Igre 
(Ne)moguća diplomatska misija Olafa Šolca u Kijevu i Moskvi: Nemački kancelar nastavlja gde su Makron i Bajden stali
Komentari14/02/2022
-16:59
Kancelar Nemačke Olaf Šolc danas se u Kijevu sastao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, u okviru svoje diplomatske misije da smiri tenzije zbog gomilanja ruskih trupa na granici sa Ukrajinom. Sledeća stanica na Šolcovoj ruti je Moskva, gde će se sutra sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. To je jedan u nizu diplomatskih manevara zapadnih lidera, a analitičari su ranije ukazivali na osetljivu poziciju Nemačke u rusko-ukrajinskoj krizi.
Šolc i Zelenski su danas pričali o sankcijama Rusiji i važnosti preventivnih mera. Nemački kancelar je poručio da ne postoje dobri razlozi za aktivnosti na ukrajinskoj granici, kao i da se o suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine ne može pregovarati.
"Očekujemo da Rusija preduzme jasne korake za rešavanje situacije", naveo je Šolc.
Te poruke sa zajedničke konferencije za novinare sa Zelenskim su u skladu sa onima koje je Šolc slao uoči puta, kada je upozorio na ozbiljne ekonomske posledice koje će Rusija da trpi ukoliko izvrši invaziju na Ukrajinu, kao i da je u tom pogledu "apsolutno saglasan sa zapadnim saveznicima".
Osim toga, Šolc je rekao i da od Moskve očekuje znake deeskalacije, ali i da "vidi veoma ozbiljnu pretnju po mir u Evropi".
Neki analitičari, međutim, uoči posete su rekli da Šolcov stav nije dovoljno oštar, i da se još nije snašao u kancelarskoj ulozi, koju je nasledio od Angele Merkel.
"Mislim da je njegov stav o Severnom toku 2 trebalo da bude jasan. Nedostajala je izjava koju je dao Džozef Bajden, da gasovoda neće biti ako počne invazija. Malo je čudno da to kaže američki predsednik, kad Amerikanci nisu uključeni u taj projekat. On se tiče isključivo Evropljana, a najviše Nemaca i Rusa", rekao je Markus Zajner, saradnik Nemačkog Maršal fonda iz Berlina.
Povezane vesti
Uoči Šolcovog puta, ukrajinski ambasador u Berlinu je kritikovao ono što je nazvao "nemačku hipokriziju", prenosi Euronews. Andrij Meljnik je na Tviteru napisao da Berlin ne šalje oružje za "ukrajinsku odbranu od ruske vojne invazije", ali da je u Rusiju izvezao "dobra dvostruke namene" u vrednosti od 366 miliona koja bi mogla da budu predodređena ua proizvodnju oružja.
Reporter Euronews iz Berlina Jona Kalgren smatra da je ovo putovanje "ključno" za Šolca, jer je "mir u Evropi na klimavim nogama".
"Šolc će još jednom naglasiti da je Nemačka dobar prijatelj Ukrajine i da je pružila ogromnu finasijsku pomoć ovoj zemlji poslednjih nekoliko godina. Ipak, ukrajinski ambasador u Berlinu zahtevao je više puta da Nemačka isporuči Ukrajini i oružje, a sa tim nije voljan da se saglasi i Olaf Šolc, pa ga verovatno neće dokečati topla dobrodošlica u glavnom gradu Ukrajine", rekao je Kalgren pre nego što je Šolc stigao u Kijev.
Šta je Zelenski rekao o Severnom toku 2
Prema pisanju zapadnih medija, Severni tok 2 bio je jedna od tema razgovora Zelenskog i Šolca. Gardijan prenosi informaciju AFP-a da je Zelenski rekao Šolcu da Rusija "maše" Severnim tokom 2 kao "geopolitičkim oružjem". Navodi se da je Zelenski rekao da postoje određena neslaganja o rusko-nemačkoj energetskoj vezi.
Severni tok 2 je gasovod koji ide od Rusije do Nemačke. Izgrađen je, ali još nije pušten u rad usled komplikovane situacije u vezi sa ukrajinskom krizom, i potencijalnih sankcija protiv Rusije na koje zapadne zemlje sve glasnije pozivaju. Posle nedavnog sastanka između predsednika SAD Džozefa Bajdena i Šolca, američki predsednik rekao je da "Severnog toka 2 neće biti ukoliko Rusija napadne Ukrajinu.
Šolc, međutim, ranije nije želeo da za novinare precizira da li je Nemačka spremna na "ukidanje" Severnog toka 2 u slučaju ruske eventualne invazije na Ukrajinu. Rekao je, doduše, da je Berlin uz Vašington kada su potencijalne sankcije u pitanju.
EPA/CLEMENS BILAN
Nešto oštriji od svog kancelara bio je nemački minsitar ekonomije Robert Habek. On je rekao da će ukrajinska kriza "igrati ulogu u procesu odobravanja Severnog toka 2". Novinarima u Varšavi je Habek rekao da će proces odobravanja biti "striktno u skladu sa evropskim zakonima, ali da će geopolitička procena uvek imati uticaj".
Povezane vesti
Habek je situaciju u Ukrajini opisao kao "izuzetno opasnu", ali je dodao i da će Rusija snositi "teške sankcije ako diplomatska sredstva ne daju rezultate".
Ukrajina traži odgovor o članstvu u NATO
Dok Šolc putuje u Kijev i Moskvu u okviru svoje diplomatske misije, Ukrajina traži od NATO odlučniji stav kada je u pitanju potencijalno članstvo te zemlje u Alijansi. Zelenski je naime rekao danas i da njegova zemlja i dalje želi članstvo u NATO, uprkos protivljenju Rusije i skepticizmu pojedinih zapadnih država.
On je rekao novinarima da brojni lideri smatraju da Ukrajina ne bi trebalo da preuzme takav rizik i da ne pokreće pitanje članstva u NATO, zbog opasnosti vezanih za reakciju Rusije. Mislim da bi trebalo da nastavimo izabranim putem, izjavio je Zelenski, javlja Rojters.
Povezane vesti
Savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak rekao je da je "situacija previše napeta" i da "pozicije moraju da budu jasne i tačne".
Podoljak je istakao da je Ukrajina sasvim konkretno izrazila svoj stav prema NATO i EU i postavio pitanje gde je tolika jasnoća od ova dva entiteta.
"Po mom mišljenju, Ukrajina baš sada treba da dobije jasan odgovor o izgledima za članstvo", rekao je Podoljak.
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky
Prethodno je nastala prava zbrka u vezi sa izjavom ukrajinskog amabsadora u Velikoj Britaniji, Vadima Pristajka. Naime, BBC je prvobitno izvestio kako je Pristajko rekao da bi "Kijev mogao da odustane od članstva u NATO-u kako bi se izbegao rat". Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine nedugo potom je reagovalo saopštenjem, u kome se tvrdi da su Pristajkove reči "izvučene iz konteksta".
Ukrajinska skupština je u decembru 2014. godine izmenila dva zakona, a u februaru 2019. godine usvojeni su amandmani na ustav države, tako da je njen kurs "utvrđen" tako da ide ka NATO i EU. I portparol ukrajinskog predsednika Sergij Nikiforov je izjavio da su težnje Ukrajine da se pridruži NATO i Evropskoj uniji "predviđene njenim ustavom" i da ostaju "apsolutni prioritet za tu zemlju".
Zvanični Kremlj saopštio je, povodom izjava ukrajinskog izaslanika u Londonu, da to ne vidi kao signal zvanične promene stava Ukrajine o ambiciji da se pridruži NATO. Međutim, iz Kremlja su naglasili da bi, ako Kijev odustane od te namere, to "značajno pomoglo u rešavanju bezbednosnih zabrinutosti Rusije".
Niz diplomatskih inicijativa i sastanaka
Poseta Olafa Šolca Ukrajini i Rusiji je poslednja u nizu diplomatskih inicijativa tokom kojih se zapadni lideri sastaju sa ruskim zvaničnicima povodom navoda da bi Rusija mogla da izvrši invaziju na Ukrajinu, koje Moskva odlučno odbija.
Američki predsednik Džo Bajden i francuski lider Emanuel Makron pričali su prethodno sa Vladimirom Putinom. Makron je rekao Putinu da je i Evropi i Rusiji potreban koristan odgovor da bi se okončala napetost oko Ukrajine.
"Koristan odgovor je odgovor koji nam, naravno, omogućava da izbegnemo rat i da gradimo...poverenje, stabilnost, vidljivost", rekao je francuski predsednik tokom razgovora u Kremlju.
Zatim su telefonom razgovarali Putin i Bajden, a razgovor je trajao nešto više od sat vremena. Bajden je poručio da će SAD nastaviti diplomatski put u vezi sa Ukrajinom, ali da su sa svojim saveznicima "podjednako pripremljene za druge scenarije", saopštila je Bela kuća. Pozvao je Putina da povuče više od 100.000 ruskih vojnika koncentrisanih u blizini ukrajinskih granica i upozorio da će SAD i njeni saveznici "odlučno odgovoriti, što će imati brze i ozbiljne posledice po Moskvu", ako Rusija izvrši invaziju.
Preporuka za vas
Komentari (0)