar Teknolodžis" objavila je satelitske snimke koji pokazuju veliku štetu na civilnoj infrastrukturi i stambenim zgradama širom Mariupolja. Iz ove kompanije su saopštili da su snimljeni požari u zapadnom delu tog crnomorskog lučkog grada i da je teško oštećeno na desetine visokih stambenih zgrada. Informaciju je preneo Rojters, međutim, uz napomenu da nije bilo moguće potvrditi ove tvrdnje iz drugih nezavisnih izvora.
AP Photo/Evgeniy Maloletka
I iako Ukrajinu napušta na stotine hiljade ljudi svakog dana, iz Mariupolja niko ne uspeva da ode bez obezbeđenih humanitarnih koridora. Humanitarna situacija je jako loša, a kako je rekla potpredsednica vlade Irina Vereščuk, građani su opkoljeni.
Gradsko veće Mariupolja je saopštilo da su tokom dvanaestodnevne ruske blokade i granatiranja ubijena najmanje 1.582 civila, međutim ovu informaciju Rojters takođe nije mogao da potvrdi iz nezavisnih izvora.
Tanjug/AP/Satellite image ©2022 Maxar Technologies
Povezane vesti
"Nikada nećemo zaboraviti i nikada nećemo oprostiti ovaj zločin protiv čovečnosti", navodi se u saopštenju.
Sa druge strane, načelnik ruskog Centra za upravljanje odbranom, general-pukovnik Mihail Mizincev optužio je ukrajinske nacionaliste da drže više hiljada stranaca kao živi štit i da ne dozvoljavaju civilima da napuste ugrožene oblasti, navodeći da se humanitarna situacija u Ukrajini pogoršava iz dana u dan, a već je katastrofalna u pojedinim oblastima, preneo je TASS.
Napadi i na bolnice
U napadima na velike gradove nažalost trpe i bolnice. Najmanje tri osobe, među kojima i jedno dete, izgubili su život u napadu na porodilište i dečiju bolnicu u Mariupolju pre nekoliko dana.
Kako su saopštili ukrajinski zvaničnici, povređeno je najmanje 17 osoba, među kojima i trudnice koje su se u tom trenutku nalazile unutar bolničkog kompleksa, a užasi rata u ovom gradu zabeleženi su na brojnim snimcima i fotografijama.
Iako je Moskva više puta izjavljivala da ne gađa civilne ciljeve, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je Rusiju da je počinila "ratni zločin".
AP Photo/Evgeniy Maloletka
Ruske trupe navodno su granatirale i regionalnu onkološku bolnicu u gradu Nikolajevu na jugu Ukrajine. Vest o tome na Fejsbuku je objavio šef gradske regionalne zdravstvene uprave Maksim Beznošenko navodeći da granatiranje nije izazvalo značajnu štetu.
Guverner Harkovske oblasti Oleh Sinehubov takođe je rekao i da su ruske snage pogodile i psihijatrijsku bolnicu u blizini istočnog ukrajinskog grada Izjuma, a da je 330 ljudi bilo u bolnici, kao i da je 73 evakuisano, preneo je Tanjug.
Povezane vesti
Uloga "azovske vojske"
Garanatiranje porodilišta u Mariupolju zapravo je poslednji u nizu prizora koji oslikavaju teskobe rata u Ukrajini. Međutim, kao i za mnogo toga, i ovde nije do kraja jasno čija je krivica. Dok ukrajinski zvaničnici tvrde da su za granatiranje krivi Rusi, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da ukrajinska regimenta Azov koristi porodilište u Mariupolju kao svoju bazu, kao i da je o tome obavešten Savet bezbednosti UN.
Ovo nije prvi put da se "azovska vojska" spominje od kako je počeo rat u Ukrajini. Jedni će reći da su u pitanju vojnici odani svojoj zemlji, a drugi da su u pitanju neonacisti.
Nekada poznata kao paravojni odred pod nazivom Azovski bataljon, regimenta Azov od septembra 2014. godine je deo Nacionalne garde Ukrajine, pod okriljem tamošnjeg Ministarstva unutrašnjih poslova. Prvi put se Azovski bataljon pojavljuje tokom 2014. godine i sukoba u Donbasu, i bio je sastavljen od dobrovoljaca koji su se borili protiv proruskih separatista na istoku zemlje.
profimedia
Povezane vesti
Međutim, od kada se Azovski bataljon pojavio, zvaničnici i mediji u Rusiji optuživali su njegove pripadnike za bliskost nacizmu - često se u ruskim medijima 2014. godine mogao videti izraz "kijevska fašistička hunta", preneo je britanski Gardijan.
Azovska regimenta bori se i sada u Ukrajini, pretežno držeći svoje položaje u Mariupolju, što se smatra jednim od glavnih razloga zbog čega taj mali lučki grad i dalje nije pao u ruke ruskih trupa. Međutim, zbog svog ranijeg imidža, ali i zbog toga što Nacionalni korpus ima reputaciju ekstremno desničarske partije, ruski mediji, ali i zvaničnici, često u javnosti insistiraju na tome kako su ukrajinske vlasti povezane sa ideologijom nacizma.
Upravo to je iskorišćeno i kao jedno od opravdanja za samu invaziju pa su ruski visoki zvaničnici, uključujući i samog predsednika Vladimira Putina, govorili i o tome kako je njihov cilj "denacifikacija" Ukrajine.
Na udaru i nuklearne elektrane
Čak 36 godina od najveće nuklearne katastrofe u istoriji, nuklearna elektrana Černobilj ponovo je izazvala strah u Evropi. Već u prvim danima invazije, ova elektrana našla se na udaru ruskih snaga i zapravo, trenutno je i pod njihovom kontrolom.
Drama se, međutim, nije zaustavila tu. Borbe su nastavljene, a Černobilj je ostao bez struje koja je i dalje preko potrebna da bi se održavali određeni objekti zbog čega su se evropske vlasti uzbunule zbog potencijalne nove havarije.
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky
Ukrajinski državni regulator za nuklearnu energiju saopštio je u petak da snabdevanje nuklearne elektrane u Černobilju električnom energijom još nije obnovljeno. Podseća da se, kada se eksterno snabdevanje električnom energijom prekine, uključuje generator na dizel za vanredne situacije.
Osim Černobilja, pod kontrolom ruske vojske je još jedna nuklearna elektrana u Ukrajini - Zaporožje, koja je najveća nuklearka u Evropi. Dodatnu zabrinutost za sigurnost nuklearnih elektrana u Ukrajini izazvalo je i to što se nedavno zapalio jedan objekat u okviru nuklearke Zaporožje. Elektrana je granatirana devetog dana rata, a nuklearna katastrofa je izbegnuta samo zato jer nije pogođen nijedan ključni objekat.
Teorije o upotrebi hemijskog oružja
I kao da strah od nove nuklearne havarije nije dovoljan, sve češće se čuju i teorije o potencijalnoj upotrebi biohemijskog oružja u Ukrajini. U jednom od svojih obraćanja Zelenski je odbacio navode da Ukrajina radi na razvoju nuklearnog oružja i rekao da zapravo Moskva "diže lažnu uzbunu" kako bi opravdala njihovo korišćenje sličnog oružja u Ukrajini.
Neke od informacija koje su se proteklih dana vrtele u javnosti bile su i tvrdnje o laboratorijama u Ukrajini koje prave hemijsko i biološko oružje, a njih je odbacio i generalni sekretar NATO Jens Stoltenbeg koji je naveo da bi Rusija mogla da iskoristi hemijsko oružje i takav potencijalni potez nazvao ratnim zločinom.
Eventualna ruska upotreba hemijskog oružja u Ukrajini mogla bi da podstakne NATO da preispita svoju odluku da se vojno ne meša u sukob, rekao je jutros poljski predsednik Andžej Duda.
U intervjuu za BBC, Duda je odgovarajući na pitanje da li veruje da se ruski predsednik Vladimir Putin sprema da upotrebi hemijsko oružje, rekao je da je "ovo nešto što svet nije video u ovim razmerama od Drugog svetskog rata".
"Ako me pitate da li Putin može da koristi hemijsko oružje, mislim da Putin sada može da upotrebi bilo šta, posebno kada je u ovoj teškoj situaciji," rekao je poljski predsednik.
"Ekonomski rat" protiv Rusije
Na invaziju su gotovo sve evropske države odgovorile sankcijama protiv Moskve i sve su primenile sličnu strategiju - ukoliko se konflikt nastavi, sankcije će se zaoštravati. "Totalni ekonomski rat" značio je uvođenje sankcija kakve do sada nisu viđene. Između ostalog, isključeno je sedam ruskih banaka iz SWIFT bankarskog sistema, a da o signalu koji zapadne zemlje žele da pošalju Rusiji nema nikakve zabune, pobrinuo se i predsednik SAD Džo Bajden, koji je pre nekoliko dana izjavio kako će ta zemlja zabraniti uvoz nafte iz Rusije.
Od početka godine, ruska rublja izgubila je kao rezultat zapadnih sankcija više od 40 odsto svoje vrednosti, i beleži daleko najlošije rezultate među svetskim valutama. Pored toga, iz Rusije se povukao veliki broj inostranih kompanija, poput Mekdonaldsa ili Koka Kole, a svoje usluge su obustavili i Viza i Masterkard, zbog čega su građani Rusije morali da se preorijentišu na korišćenje ruskih operatera za plaćanje karticama.
AP/Alexei Nikolsky, profimedia, Unsplash
Da je ovo samo vrh ledenog brega pre nekoliko dana su istakli i lideri Grupe sedam industrijski najrazvijenih zemalja koji su najavili jačanje postojećih i uvođenje novih sankcija protiv Rusije i pozvali svet da se ujedni u poruci predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da odmah prekine napad na Ukrajinu i povuče vojne snage.
Lideri G7 kažu da će nastaviti kampanju pritiska protiv ruskih elita, zastupnika i oligarha bliskih predsedniku Putinu i drugih "arhitekata rata", njihovih porodica i pomagača. Zemlje G7 kažu da su spremne da uvedu dalja ograničenja na izvoz i uvoz ključnih dobara i tehnologija Ruskoj Federaciji, što za cilj, kako navode, ima uskraćivanje prihoda Rusiji da finasira vojnu mašineriju i rat.
Takođe, Evropska unija će suspendovati privilegovani trgovinski i ekonomski tretman Moskvi, suzbiti njenu upotrebu kripto-aktiva, zabraniti izvoz iz EU u Rusiju i luksuzne robe i uvoz robe od gvožđa i čelika, saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Bez prečice za članstvo u EU
I pored jedinstvenog odgovora EU po pitanju odgovora na rusku invaziju i zahteva za članstvo u EU koji je potpisao Zelenski, Ukrajini neće biti odobrena nikakva "prečica" odnosno hitan status kandidata za članstvo.
O tome je bilo reči na samitu lidera Evropske unije održanom pre nekoliko dana u Parizu. Na ovom takozvanom "kriznom samitu" lideri su poručili da "priznaju evropske težnje i evropski izbor Ukrajine", a Kijevu, umesto ubrzane procedure pristupanja, nude "jačanje veza i produbljivanje partnerstva".
Tanjug AP/Michel Euler
Nakon maratonskih razgovora u Versaju, lideri EU pozvali su se na Sporazum o pridruživanju potpisan sa Ukrajinom 2014. godine i navode da je zadatak Evropske komisije da izradi mišljenje o ukrajinskoj kandidaturi za članstvo u EU "u skladu sa relavantnim odredbama evropskog ustava".
O tome da Ukrajina ne može da računa na traženi ubrzani proces pristupanja EU, otvoreno su govorili holandski premijer Mark Rute.
"Nema sumnje da Holandija stoji uz Ukrajinu. Ali nema takve stvari kao što je ubrzano pristupanje EU. To ne postoji", poručio je Rute.
Zelenski pokazao znake popuštanja
Dve nedelje od početka borbi na ukrajinskoj teritoriji, predsednik Zelenski pokazao je prve znake popuštanja. Naime, razočaran ponašanjem Alijanse i Zapada tokom ukrajinske krize, koji zasad nisu odgovorili na njegove zahteve da pošalju borbene avione i uvedu zonu zabrane letenja iznad Ukrajine, izjavio je da je izgubio interesovanje po pitanju ulaska te zemlje u NATO i poručio da Kijev neće "na kolenima moliti" NATO ni za šta.
"Što se tiče NATO, odavno sam se ohladio po tom pitanju nakon što smo shvatili da NATO nije spreman da prihvati Ukrajinu. Alijansa se plaši kontradiktornih stvari i konfrontacije sa Ruskom Federacijom", izjavio je Zelenski u intervjuu za američku televiziju "ABC World News".
Tanjug AP/Ukrainian Presidential Press Office via AP
On je za ljudske žrtve u Ukrajini okrivio Zapad, za koji kaže odbija da zatvori nebo i obezbedi avione.
Da zvanični Kijev više ne veruje da će postati član Alijanse, potvrdio je i savetnik predsednika Ukrajine Mihail Podoljak. Podoljak je izjavio da je Ukrajina spremna da razmotri odustajanje od članstva u NATO ukoliko zauzvrat dobije garancije za bezbednost.
Iz kancelarije Podoljaka takođe stižu i poruke da Moskva i Kijev idu ka kompromisu. Prema rečima člana ukrajinske pregovaračke grupe, strane u dijalogu su počele da sastavljaju sporazume čiji detalji još nisu otkriveni, prenela je RIA Novosti. Čim budu razrađeni pravni formati biće zakazan sastanak, odnosno, četvrta runda pregovora.
Saga oko poljskih aviona
I dok do sporazuma ne dođe, Zelenski i dalje traži da Zapad pošalje borbene avione. Iz Varšave su na ove vapaje odgovorili potvrdno, ali je onda nastao problem - Poljska je članica NATO, i ne može da pošalje MiG-29 avione ni sa svoje, ni sa teritorije neke druge NATO zemlje, jer bi to Rusija smatrala legitimnim povodom za "vojni odgovor", kako su iz Kremlja rekli.
Predlog Varšave je, stoga, bio da pošalju avione u vazduhoplovnu bazu Ramštajn u Nemačkoj, i tako ih stave na raspolaganje vladi SAD. Međutim, ni Amerikanci nisu spremni da pošalju avione u Ukrajinu, upravo zbog upozorenja Rusije, koje u suštini znači da bi bilo kakvo direktno pomaganje Ukrajini značilo novi veliki rat. S obzirom na sve ovo, zvaničnici Poljske i SAD su raspravljali o kompromisnom rešenju.
AP/Alik Keplicz
Kako je preneo AP, prema jednom od scenarija o kom se razgovaralo, avioni bi iz Ramštajna mogli da budu poslati u neku zemlju koja nije NATO ili EU članica, a kao jedna od opcija pominjala se i teritorija Kosova. U tom slučaju, avioni bi iz Poljske otišli u Nemačku, zatim na teritoriju Kosova, pa odatle u Ukrajinu.
Inače, Zapad još nije odgovorio ni na zahtev Zelenskog da se iznad Ukrajine uvede zona zabrane letenja. Za NATO ovo je "klizav teren" jer bi zona zabrane letova u Ukrajini suprotstavila Alijansu direktno protiv nuklearne sile Rusije, druge najmoćnije vojske na svetu, a to je nešto što lideri očigledno žele da izbegnu.
Pregovori zasad bez uspeha
Nakon dve runde pregovora koji su održani u Belorusiji, ukrajinski i ruski šefovi diplomatija Dmitro Kuleba i Sergej Lavrov sastali su se u Antaliji. Na njemu nije bilo dogovora niti o prekidu vatre, niti o humanitarnom koridoru iz Mariupolja.
Kuleba je rekao da su se dve strane saglasile da nastave napore u traženju rešenja za humanitarna pitanja na terenu u Ukrajini. On kaže da je spreman da se ponovo sastane "u ovom formatu, ako postoje izgledi za suštinsku diskusiju i traženje rešenja", dodajući da je spreman da nastavi svoj angažman u cilju okončanja rata.
Lavrov je sa druge strane istakao da je bilo reči o mogućem susretu dvojice predsednika i da se nada da će se u budćnosti sastati Putin i Zelenski, ali da je pre toga potrebno obaviti pripreme.
Za to vreme, na terenu su borbe nastavljene, a Ukrajinu je za 18 dana napustilo više od dva miliona ljudi. Pregovori zaraćenih strana o sukobu u Ukrajini biće nastavljeni putem video-veze, otkrio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, a Zelenski navodi da će Rusija zauzeti Kijev samo ako ga "sravni sa zemljom".
Sva dešavanja u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u našem LIVE blogu.
Preporuka za vas
Komentari (0)