Diplomatska ofanziva zbog rusko-ukrajinske krize na više koloseka: Makron u Moskvi, Šolc u Vašingtonu
Komentari07/02/2022
-12:04
Evropski lideri i dalje dijalogom žele da postignu deeskalaciju tenzija na rusko-ukrajinskoj granici. Upravo zato, francuski predsednik Emanuel Makron danas će biti u poseti Moskvi gde će razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dok će nemački kancelar Olaf Šolc da poseti Vašington, kako bi se sastao sa presdednikom SAD Džozefom Bajdenom.
Makron smatra da je dogovor kojim bi se izbegao rat u Ukrajini moguć, kao i da Rusija ima pravo da bude zabrinuta za sopstvenu bezbednost. On je uoči razgovora s Putinom i pre odlaska u Kijev pozvao na uspostavljanje "nove ravnoteže" radi zaštite evropskih država i smirivanja Rusije.
Iako ponavlja da se o suverenitetu Ukrajine ne raspravlja, Emanuel Makron tvrdi da cilj Rusije "nije Ukrajina, već pojašnjenje pravila sa NATO i EU".
"Razgovaraćemo o uslovima za deeskalaciju sukoba. Moramo biti veoma realni. Neće biti jednostanih gestova, ali je neophodno da se izbegne pogoršanje situacije", rekao je francuski predsednik pred sastanak sa Putinom za list Žurnal du Dimanš.
"Geopolitički cilj Rusije nije Ukrajina"
Makron je istakao i da je tokom prethodnih nekoliko nedelja došlo do "eskalacije veoma jakih tenzija, militarizacije ukrajinske granice na ruskoj i beloruskoj strani, sa kopnenim, vazdušnim i pomorskim kapacitetima i višestrukim vojnim vežbama".
"Geopolitički cilj Rusije danas očigledno nije Ukrajina, već da se razjasne pravila kohabitacije sa NATO i EU. Dijalog ne bi trebalo da oslabi nijednu evropsku državu", rekao je predsednik Francuske.
Prepoznajući "zabrinutost suverenih evropskih država koje su izgradile svoju nezavisnost pre trideset godina, dok i dalje imaju sećanje na traumatičan odnos sa Rusijom", Makron je rekao da one "moraju biti zaštićene predlaganjem nove ravnoteže koja bi mogla da sačuva njihov suverenitet i mir".
"To se mora učiniti uz poštovanje Rusije i razumevanja savremenih problema ovog velikog naroda i ove velike nacije. Evropi je neophodan novi poredak baziran na ključnom principu suverene ravnopravnosti zemalja", istakao je Makron.
Iz Kremlja su rekli da od razgovora Makrona i Putina "očekuju dug i sadržajan razgovor, ali ne i nekakve odlučujuće promene posle tog sastanka, pošto je situacija previše komplikovana".
Fredsednik Francuske nada se i da će njegov razgovor sa ruskim kolegom biti dovoljan da se spreči vojni sukob, kao i da će Putin biti otvoren za razgovor o širim pitanjima. Prethodno je telefonom razgovarao sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom 40 minuta.
Šolc u Vašingtonu
Dok se Makron nada da će razgovor sa Putinom doprineti smirivanju tenzija, nemački kancelar Olaf Šolc otputovao je u Vašington, gde će razgovarati sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom. Šolc je upozorio na ozbiljne posledice u slučaju ruske invazije na Ukrajinu, i dodao da ne ne isključuje sankcije i prema gasovodu Severni tok 2.
"Rusija mora da zna da će cena vojne agresije biti visoka. Sa druge strane, mi pripremamo put za razgovore. I to za sada funkcioniše. Rusija i Amerika razgovaraju međusobno, takođe u okviru saveta NATO, u OEBS i, naravno, tu su i Nemačka i Francuska koje vode takozvani Normandijski format zajedno sa Ukrajinom i Rusijom. To je osnova za neke buduće dogovore", istakao je Šolc.
Uoči svog putovanja, Šolc je branio stav Nemačke da ne snabdeva Kijev oružjem, ali je insistirao da njegova zemlja čini svoj deo pružanjem značajne ekonomske podrške Ukrajini.
Upitan o budućnosti gasovoda Severni tok 2 koji bi trebalo da dovede ruski gas u Nemačku putem koji prolazeći ispod Baltičkog mora, zaobilazi Ukrajinu, Šolc je odbio da se izričito obaveže.
"Ništa nije isključeno", rekao je nemačkom javnom servisu ARD.
Uprkos oklevanju Nemačke da se zvanično izjasni u vezi sa novim gasovodom (koji tek treba da dobije dozvolu za rad), SAD su jasno stavile do znanja da će projekat biti zaustavljen čak i uprkos eventualnom protivljenju Nemačke, ukoliko dođe do ruske invazije na Ukrajinu.
"Na ovaj ili onaj način, ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, Severni tok 2 neće napredovati", rekao je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan za "Foks njuz sandej".
U međuvremenu, Bajden je novinarima rekao da ne želi da spekuliše o daljim koracima njegove administracije.
"Putin je tražio stvari koje ne može da dobije", kratko je izjavio Bajden.
Američki zvaničnici tvrde da je Rusija već rasporedila 70 odsto snaga i naoružanja koje namerava da prebaci do sredine februara, kako bi predsedniku Vladimiru Putinu bila otvrena mogućnost da pokrene invaziju na Ukrajinu u punom obimu.
"Nevidljivi kancelar"
Šolc, koji je prošle godine na mestu kancelara nasledio Angelu Merkel, suočava se sa dovoljno problema i "kod kuće". Naime, jedan deo nemačke javnosti smatra da je kancelar prosto "nestao" iz rusko-ukrajinskog problema, jer je veoma uzdržan po gotovo svim pitanjima.
Koristeći frazu "Gde je Šolc?" koja je postala popularna na društvenim mrežama, nemački konzervativni opozicioni lider Fridrih Merc pozvao je Vladu da "jasno kaže" šta misli o ukrajinskoj krizi.
"Ne smemo isključiti ništa kao reakciju na dalju vojnu eskalaciju", rekao je Merc.
Za razliku od Šolca, neki iz vladajuće koalicije su bili dosta odlučniji kada je u pitanju kriza na ukrajinsko-ruskoj granici.
Tako je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok iz partije Zelenih označila raspoređivanje ruskih trupa na granici sa Ukrajinom kao "pretnju", a rekla je i da će danas i sutra posetiti Ukrajinu, i to baš na liniji fronta između ukrajinskih trupa i oblasti koje drže ruski separatisti na istoku.
Komentari (0)