Igre 
Od budućnosti Ukrajine do komplikovanih transatlantskih odnosa: Šta je sve na kocki za Evropu posle nemačkih izbora?
Komentari02/03/2025
-20:29
Protekle nedelje održani su vanredni parlamentarni izbori u Nemačkoj, a prašina koja se nakon objavljivanja rezultata podigla, sada se polako sleže. Rezultati su, prema ocenama analitičara, očekivani, odnosno baš onakvi kako su i pokazivale predizborne ankete. Međutim, koja god da bude formirana nova vlada, suočiće se sa teškim izazovima.
Podsetimo, najviše glasova odnela je Demohrišćanska konzervativna koalicija CDU/CSU, predvođena Fridrihom Mercom, ali pažnju javnosti, kako u kampanji, tako i u izbornoj noći, odvukla je desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), koja je ostvarila istorijski rezultat, dupliravši broj glasova i poslaničkih mesta, u odnosu na izbore 2021. godine.
Prema rezultatima koje je objavila nemačka Savezna izborna komisija, na izlaznosti od čak 82,5 odsto, koalicija CDU/CSU je zauzela ukupno 208 mesta u Bundestagu, prati je AfD sa 152 i skokom od čak 69 poslaničkih mandata, kada se u obzir uzmu i glasovi za kandidate, ali i za partije.
Tri najveće brige Nemačke u ovim izborima bile su mir i bezbednost u Evropi, ekonomija i socijalna pitanja. Međutim, lider desnog centra, Hrišćansko-demokratske unije (CDU), koji će najaverovatnije i biti novi kancelar, Fridrih Merc, stavio je politiku migracija na vrh svog dnevnog reda nakon niza smrtonosnih napada koje su izvršili ghrađani koji nisu pripadnici nemačke nacionalnosti, a koji su dominirali nemačkim medijima u poslednjih nekoliko meseci.
Politički analitičar Jakša Šćekić u razgovoru za Euronews Srbija kaže da nema sumnje da će Merc biti "mnogo radikalniji" nego dosadašnji kancelar što se ogleda prvenstveno u tome da "neće imati problem da isporuči rakete dugog dometa Taurus Ukrajini".
Mercovi potezi prema Ukrajini neće tu stati. Kako je objavljeno iz njegovog okruženja, odmah nakon formiranja vlade, namerava da poseti Kijev i ugosti ukrajinskog predsednika u Berlinu, šaljući snažnu poruku preko Atlantika da Nemačka ostaje demokratska zemlja utemeljena na vrednostima koje prioritet daju miru i pravdi, a ne profitu.
Tanjug/AP/Markus Schreiber
"On je shvatio da je njegov trenutak da bude jedan od glavnih lidera EU, štaviše da može da bude jači i od predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen", kaže Šćekić i objašnjava da je Merc prethodno bio proamerički nastrojen, ali da sada smatra da je došla prilika za Evropu da zbije svoje redove.
Povezane vesti
Merc je pod velikim pritiskom da što pre formira stabilnu vladu kako bi započeo rešavanje ovih problema i već je započeo pregovore o koaliciji sa centar-levičarskim Socijaldemokratama (SPD). Dakle, šta je tačno u igri?
Komplikovani transatlantski odnosi
Nakon kolapsa takozvane semafor vlade samo nekoliko sati nakon što je američki predsednik Donald Tramp ponovo izabran prošle godine, tačni izgledi za snažnu podršku Nemačke Ukrajini ostali su nejasni - a dok se SAD i Rusija približavaju dogovoru o budućnosti Ukrajine.
Sa rastućim tenzijama između Evrope i Rusije, Rafael Los sa Evropskog saveta za spoljne odnose, kaže da će geopolitička pitanja biti među glavnim prioritetima nove vlade.
"Merc je nedavno dao brojne izjave o transatlantskim odnosima i problemima koje će Donald Tramp stvoriti za Nemačku i Evropu. To ide ruku pod ruku sa nemačkim odbrambenim sposobnostima, pitanjima vezanim za odbranu javnog duga, obavezan vojni rok i tako dalje", rekao je Los za Euronews.
Evropa, a posebno Nemačka, sve više brine da će SAD pod Trampom biti manje zainteresovane za odbranu Evrope, dok kontinent suočava sa mogućnošću sve više neprijateljski nastrojene Rusije i višim troškovima energije.
Snažniji odnosi sa EU
Odnosi sa Francuskom i Poljskom bili su zategnuti poslednjih nekoliko godina, a kancelar Olaf Šolc je nekoliko puta bio u sukobu sa ključnim francuskim i poljskim politikama. Ipak, uprkos tome, ove zemlje su uspele da sarađuju u prijateljskom tonu.
"Potencijalni ishod ovih izbora je da bi, sa kancelarom Fridrihom Mercom - ako on uspe da formira vladajuću većinu - moglo doći do ponovnog pokretanja tih ključnih odnosa. Ovo bi takođe moglo doneti novi zamah evropskoj politici iz Berlina", objašnjava Los i dodaje:
Povezane vesti
"Međutim, ovo ne bi nužno bila politika koja je snažno orijentisana prema EU. U mnogim slučajevima, Merc će verovatno pokušati da gradi 'koalicije voljnih'. Ipak, s obzirom na geopolitičke izazove koje postavljaju Moskva, Vašington i Peking, moramo da učinimo mnogo više na svim frontovima".
Povećanje izdvajanja za odbranu
Dok Merc obećava jaču i stabilniju vladu, pojavljuju se pitanja u vezi sa finansiranjem povećanih izdataka za odbranu, posebno u vezi sa pretnjom od Rusije.
"To je veliko pitanje koje je raspalo koaliciju semafora, i to će biti glavno pitanje na koje će nova vladina koalicija u Berlinu morati da odgovori pre ili kasnije", objašnjava Los.
Povezane vesti
"Na kraju, iznosi koji su u pitanju su toliko ogromni da se ne može osloniti samo na prioritizaciju budžeta, nove dugove ili poreznu politiku. Kompromis između svih tih elemenata biće svakako neophodan kako bi se generisalo nekoliko stotina milijardi evra za ulaganja u odbranu i infrastrukturu u isto vreme", kaže Los.
Iako bi potencijalna koalicija CDU i SPD mogla doneti više stabilnosti Nemačkoj, koja je takođe pokušavala da oživi slabiju ekonomiju, pitanje saradnje između političkih stranaka je takođe važno, posebno kako nemačka politika postaje sve više polarizovana.
"Crno-crvena koalicija bi sigurno mogla doneti stabilnost. Međutim, mnoga ključna pitanja će se vrteti oko toga da li se može obezbediti dvotrećinska većina u Bundestagu - na primer, za izmene ustava za novi specijalni fond, reformu odbrambenog sistema duga ili ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka prema novom modelu. Ovde će crno-crvena koalicija hitno morati da sarađuje, posebno sa Zelenima, koje smatram manje problematičnim, ali i sa Levicom, koja ima fundamentalno različite stavove o nekim pitanjima spoljne politike", kaže Los.
Domaći front
Povećani troškovi energije i spirala troškova života podstakli su mnoge Nemce da postanu razočarani tradicionalnim vladinim strankama. To se odrazilo na rekordni rezultat ekstremno desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), koja je osvojila 20 odsto nacionalnih glasova, piše Euronews.
Podrška AfD bila je posebno izražena u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, koja i dalje pati od infrastrukturnih problema koji postaju sve vidljiviji širom Nemačke; škole propadaju, a nedostaje dovoljno vrtića, na primer.
Nova vlada će morati da uloži značajna sredstva u infrastrukturu, kaže Los.
"Političke stranke, kako one na vlasti, tako i opozicija - posebno Zeleni i, do neke mere, Levica - moraće da preuzmu odgovornost rešavanjem ovih problema programatski", naveo je Los.
Komentari (0)