Makron: Evropska unija mora Zapadnom Balkanu da ponudi iskrene izglede za članstvo

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je danas da zemljama Zapadnog Balkana treba ponuditi "iskrene" izglede za članstvo u Evropskoj uniji.

U obraćanju Evropskom parlamentu u Strazburu povodom početka francuskog šestomesečnog predsedavanja EU, Makron je rekao da Unija treba da preispita svoje odnose sa zemljama Zapadnog Balkana, javio je Rojters.

Zapadnom Balkanu treba ponuditi iskrene perspektive članstva u Uniji, rekao je Makron, čija je zemlja u januaru preuzela šestomesečno predsedavanje EU.

Makron je govoreći o prioritetima francuskog predsedavanja Savetom EU, pozvao EU da razgovara o odnosima sa Zapadnim Balkanom, ali i sprovede unutrašnje reforme koje bi omogućile ulazak novih članica.

"Zapadni Balkan je geografski i istorijski, po tragičnoj prošlosti i svetloj budućosti, deo evropskog kontineta. Oni imaju rane koje pokazuju koliko krhak mir može da bude i koliko je naša Unija jaka. Zato danas želimo da razgovaramo o odnosima sa Zapadnim Balkanom i damo mu jasnu perspektivu ulaska u EU”, izjavio je Makron.

Francuski predsednik je pozitivno ocenio pristupanje Zapadnog Balkana EU koje se, prema njegovim rečima, može dogoditi u razumnom vremenskom okviru. Makron je u svom govoru ukazao na modernizaciju samog pristupnog procesa, ali i pozvao na unutrašnje reforme EU.

"Evropa sa trenutnim pravilima nije Evropa koja može da ima 31, 32 ili 33 članica. Lagali bismo sebe ako bismo tako mislili. Moramo da razmotrimo ponovo naša pravila da bismo ih napravili jasnijim i lakšim, kako bismo mogli da brže i jednostavnije odlučujemo, ali i da budemo politički iskreni o Evropi u kojoj ima mesta za Zapadni Balkan”, izjavio je Makron.

Francuski predsednik se založzio i za organizovanje konferencije na kojoj će se i Zapadni Balkan uključiti sa svojim pozicijama o ključnim temama koje se odnose na budućost EU.

Tri glavna izazova

Makron je rekao da su klimatske promene, digitalna transformacija i bezbednost glavni izazovi sa kojima se suočava Evropska unija, pozivajući zemlje članice da se ujedine i donesu zajedničke stavove.

On je nazvao klimatske promene "prvim izazovom kontinenta", pohvalivši Evropu što je bila mesto gde se svet okupio 2015. da bi prepoznao hitnost klime i što je postavila cilj da dostigne neutralnost kada je u pitanju ugljen-dioksid do 2050. godine.

"Moramo da pređemo sa reči na dela, transformišući naše industrije, ulažući u nove tehnologije", rekao je makron.

Kao drugi izazov naveo je digitalnu revoluciju, i pozvao je Evropu da "izgradi pravo jedinstveno digitalno tržište koje će omogućiti stvaranje i rast evropskih digitalnih kompanija".

Rekao je da želi Evropu "koja zna kako da reguliše digitalne igrače" i takođe "štiti naša prava, naše slobode, poštovanje naših privatnih života i da se bori protiv govora mržnje i podela".

"Treći izazov je, naravno, bezbednost. Evropa ne bi trebalo da se naoružava iz inata drugim silama, već kako bi obezbedila svoju nezavisnost u ovom nasilnom svetu. Ne bi trebalo da bude podložna izborima drugih, već da povrati kontrolu na svojim granicama i svojom teritorijom", rekao je Makron.