Igre 
Makronov okršaj sa kandidatima desnice - u susret izborima Francuska bruji o migrantima i milionskoj pozajmici
Komentari06/02/2022
-17:02
Francuska će u aprilu glasati za novog predsednika, a listi kandidata se u subotu i zvanično pridružila kandidatkinja desnog centra Valeri Pekres.
Trenutne ankete govore da najviše glasova na izborima dobio aktuelni predsednik Emanuel Makron (koji se još nije zvanično kandidovao), čime bi obnovio predsednički mandat. Njemu bi podršku dalo 24 odsto birača, dok slede Marin le Pen iz Nacionalnog saveza (17,1 odsto) i Valeri Pekres, nezavisna kandidatkinja (16,2 odsto).
Za njima su desničar Erik Zemur, levičar Žan-Luk Melenšan, kandidat Zelenih Janik Žado i socijalista An Idalgo, prenosi Gardijan.
Ako je verovati rezultatima ankete, u drugom krugu izbora trebalo bi da se takmiče Makron i Le Pen, a upravo njih dvoje su u poslednjih nekoliko dana izazvali veliku pažnju francuske javnosti.
Makron: Moramo da ojačamo granice
Aktuelni predsednik Emanuel Makron govorio je nedavno o ilegalnim migrantima, što je jedan od najvećih problema sa kojima se Francuska suočava. On je rekao kako bi trebalo ojačati spoljne granice Evropske unije, i na taj način sprečiti ilegalne migracije.
"Naša zona bez pasoša (u Evropi) će biti ugrožena ukoliko ne budemo umeli da sačuvamo spoljne granice i ispratimo ko ulazi", rekao je Makron za francuski list "Glas severa".
On je dodao i da bi pitanje migracija trebalo da se rešava u posebno formiranom političkom telu koje će moći da predviđa krize i planira načine da ih predupredi.
Povezane vesti
"Želimo da uspostavimo pravi Savet Šengena koji bi nadgledao zonu Šengena, kao što je slučaj sa evrozonom", rekao je Makron novinarima prilikom posete jednom gradu na granici sa Belgijom.
AP Photo/Michel Spingler, pool
Ova tema je, takođe, u fokusu desničarskih kandidata za predsednika, koji često kritikuju Makrona govoreći da ne čini dovoljno da zaustavi priliv migranta u Francusku. Naročito su oštre kritike bile upućene francuskom predsedniku nakon što se prošlog novembra 27 migranata utopilo u pokušaju da pređu La Manš, prenosi Euronews.
Desničarski kandidat Erik Zemur je u januaru posetio grad Kale, u kom migranti prave improvizovane kampove iz kojih pokušavaju da odu u Englesku. Zemur je rekao da su migranti preminuli na moru "jer nismo bili dovoljno oštri prema njima. Da smo im rekli da će odmah biti deportovani, ne bi stradali".
Druga kandidatkinja desnog političkog spektra, Marin le Pen, putovala je prošlog meseca do granice između Francuske i Španije, u Pirinejima, koju često koriste migranti koji u francusku žele da dođu iz Afrike. Ona je pozvala na jačanje granica pod kontrolom nacionalnih graničara.
Konzervativna kandidatkinja Valeri Pekres je, sa druge strane, posetila grčki kamp za tražioce azila koji žele iz Turske da dođu u Evropu. Ona je takođe istakla potrebu za jačim evropskim granicama.
Pozajmica za Le Pen od 10,6 miliona evra
Marin le Pen, kandidatkinja iz Nacionalnog saveza, dobila je za finansiranje predsedničke kampanje pozajmicu od 10,6 miliona evra od jedne mađarske banke, izvestio je RTL radio.
Ova pozajmica stiže nakon što je Le Pen govorila o tome kako joj je teško da dobije zajmove od domaćih (francuskih) banaka. Ime mađarske banke nije saopšteno zbog klauzule o poverljivosti, i partija Le Pen neće davati nikakvih više detalja o ovoj pozajmici.
Povezane vesti
Finansijska "injekcija" neimenovane mađarske banke dobro će doći partiji Le Pen, ali će istovremeno i ponovo otvoriti pitanje svih način na akoji se Nacionalni savez finansira.
Ovaj portal podseća da je tokom lokalnih izbora 2014. godine, Nacionalni savez takođe za svoju kampanju dobio pozajmicu od 9 miliona evra, a da je tu pozajmicu dala "Prva rusko-češka banka" iz Rusije.
S obzirom na krizu sa Krimom koja se desila iste godine, u francuskoj javnosti je bilo zabrinutosti da bi Marin le Pen mogla da bude nešto naklonjenija ruskom predsedniku Vladimiru Putinu od ostatka zapadnih država koje su mu uvodile sankcije, preneo je Euraktiv.
Tanjug/AP Photo/Daniel Cole
U Francuskoj, kampanje političkih stranaka mogu da se finansiraju od članarina i pojedinačnih donacija koje ne smeju da budu veće od 4,600 evra. S obzirom na to, pozajmice su ključne pri finansiranju izbornih kampanja, a nakon izbora dozvoljen je povraćaj dela novca koji je potrošen.
Kandidati koji dostignu drugi krug (a čini se da će Le Pen to učiniti) mogu da ostvare povraćaj od 47,5 svote određene zakonom - 2017. godine to je iznosilo 10,7 miliona evra.
Le Pen je rancuskom predsedniku Makronu, uoči ovogodišnjih predsedničkih izbora, ukazala na to da pojedini kandidati imaju velikih poteškoća da dobiju zajmove od domaćih banaka. Među kandidatima koji imaju ovakve probleme, pored sebe, Le Pen je nabrojala i Melešana i Zemzura.
Komentari (0)