Igre 
Poljska ne odustaje od slanja aviona Ukrajini: "Ping-pong" meč traje, a loptica bi mogla da upadne u dvorište Prištine
Komentari12/03/2022
-16:34
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je od SAD i Evrope da njegovoj zemlji pošalju vojne avione, kako bi mogli da nastave da se bore protiv Rusije. Iz Varšave su na ove vapaje odgovorila potvrdno, ali je onda nastao problem - Poljska je članica NATO, i ne može da pošalje MiG-29 avione ni sa svoje, ni sa teritorije neke druge NATO zemlje, jer bi to Rusija smatrala legitimnim povodom za "vojni odgovor", kako su iz Kremlja rekli. Zelenski je rekao da članice NATO "igraju ping-pong dok je njegova zemlja u ratu". Sada se, možda i malo neočekivano, pojavila mogućnost da loptica upadne u dvorište Prištine.
Prema pisanju britanskog Gardijana, izveštaji sa terena u Ukrajini pokazuju da je tamošnjoj vojsci "očajnički" potrebna pomoć u vidu borbenih aviona. Ukrajinsko vazduhoplovstvo i dalje se drži, mada je brojčano nadjačano. Takođe, ukoliko bi neka zemlja htela da pošalje avione kao pomoć, morali bi to da budu neki avionu za koje su ukrajinski piloti obučeni - a takvih je malo. Baš zato, "u igri" su Poljska, Bugarska i Slovačka, ali jedino Poljska ima dovoljno aviona da može da ih pošalje kao ispomoć Ukrajincima.
Predlog Varšave je, stoga, bio da pošalju avione u vazduhoplovnu bazu Ramštajn u Nemačkoj, i tako ih stave na raspolaganje vladi SAD. Međutim, ni Amerikanci nisu spremni da pošalju avione u Ukrajinu, upravo zbog upozorenja Rusije, koje u suštini znači da bi bilo kakvo direktno pomaganje Ukrajini značilo novi veliki rat. S obzirom na sve ovo, zvaničnici Poljske i SAD su raspravljali o kompromisnom rešenju.
Kako je preneo AP, prema jednom od scenarija o kom se razgovaralo, avioni bi iz Ramštajna mogli da budu poslati u neku zemlju koja nije NATO ili EU članica, a kao jedna od opcija pominjala se i teritorija Kosova. U tom slučaju, avioni bi iz Poljske otišli u Nemačku, zatim na teritoriju Kosova, pa odatle u Ukrajinu.
AP/Alik Keplicz
Saogovornik Euronews Srbije, istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam Vlade Radulović, smatra da je malo verovatno da će avioni iz Poljske zaista i sleteti u Prištinu.
"Načelno, takvi avioni bi imali izgleda da slete na teritoriju Kosova i Metohije - ali samo ako govorimo o teoriji. Međutim, u teoriji. Međutim, i dalje je previše opipljiva tema kako te avione dopremiti, da li bi ih zaista Priština prihvatila, i tako dalje. Nije se javilo pitanje Kosova bez razloga - svakako da se traži neka teritorija sa koje bi avioni mogli da se upute u Ukrajinu. Ipak, zbog situacije u regionu i svega ostalog, prilično skeptično gledam na to, i mislim da takav scenario teško može biti izvestan", rekao je Radulović za Euronews Srbija.
Čak i kada se Kosovo izuzme iz jednačine, Radulović ističe da je jasno zbog čega nijedna zemlja ne želi direktno da pošalje svoje avione flote u Ukrajinu.
Povezane vesti
"Putin je rekao da će svi koji budu svoju infrastrukturu ustupili za poletanje aviona, samim tim, biti legitiman vojni cilj. Članice NATO ne žele da se nađu u takvom scenariju, jer je jasno da bi to dovelo do Trećeg svetskog rata - zato se možda i Kosovo nametnulo. Kada se sve to ima u vidu, onda je jasno zašto svi gledaju da ipak operu ruke i ostanu po strani, iako postoji nedvosmisleno raspoloženje u smislu pomoći i podrške", kaže Radulović.
"Kosovo teško do prijema u NATO"
Kosovo je nedavno zatražilo da po ubrzanom procesu bude primljeno u NATO, a kao razlog za ovakav zahtev su prištinski zvaničnici naveli "strah od napada Srbije". To što je Kosovo tražilo prijem u NATO moglo bi, potencijalno, da ujedno bude i razlog zbog kog je ova teritorija spomenuta kao medijator odakle bi avioni poleteli u Ukrajinu.
Kosovska vlada, koja od izbijanja krize upućuje zahteve za hitan prijem Prištine u NATO, osnovala je pre nekoliko dana i Međuinstitucionalnu radnu grupu za integraciju u tu organizaciju, a smatra se da je rat u Ukrajini pokrenuo pitanje bezbednosti cele Evrope, zbog čega pojedini "igrači" žele da otvore i neka svoja regionalna nerešena pitanja.
Radulović, ipak, smatra da Kosovo teško može postati član NATO u bližoj budućnosti.
"Sumnjam da Kosovo može postati članica NATO. Suština je da neko član postaje konsenzusom, koji po pitanju Kosova ne postoji još uvek u NATO - četiri članice, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija još ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, pa ne bi ni glasale da ono postane član NATO. Sa druge strane postoje i Ujedinjene nacije, koliko god u tom pitanju bile marginalizovane, a postoji i Rezolucija 1244", kaže Radulović.
Euronews/Vladislav Ćup
Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da nije dobio nikakav zahtev za slanje vojnih aviona u Ukrajinu sa teritorije Kosova, ali ako takav zahtev dođe, konsultovaće se sa, kako je rekao, sa svim državnim organima.
"Iako Kosovo nije članica NATO, oni su na Kosovu. Želimo da se pridružimo što je pre moguće partnerima u ovakvoj vanrednoj situaciji. Takav zahtev naša zemlja još nije dobila, ali ako do njega dođe, posle konsultacija sa članovima vlade, resornim ministrima, Skupštinom i predsednicom, daćemo odgovor u rekordnom roku", rekao je Kurti novinarima u Gnjilanu.
Povezane vesti
Ko kontroliše vazdušni prostor Kosova?
Što se tiče ruskih aviona, vazdušni prostor Kosova je još uvek otvoren za njihovo preletanje i pored toga što je Kosovo uvelo sankcije Rusiji, u skladu sa zahtevima Evropske unije i SAD.
Iako su kosovski zvaničnici zatražili zatvaranje vazdušnog prostora za ruske avione, još uvek nema zvaničnog odgovora KFOR, čiji je komandant na osnovu Rezolucije 1244 i Kumanovskog sporazuma odgovoran za njegovu bezbednost.
Kosovska agencija za vazdušne navigacijske usluge upravlja samo niskim vazdušnim prostorom, pružajući usluge prilikom sletanja i uzletanja civilnih aviona. Od 2014. godine, vazdušni prostor iznad 6.250 metara je pod kontrolom HungaroControla, odnosno Mađarske. Ugovor između KFOR i Mađarske je 2019. godine produžen na neodređeni period.
Povezane vesti
Kosovski opozicioni lideri, među njima i Rašit Ćaljaj, član Komisije za bezbednosna i odbrambena pitanja u kosovskoj skupštini iz Demokratske partije Kosova, zahtevaju da se kosovski vazdušni prostor zatvori za ruske avione u skladu sa odlukama zemalja Evropske unije i SAD. Sa druge strane, kosovskog premijera i predsednice nema informacija da li su tako nešto zvanično zatražili od KFOR, odnosno NATO.
Preporuka za vas
Komentari (1)
Leopold
12.03.2022 17:56
Ima li uopšte ruskih aviona iznad Kosova? Da li je ikad bilo? Kakvi besposličari. Ako ti poljski avioni ipak krenu sa Kosova, onda je prištinski aerodrom "legitimna meta" za ruske rakete, ali da li one imaju toliki domet?? Možda sa nekog broda Crnomorske flote??