Novi odnos snaga u Nemačkoj, ali stari kurs prema Srbiji: Šta se očekuje od buduće vlade u Berlinu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

25/02/2025

21:00

Novi odnos snaga u Nemačkoj, ali stari kurs prema Srbiji: Šta se očekuje od buduće vlade u Berlinu - Copyright Tanjug/AP/Markus Schreiber

veličina teksta

Aa Aa

Fridrih Merc i njegova Hrišćansko-demokratska unija (CDU/CSU) opravdali su ulogu favorita, osvojivši 29 odsto glasova na vanrednim parlamentarnim izborima u Nemačkoj. Merc, izgledni naslednik kancelarske pozicije, najavio je pregovore sa Socijademokratskom partijom (SPD), a da je u Nemačkoj došlo do novog odnosa snaga govori činjenica da je druga najjača parlamentarna partija postala desničarska Alternativa za Nemačku (AfD). U takvoj preraspodeli na političkoj sceni jedno od pitanja jeste i šta Srbija može da očekuje od politike buduće vlade u Berlinu.

Odgovor na to pitanja zapravo nije mnogo komplikovan. "Srbija i buduća nemačka vlada: od Merca ništa novo", glasi naslov teksta Dojče velea objavljenog 21. februara, dva dana pre parlamentarnih izbora. Kako se navodi, Srbija neće biti među prioritetima buduće nemačke vlade. Berlin će, kao i do sada, zanimati stabilnost, litijum i pitanje Kosova, a ne demokratija.

Objašnjavajući ovo, Nemanja Rujević, novinar Dojče velea, govori o bliskim vezama CDU i Srpske napredne stranke, koje pripadaju istoj porodici stranaka u Evropi.

"Teško se šta posebno novo može očekivati, nema Srbije nigde u kampanji, nema Balkana, o protestima koji su tema broj jedan u Srbiji, malo ko govori. Nemačko ministarstvo je objavilo jedan jedini tvit, u kom kaže očekujemo da se odgovorno ponašaju političari koji hoće da vode zemlju u EU i to je otprilike bilo to. Posebno se Merc nikada nije bavio našim regionom nikad u životu", rekao je Rujević za Euronews Srbija.

Analitičari ističu da je Srbija još iz socijalističkih vremena imala bolje odnose sa konzervativcima.

"Bili su praktičniji, pragmatičniji, ja verujem da će to biti i u Mercovo vreme. Nastupaće Nemačka pragmatično, i tamo gde je nemački interes, biće skladan odnos", rekao je gostujući u emisiji Euronews Svet nekadašnji dopisnik iz Berlina Miroslav Stojanović.

Kako je naglasio Petar Ćurčić, istoričar sa Instituta za evropske studije, Nemačkoj je važno nekoliko stvari, ali je saglasan da ne treba očekivati dramatične promene.

"Nemačkoj je važno prvo da zadrži ekonomsko prisustvo, ne samo u Srbiji, nego u regionu Zapadnog Balkana, drugo, potrebna je stabilnost pre svega u odnosima Beograda i Prištine, a i generalno u regiji, pogotovo u BiH. Vrlo je važno da je za vreme Šolcove administracije došao iz EU predlog poznat kao francusko-nemački predlog o KiM. Takođe u gotovo u svim programima stranaka centra, CDU, SPD, Zelenima, Liberalima postoji jedna rečenica u kojoj se kaže da će te stranke, ukoliko dođu na vlast, da podržavaju integraciju Zapadnog Balkana, Moldavije i Ukrajine", rekao je Ćurčić.

Proširenje EU i "rezerve"

Kako piše Dojče vele, odlazeći kancelar Olaf Šolc, otkako se postavilo pitanje ubrzanog evropskog puta, više puta je naglašavao da prvo treba pričati o članstvu balkanskih zemalja i da se nada da će to ići brže. Merc o tome skoro nikada nije pričao, ali se ponešto dalo naslutiti iz njegovog govora u Fondaciji "Kerber" krajem januara.

"On je na konferenciji posvetio tri minuta rekavši da treba mehanizam između onog punopravnog članstva u EU i toga da ste samo kandidat koji je van EU. To je ono što se već dugo govori, pa ponekad i naziva Evropom u više brzina ili međukorakom, ali on u isti koš trpa i Ukrajinu i Moldaviju i Veliku Britaniju i Tursku, dakle ljudi koji se u to razumeju kažu da ne može ništa posebno da se očekuje od te nove vlade na pitanje proširenja EU ako taj koncept uopšte još postoji", rekao je Rujević.

I docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić kaže za Euronews Srbija da Nemačka sa demohrišćanima na čelu nema tako entuzijastičan stav po pitanju proširenja.

"Merc je izjavio da on jeste za proširenje, ali da više veruje u neke prstenove, neku vrstu sekundarnog članstva. Naravno, to ne znači da on ne vidi sutra u potpunosti Zapadni Balkan kao deo EU, ali je bio znatno rezervisaniji u odnosu na Zelene i SPD i njihove poruke koje smo mogli da čujemo u protekle tri godine", rekao je Surlić.

Merc i pitanje Kosova

Za vreme Šolcovog mandata nastao je francusko-nemački plan za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, koji je kasnije prerastao u evropski i za očekivati je da će i buduća nemačka vlada insistirati na primeni sporazuma iz dijaloga iz 2023. godine dogovorenih na njegovim osnovama.

Uporedo sa nadgornjavanjem Beograda i Prištine pri tumačenju ovih sporazuma, iste godine su poslanici AfD u Bundestagu podneli zahtev da zvanični Berlin povuče priznanje Kosova, podseća Kosovo online.

To što je AfD praktično duplirala svoju podršku, ne znači i da će biti deo buduće vlade. Naime, Fridrih Merc je svom biračkom telu obećao da se ni na koji način neće udruživati sa tom desničarskom strankom.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, nova nemačka vlada, ocenjuje bivši ambasador SRJ u Nemačkoj Zoran Jeremić, trudiće se da ostane u okvirima Evropske unije ali sa uvek izraženom željom da se glas Nemačke malo više čuje kroz uticaj na vlasti u Prištini i na dogovor.

"Ako bude interesa oni će vršiti i pritisak na Prištinu u pravcu izvršavanja onoga što je dogovoreno jer je sada osnova dijaloga ipak postao francusko-nemački plan, kakav god da je i koliko se nama sviđao ili ne. I Nemačka će već po vokaciji insistirati na njegovim odredbama, ali tu će biti naglašeno i insistiranje na Zajednici srpskih opština, jer i oni shvataju da je nastao jedan vakuum koji je doveo do zastoja u izvršavanju ili vođenju dijaloga, u kome su sve strane čekale da vide šta će da radi Amerika, a sada su karte podeljene“, navodi Jeremić za Kosovo onlajn.