Nove tenzije na granici Ukrajine i Rusije: Dekret Zelenskog izazvao pažnju, jedno pismo unelo zabunu
Komentari01/02/2022
-17:09
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski potpisao je ukaz o jačanju odbrambenih sposobnosti zemlje, kojim se predviđa povećanje broja vojnika za 100.000 u naredne tri godine, stvaranje dodatnih 20 brigada i povećanje broja profesionalnih vojnika.
Zelenski je, govoreći na otvaranju sednice Vrhovne rade u utorak, rekao da taj ukaz nije doneo zato što će uskoro rat, već zato da bi u Ukrajini bio mir, prenosi RIA Novosti.
Zelenski je istakao da se Ukrajina mora osloniti pre svega na sopstvene snage jer je, kako je rekao, niko osim samih Ukrajinaca neće štititi.
"Naša domovina, zaista, ima mnogo prijatelja i mi smo im zahvalni, ali prijatelji imaju svoju domovinu, zapamtite ovo. Tako da niko osim nas neće zaštititi zemlju, neće je spasiti i podići. Moramo se osloniti samo na sebe", istakao je Zelenski.
On se zahvalio na diplomatskoj i vojnoj podršci koja je pružena njegovoj zemlji u poslednjih nekoliko nedelja, rekavši da je "najveća još od 2014. godine, i da nastavlja da se uvećava".
Odgovor koji (ni)je stigao
Iz američkog Stejt departmenta je stigla informacija kako su dobili odgovor Rusije na pismo kojim se predlaže plan deeskalacije tenzija na granici sa Ukrajinom, preneo je Vašington post. Međutim, Kremlj tvrdi da je došlo do zabune, i da "glavni odgovor Rusije još nije poslat".
"Došlo je do zabune. Pismo koje smo poslali bavilo se nešto drugačijim pitanjima, a glavni odgovor u vezi sa ovim problemima još uvek nije poslat, jer je u pripremi", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Pismo Moskve koje Vašington očekuje trebalo bi da odgovori na plan koji su SAD iznele.
"Bilo bi neproduktivno da pregovaramo ovako javno, pa ćemo ostaviti njima da odluče da li žele da razgovaraju o svom odgovoru. Ostajemo potpuno posvećeni dijalogu kojim bi se rešili postojeći problemi i nastavićemo blisko da sarađujemo sa svojim saveznicima i partnerima, uključujući Ukrajinu", rekli su iz Stejt departmenta.
Kada su u pitanju predlozi koje su SAD uputile, suština je bila u tome da Vašington želi da sarađuje sa Rusijom na stvarima poput kontrole naoružanja, ali da odbija da pregovara o NATO politici "otvorenih vrata".
Blinken Lavrovu: Moskva da povuče trupe ako neće u rat s Ukrajinom
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je danas tokom razgovora sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom da je ovo trenutak da se ruske trupe povuku sa granice sa Ukrajinom ako Moskva ne namerava da izvrši invaziju, rekao je novinarima visoki zvaničnik Stejt departmenta.
"Sekretar Blinken je rekao ministru spoljnih poslova Lavrovu da ako predsednik Putin zaista ne namerava da zarati ili da menja vlast u Ukrajini, onda je ovo trenutak da se povuku ruske trupe i teško naoružanje i da se krene u ozbiljnu diskusiju... koja bi mogla da unapredi kolektivnu evropsku bezbednost", rekao je američki zvaničnik tokom neformalnog susreta sa novinarima pozivajući se na anonimnosti, prenosi Rojters.
Blinken je u današnjem telefonskom razgovoru sa Lavrovom pozvao Rusiju na "hitnu deeskalaciju" situacije i povlačenje vojnika i opreme s ukrajinskih granica, saopštio je ranije Stejt department.
On je rekao da su SAD spremne da nastave sa "suštinskom razmenom" stavova sa Rusijom povodom obostrane zabrinutosti za bezbednost, dodaje se u saopštenju Stejt departmenta koje je preneo Rojters.
Razgovor je, kako su preneli mediji, trajao oko pola sata.
Lavrov Blinkenu: Prosledićemo izveštaj Putinu
SAD su negativno reagovale na ključni zahtev Rusije da se sporazumi o nedeljivoj bezbednosti sprovedu na odgovoran način, saopštio je Lavrov posle telefonskog razgovora sa Blinkenom.
„Što se tiče ključnog pitanja koje nas je generalno i podstaklo da se sa inicijativom okrenemo SAD i Severnoatlantskom savezu, reakcija je bila negativna. Mislim konkretno na naše zahteve da svi moraju odgovorno da sprovode sporazum o nedeljivoj bezbednosti koji su postignuti u okviru OEBS-a u Istanbulu 1999. godine i u Astani 2010. godine“, istakao je visoki ruski diplomata, prenosi TA S.
On je rekao i da Moskva privodi kraju međuresornu koordinaciju u vezi sa predlozima Vašingtona, dobijenim u procesu bezbednosnih diskusija.
Nakon toga, kako je precizirao Lavrov, uslediće izveštaj predsedniku Vladimiru Putinu.
„U ovoj fazi završavamo međuresornu koordinaciju u vezi sa predlozima SAD koji se tiču drugih bezbednosnih pitanja. Nakon toga podnećemo izveštaj našem predsedniku“, rekao je ruski ministar, navodi TASS.
Džonson u Kijevu, Orban u Moskvi
Nakon jučerašnjeg sastanka Saveta bezbednosti, čija je tema bila kriza na granici Rusije i Ukrajine, i dalje nije došlo do deeskalacije tenzija. Uprkos tome, evropski lideri i dalje sugerišu kako su spremni da učine sve da do rata ne dođe.
Mađarski premijer Viktor Orban sastao se danas sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, i tom prilikom su dvojica lidera razgovarali, između ostalog, i o rusko-ukrajinskoj krizi. Orban je poručio da je njegova poseta "svojevrsna mirovna misija".
"Voleo bih da vas ponovo uverim da niko od lidera Evropske unije i njenih država članica ne želi rat ili sukobe. Pozivamo na politička rešenja i obostrano korisne sporazume", rekao je Orban Putinu.
Ruski predsednik je istakao kako mu je "veoma važno da sa Orbanom razmeni informacije o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji", kao i da će ga "rado izvestiti o razgovorima Rusije sa SAD i NATO o bezbednosnim garancijama".
Dok je premijer Mađarske putovao u Moskvu, njegov britanski kolega Boris Džonson išao je u Kijev, kako bi se tamo sastao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.
"Kao prijatelj i demokratski partner, Velika Britanija će nastaviti da podržava suverenitet Ukrajine kada je suočena sa onima koji žele da ga unište", naveo je Džonson na Tviteru pre sletanja u prestonicu Ukrajine.
Glavni sekretar britanskog Ministarstva finansija Sajmon Klark izjavio je u ponedeljak da će Velika Britanija sankcionisati kompanije i ljude koji imaju najbliže veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ako Moskva preduzme bilo kakvu akciju protiv Ukrajine.
Komentari (0)