Igre 
Priština pokušava da na krilima ukrajinske krize uđe u NATO, zahtev koji može postati deo pritska na Srbiju
Komentari09/03/2022
-22:20
I u prvom trenutku se znalo da posledice napada Rusije na Ukrajinu i ratnih dejstva koja u toj zemlji traju već dve nedelje neće biti ograničene samo na dve sukobljene zemlje. Iza upozorenja evropskih, ali i regionalnih značinika, sada su došli i konkretni zahtevi za koje mnogi tumače da bude i neke stare duhove u regionu Zapadnog Balkana. Jedan od njih je i zahtev Kosova da po ubrzanom procesu budu primeljeni u NATO, a sve zbog, kako su to verbalizovali prištinski zvaničnici, straha od napada Srbije.
Ovaj zahtev, ili barem ideja o njoj, već od prvih trenutaka ruske invazije na Ukrajinu nije bila tajna, a o probnom balonu koji su u prvom trenutku lansirali neki bivši evropski zvaničnici uvezani sa ovim regionom, govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Analitičari i iz Prištine i iz Beograda složni su donekle u oceni da scenario munjevitog uključenja Kosova u NATO nije nešto što će se tako lako odigati, ali Prištini u ovom slučaju na ruku idu neke okolnosti. Pre svega ta što je kriza na istoku Evrope pokrenula pitanje bezbednosti u čitavom svetu, ali posebno na starom kontinentu, pa sada i pojedini veliki igrači izvan EU, pokazuju spremnost da se to što se dešava iskoristi i kao zamajac u rešavanju otvorenih pitanja u regionu.
Osim toga, mnogi u Prištini, kao i oni koji su zainteresovani za ostvaranje njenih ciljeva videlu su u čitavom procesu i šansu da se preostale članice EU, koje su istovremeno i članice NATO, podstaknu da promene svoju odluku o nepriznanjvanju kosovske nezavisnosti. Te okolnosti i Priština je videla kao put za ostvarivanje svojih ciljeva, a iako oni mogu delovati "megalomanski", stavljanje nekih od njih na sto je svakako više od onoga o čemu se u globalnim okvirima uopšte i moglo govoriti pre ruske invazije na Ukrajinu.
Šta se zapravo dešava?
Kosovska vlada, koja od izbijanja krize upućuje zahteve za hitan prijem Prištine u NATO, osnovala je danas Međuinstitucionalnu radnu grupu za integraciju u tu organizaciju. Radna grupa je osnovana je na sednici vlade u cilju, kako je obrazloženo, unapređenja procedure za pristupanje u Severnoatlantskoj alijansi, priključenja u Partnersvo za mir, ali i "jačanja prisustva Kosova u međunarodnim bezbednosnim mehanizmima".
Ukazuje se, međutim, da na krilima ovih zahteva vlasti u Prštini pokušavaju da lobiraju i za priznanje nezavisnosti država članica NATO-a, koje su istovremeno i članice EU, a koje ne priznaju Kosovo, kao i članstvo u drugim međunarodnih organizacijama.
I američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar nedavno je saopštio da bi trebalo raditi na pronalasku "trajnog rešenja za nerešene sporove".
Tanjug/Strahinja Aćimović
Povezane vesti
"Iskoristimo ovu krizu da osiguramo da buduće generacije na Zapadnom Balkanu žive u miru, u zemljama koje su integrisane u EU. Moramo da udvostručimo naše napore za postizanje kompromisnog sporazuma između Kosova i Srbije, kao i da zaustavimo akcije koje ugrožavaju stabilnost u Bosni i Hercegovini", kazao je Eskobar koji je dodao da su SAD partner u pregovorima.
O tome koliko je relano da Priština ostvari svoj analitičari različito tumače. Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka ukazuje da je reč o korišćenju trenutka.
"Mislim da je reč o jednom političkom momentu, zbog rata u Ukrajini, da se iz Prištine promovišu kao zapadni partneri i insistiraju na nečemu što u oviom trenutku nije realno", rekao je za Euronews Srbija Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka.
Može li Priština da ostvari svoje zahteve
Surlić navodi da u ovom trenutku članstvo Kosova u NATO nije realno iz više razloga.
"Prvo, već je pomenuto da četiri zemlje članice NATO-a ne priznaju Kosovo kao nezavisnu. Kosovo ima sporan status i zato je to neprihvaljivo za NATO. Drugo, Priština ne ispunjava neke druge uslove, nema vojsku, ima bezbednosne snage koje ne odgovaraju NATO standarima, a treće i najvažnije je da je NATO u punom kapacitetu pristuan na Kosovu, po rezoluciji 1244 je dužan daobezbeđuje mir i stabilnost svim građanima na Kosovu i nema nikakve bezbednosne pretnje za one koji žive na teritoriji Kosova", kazao je Surlić za Euronews Srbija.
On je rekao da je bezbednost postala prva tema zbog aktuelnih dešavanja te dodao i da se tradicioalno neutralne zemlje poput Irske, Finske, sada opredeljuju da bi mogle da razmisle o članstvu u NATO.
Kako navodi, zato jeste moguć pritisak na Srbiju.
Povezane vesti
"Taj pritisak se očekuje i na Srbiju, koja ima neutralni položaj. Budući da EU sve više razmišlja o bezbednosnom okviru, pojedine zemlje EU će tražiti od Srbije da u procesu priključivanja EU Srbija podnese zahtev i za članstvo u NATO", naveo je Surlić.
Sa druge strane, upoznati sa prilikama u Prištini poslednje poruke tamošnjih vlasti ocenjuju kao kosovsku poruku svetskim zvaničnicima, ali ukazuju i na to da je za ulazak u NATO najpre potrebno ispuniti određene standarde.
Mazlum Baraliju profesor na Univerzitetu u Prištini kaže da je jedan od glavnih kamena spoticanja u nameri kosovskih zvaničnika upravo to što nisu sve članice ove organizacije priznale nezavisnost Kosova.
Povezane vesti
Naime, Grčka, Slovačka, Rumunija i Španija su članice NATO-a koje nisu priznale Kosovo, te ih kosovski zvaničnici svakodnevno pozivaju da to učine.
"NATO standardi su poprilično visoki, čak možda najviši u smislu organizovanja neke vojno političke organizacije. Članstvo zavisi od volje članica ove organizacije. U ovom slučaju, možda glavni problem može da bude zapravo pristanak četiri članice koje još uvek nisu priznale nezavisnost Kosova", smatra Baraliu.
Međutim, politički analitičar iz Prištine Miljazim Krasnići smatra da je sve neizvesno.
"NATO je na Kosovo ušao bez neke rezolucije na početku. Sada on jeste tu na osnovu Rezolucije 1244, ali u nekom kritičnom trenutku ako se vidi da je ugrožena bezbednost regiona, NATO će najverovatnije da ubrza neke procedure za prijem Kosova, možda i Bosne", kaže on.
Takođe, i iz NATO-a su za Kosovo online ovim povodom naveli da postoje jasni kriterijumi za prijem u članstvo koji su definisani u članu 10 Vašingtonskog sporazuma ove organizacije, a sve odluke, pa i po pitanju novih prijema, donose se isključivo jednoglasno, prihvatanjem od strane svih zemalja članica te da se proces pristupaja odvija kroz sedam koraka.
Kako je NATO zvaničnik rekao, oni su posvećeni misiji KFOR na Kosovu.
Kada je ovom pitanju reč, predsednik Srbije rekao je da prati situaciju i da je aktuelna situacija pokazala da "da je sve moguće".
"Planiraju da na osnovu člana 6 povelje UN povedu raspravu o izbacivanju Rusije iz UN, a posle toga ostaje otvoren prostor za pritisak na Kinu da dođe do primene Rezolucije 1244, a posle toga mi više nemamo pravni osnov po kojem bi se pozivali na međunarodno pravo i poštovanje teritorijalnog integriteta. Zatim sledi priznanje zemlja članica NATO i EU koje do sada nisu priznale nezavisnost Kosova. To je ideja albanskih lobista i čuli smo kako to predstaljaju međunarodnim predstavnicima. Da li je to moguće ili ne, iskreno, ne isključujem tu mogućnost. Svašta sam mislio da nije moguće, a ovih dana sam video da jeste", rekao je Vučić.
Srbi u kosovskom parlamentu poručuju da žele samo mir. Šef poslaničkog kluba Srpske liste Igor Simić poručio je građanima i poslanicima da je u ovom trenutku jako važno meriti svaku reč.
"U ime Srpske Liste i Srba koje predstavljamo pozivam sve da dobro odmere svoje izjave. Da se potrudimo da niko ni jednom rečju ne ugrozi krhki mir, koji je teškom mukom izgrađen na ovim prostorima", kazao je Simić.
Članstvo u NATO nije jedini zahtev
Kao što je pomenuto, apliciranje za članstvo Prištine u NATO alijansi nije jedini zahtev prištinskih zvaničnika. Osim toga, iz Prištine su najavili i inteziviranje apliciranja za članstvo u EU i Savetu Evrope i drugim međunarodnim institucijama. Takođe, predsednik kosovskog parlamenta smatra i da je potrebno dodatno naoružanje.
"Smatramo da Kosovske snage bezbednosti treba da dobiju pravo da se dodatno naoružaju. Kosovo svakako treba da ima i artiljerijsko naoružanje. Naravno, to ćemo uraditi u bliskoj saradnji sa NATO-om. Na neki način moramo da ih kao partnere ubedimo da je Kosovu ovo potrebno", rekao je Konjufca.
Tanjug/AP/Olivier Matthys
Naime, budžet Kosovskih bezbednosnih snaga iznosi 100 miliona evra, pa je kosovska vlada formirala fond za njihovo dodatno finansiranje, što analitičari različito tumače.
Profesor Baraljiu smatra da on nije dovoljan pre svega zbog, kako smatra, kompletne situacije u regionu.
"Taj budžet nije dovoljan, pogotovu da odgovara pretnjama i pritiscima i situaciji geopolitičkoj i političkoj, koja vlada na Balkanu i u Evropi. Prema tome, taj budžet treba povećati, iz drugih izvora nema mogućnosti da se povećava taj budžet, nema od kuda da se uzme više. Maksimum koji je moguć je dat, 100 miliona, pa se gleda ta mogućnost i opcija preko građana i volje građana kroz donacije", kaže Baraljiu.
Sa druge strane, analitičar Miljazim Krasnići smatra da KiM nije ugroženo u bezbednosnom smislu, pa i ne vidi potrebu za većim budžetom.
"To je neka inicijativa Vlade da dobije neke poene, inače ne vidim ni ugroženost funkcije te organizacije, ali eto vlada ponekad želi da promoviše sebe nekim akcijama. Kosovo zaista nije ugroženo u bezbednosnom smislu. Sve dok je KFOR tu, ne samo Albanci, nego i Srbi i svi su bezbedni jer KFOR je tu zaista da pruži bezbednost za sve", kaže Krasnići.
Komentari (1)
Aleksandar Popovic
10.03.2022 19:58
Moze da cudi, ali i da zabrine, sto Srbija zvanično ne reaguje na nagoveštaje da će Pristina uskoro u NATO. I sto skoro ćutke prelazi preko neprekidnog ugrozavanja bezbednosti preostalih Srba na KiM. A prilika za odlucnije reagovanje je rezolucija o suverenitetu Ukrajine. Država Srbija je član OUN u svojoj celovitosti. Dakle, “kosova” nije priznata posebna država i na tome Srbija treba da insistira. Javno i odlučno.