Igre 
"Nulto zaduživanje se na neki način i jeste osvetilo Nemačkoj": Šta bi značilo ukidanje "dužničke kočnice" za odbranu
Komentari18/03/2025
-19:31
U nemačkom Bundestagu usvojeno je ukidanje takozvane budžetske kočnice. O zakonu će se takođe glasati u gornjem domu Bundesrata, koji predstavlja vlade 16 nemačkih saveznih država. Budući kancelar Nemačke Friedrih Merc izjavio je da je planirano povećanje potrošnje na odbranu i ekonomski rast i da predstavlja prekretnicu za evropsku bezbednost. Postavlja se pitanje zbog čega se u Nemačkom parlamentu ukida kočnica dugova i zašto je Nemcima potrebno u ovom trenutku veliko zaduživanje.
Godinama smo živeli u lažnom osećaju bezbednosti, rekao je Merc, u obraćanju Bundestagu i dodao da je Nemačkoj potrebna potpuna obnova odbrambenih kapaciteta.
On je naglasio da odluka o jačanju odbrambene spremnosti predstavlja prvi veliki korak ka novoj evropskoj odbrambenoj zajednici koja bi mogla da uključi i zemlje van Evropske unije.
Nekadašnji dopisnik "Politike" iz Nemačke Miroslav Stojanović kaže za Euronews Srbija da je kočnica duga vrlo precizno formulisana još 2009. i ušla je kao ustavna kategorija da država može da se zadužuje najviše do 0,35 odsto od BDP-a.
Prema njegovim rečima, tadašnji ministar finansija insistirao je na nultom zaduživanju.
"I to nulto zaduživanje se na neki način i jeste osvetilo Nemačkoj, zato što nije bilo novca za velika ulaganja, kada je počela već privreda da slabi. Najjača privreda Starog kontinenta više to nije u onom stanju kako je bila, da obskrbljuje sve potrebe", rekao je on.
Stojanović navodi da ljudi koji sada odlaze u Nemačku posle nekoliko godina ne mogu da prepoznaju šta se to zbilo i sa nekada čuvenim nemačkim auto-putevima i školama koje su na nekim mestima gotovo postale ruine.
Povezane vesti
Koje ideje su u opticaju?
Na pitanje zbog čega postoji potreba za povećanje vojnog budžeta, sagovornik Euronews Srbija kaže da je to ono što je najproblematičnije jer, dodaje, kada god se govori o nemačkom naoružanju, uvek je neka vrsta male strepnje.
Tanjug/AP Photo/Mindaugas Kulbis
"U tom ogromnom istorijskom zaduživanju, o kojem se danas odlučuje, nikad nije toliki dug napravljen jednom odlukom, oko 500 milijardi već ide na odbranu. Već se u Nemačkoj raspravlja oko vrlo problematičnih ideja, takozvani nuklearni štit, pa do neostvarenog nemačkog sna o atomskoj bombi. Nemci su odmah posle rata, da ne govorimo o Hitleru koji je to pokušao, ali nije uspeo, krenuli već sa Adenauerom da prave tu atomsku bombu zajedno sa Francuzima. Francuzi su ih odbili. Pokušavao je to i Kol da radi sa Miteranom, da taj francuski nuklearni štit raširi nad Nemačkom, to takođe nije uspelo. Sada su te ideje ponovo u opticaju“, rekao je Stojanović.
Povodom ideje o evropskom odbrambenom štitu, Stojanović je rekao da je to jedna od ideja koja je krajnje nerealna u ovom času, pogotovo što je, dodaje, Amerika jedini gospodar u Evropi preko NATO-a.
"Ekonomski su to rivali, vidite sada recimo bukti taj trgovinski rat, carine se uvode i s jedne i s druge strane. Merc ide sada zapaljivom logikom, već danas je to učinio u govoru u Bundestagu, pašće ta odluka sasvim sigurno. Imaće tu većinu, zahvaljujući Zelenima. Bitka je to bila jedna grozničava da se iskoristi ovaj trenutak dok je stari saziv Bundestaga. On je vatrirao u tom govoru da postoje strašne opasnosti, nadvile su se nad Nemačkom, najveća opasnost da Rusi mogu da napadne Evropu i Nemačku, ali govorio je i o unutrašnjim opasnostima, o atentatima i da treba uložiti mnogo novca i da je to pitanje slobode, demokratije i čak, recimo, sudbine Nemačke", rekao je on.
Stojanović navodi da te jake reči treba da opravdaju da se poveća taj istorijski dug koji će opteretiti generacije.
Zašto se žuri sa odlukom?
Da je "bitka" bila gozničava, jer je već 25. marta novi saziv Bundestaga smatra Stojanović i navodi da oni nemaju dvotrećinsku većinu kojom bi mogli da sklone kočnicu duga, jer je ona postala ustavna kategorija.
"Zbog toga se žurilo. Sad je, recimo, još ostalo Bundesrat, to je veće pokrajina, da odobri ovo što oni dogovore danas", rekao je on.
AP/Mindaugas Kulbis
Povezane vesti
Stojanović kaže da ostaje još jedna mala prepreka koju treba da prebrode, zato što su dve stranke iz sadašnjeg saziva Bundestaga protiv zaduživanja i podneli su ustavnu žalbu sudu u Karlsrueu.
On je podsetio da je Ustavni sud ranije "prebrisao" odluku semafor koalicije da se jedan paket preostao iz vremena pandemije iskoristi za njihove potrebe što je, kaže, bio veliki udar na tu koaliciju.
Ako bi se dogodilo da Ustavni sud kaže da odluka o ukidanju kočnice za dug nije ustavna, Stojanović smatra da bi to bila velika drama za koaliciju.
Povodom navoda iz uprave koncerna Rheinmetall da narudžbine za oružje pljušte sa svih strana toliko da moraju hitno da šire svoje kapacitete, Stojanović je naveo da je vojna industrija uvek na neki način bila motor, a da to jednim delom jača i privredu.
"Ratna industrija uvek je na neki način bivala motor. Sada ona treba da nadoknadi ono što gubi u automobilskoj industriji. Automobilska industrija je bila motor nemačke privrede. Oni sada preuzimaju veliki broj radnika iz automobilske industrije jer te firme otpuštaju radnike", rekao je Stojanović.
On kaže da u tom koncernu računaju da će do 2035. godine imati promet oko 400 milijardi i da je predsednik uprave koncerna Rheinmetall rekao da su se se popeli na Olimp među nemačkim privrednim koncernima i da trlja ruke.
"Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji kod njega su bili u gostima, kaže, 50 predsednika vlada ili država i svi su oni tražili takođe. Traži Nemačka, ali traže i drugi naoružavanje", rekao je on.
Stojanović je, međutim, naveo da se na nemačko naoružavanje uvek na neki način gleda malo sa strepnjom s obzirom na sve što se zbivalo u dva svetska rata i ulogu Nemačke u svemu tome, i da to "uvek tera na neku vrstu opreza".
Komentari (0)