Igre 
Kako bi mogla da izgleda nova ruska ofanziva? Putin šalje agresivne signale, dok se obe strane spremaju za pakleno leto
Komentari02/04/2025
-21:00
Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je regrutaciju 160.000 muškaraca od 18 do 30 godina starosti u vojnu službu u periodu od aprila do jula, dok se u ukazu navodi da će "vojnici, mornari, narednici i podoficiri kojima je istekao vojni rok" biti otpušteni iz vojne službe.
Ovaj potez je poslednji u nizu agresivnih signala iz Kremlja, nakon što je ruski predsednik u kamuflažnoj uniformi posetio nedavno oslobođenu pograničnu oblast Kurske regije, a kasnije zapretio da će ruska vojska "dokrajčiti" ukrajinske trupe i zatražio postavljanje "tranzicione administracije" u Kijevu umesto predsednika Volodimira Zelenskog, čiji legitimitet Moskva ne priznaje jer mu je istekao petogodišnji mandat. Putin je takođe zatražio od vojske stvaranje tampon zone na severu Ukrajine, dok su ruske trupe već ušle u neka pogranična sela u Sumskoj oblasti.
Istovremeno, glasine o ruskoj letnjoj ili čak prolećnoj ofanzivi šire se i po ruskim i po ukrajinskim medijima i analitičkim Telegram kanalima. Navodeći vojnoobeveštajne izvore Zelenski je upozorio da Kremlj planira napad u više pravaca preko 1.000 kilometara fronta i sprema prodor u Sumskoj, Harkovskoj i Zaporoškoj oblasti.
Sve to se dešava dok traju mirovni pregovori sa SAD, koji do sada nisu postigli skoro nikakve rezultate. Naime, Rusija se složila sa obostranim 30-dnevnim prekidom napada na energetsku infrastrukturu koji su i Ukrajina i ona ubrzo počele da krše. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je danas da se drugi sastanak sa američkom delegacijom priprema i da je Moskva predala listu meta koje je Ukrajina navodno napala tokom primirja. Sličnu listu ruskih navodnih kršenja primirja predao je Amerikancima i ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov.
Tanjug/AP/Oleg Petrasiuk
Zatim je sa SAD postignut inicijalni dogovor o obnovi sporazuma o slobodi trgovine u Crnom moru, ali ruski uslov podizanja sankcija kompanijama koje učestvuju u trgovini i pristupa zapadnim bankama evropske zemlje nisu htele da ispune. Rusija je takođe tražila inspekciju brodova kako bi bila sigurna da ne prevoze oružje u Ukrajinu. Izvoz žitarica sa ukrajinske strane ostao je sličan kao pre rata, prema ukrajinskim izvorima, dok se Rusija najčešće suzdržavala od napada na brodove, osim u lukama u Odesi i na Dunavu, kada je imala obaveštajne podatke da prevoze oružje i municiju.
Početni entuzijazam sa američke strane zamenila je frustracija predsednika Donalda Trampa sporim mirovnim procesom. On je prvo pokušavao da "obuzda" ukrajinsku stranu, a zatim pokušao da nametne izuzetno oštar dogovor po kojem bi Americi pripali praktično svi resursi Ukrajine. Zatim je rekao da je "iznerviran" Putinovim ponašanjem i zapretio sekundarnim sankcijama na rusku naftu, koji bi pogodili zemlje koje trguju sa Rusijom.
Uz to je Reuters juče objavio da su visoki zvaničnici Trampove administracije razgovarali o "verovatnoći da SAD neće moći da obezbede mirovni sporazum sa Ukrajinom u narednih nekoliko meseci". U Vašingtonu se navodno sastavljaju novi planovi za pritisak i na Kijev i na Moskvu, prema dvojici anonimnih američkih zvaničnika.
Povezane vesti
Još jedan faktor koji iz ruske perspektive koči mirovne pregovore je pretnja Francuske i Velike Britanije da će tzv. "Koalicija voljnih" poslati trupe u Ukrajinu čim bilo kakvo primirje stupi na snagu. Iz ugla Moskve to bi značilo NATO u Ukrajini, umesto Ukrajinu u NATO-u, zbog čega su njeni zvaničnici upozoravali da će bilo kakvi strani vojnici bez mandata Saveta bezbednosti UN biti legitimne mete poput ukrajinskih.
Tvrda struja u Moskvi takođe ne vidi razlog za bilo kakve pregovore dok Rusija ima vojnu nadmoć i nastavlja da napreduje bez obzira na američku vojnu pomoć. Ako se izuzme glavna bitka u Kursku i oslobađanje sopstvene teritorije, ruska vojska je tokom marta, prema konzervativnim podacima ukrajinskog servisa za mapiranje Deep State, zauzela 133 kvadratna kilometra ukrajinske teritorije, što je za 59 manje nego u februaru.
"Municiju" tvrdoj ruskoj struji dao je i New York Times, svojim ogromnim člankom o tome kako su SAD zapravo sve vreme bile u tajnom, ali direktnom ratu sa Rusijom. U tekstu se opširno govori o tome kako su američki oficiri bili praktično iza svega od nabavke municije i oružja, preko pronalaženja i izbora ciljeva, do planiranja operacija. Podsećamo, u prethodnom tekstu, NYT je opisao kako su ukrajinska vojnoobaveštajna služba SBU i američka CIA, praktično integrisane od početka rata.
NYT ipak nije preuzeo odgovornost za planiranje najvećih ukrajinskih poraza poput Zaporoške i Kurske ofanzive, svalivši krivicu na Ukrajince.
Ukrajince brine kakav bi uticaj na druge delove fronta mogli da imaju ruski borci koji su trijumfovali u Kursku
"Biće teško. Snage iz Kurska će biti ohrabrene svojim pobedama tamo", rekao je komandant ukrajinskog bataljona u regionu Donjecka za AP, koji je želeo da ostane anoniman.
"Oni pripremaju ofanzivne akcije na frontu koje bi trebalo da traju od šest do devet meseci, skoro cele 2025. godine“, rekao je za AP ukrajinski vojni analitičar Aleksij Hetman, koji ima veze u ukrajinskom generalštabu.
Povezane vesti
Prema proceni šefa Komiteta za nacionalnu bezbednost, odbranu i obaveštajne službe Vrhovne Rade Romanu Kostenku Rusija ipak neće biti spremna za veliku ofanzivu pre sredine ili kraja leta. Po njemu Rusija sada kreira nove jedinice i formacije tako da je malo verovatno da one budu spremne u roku od mesec dana.
Sumski pravac
Ruska vojska je, oslobodivši sve osim tri sela u Kursku, zauzela uski pojas u ukrajinskoj oblasti Sumi. Međutim, tamo je već nekoliko dana situacija stabilna bez mnogo vesti sa fronta, pa se stiče utisak da su su ruske rezerve prebačene negde drugde, umesto pokušaja napada ka gradu Sumi ili stvaranja tampon zone.
Dok ukrajinski Telegram kanali i analitičari tvrde da su odbijeni svi ruski napadi, ruska strana navodi kako je grupa "Sever" zauzela položaje u Sumiju koji su ključni za sprečavanje novih napada na Kursk, pre svega selo Veselovka i istočno od sela Basovka u Sumiju.
Povezane vesti
Odatle je, kako navodi ratni izveštač Aleksandar Kots, otvoren direktan put ka Jankovki, ukrajinskom logističkom čvoru, koji je bio ključan za Kursku ofanzivu.
Autori analitičkog Telegram kanala "Vojna hronika” veruju da ofanziva ruske vojske u Sumskoj oblasti ima za cilj ne samo stvaranje "sanitarne zone”, o čemu je Putin, već će takođe naterati ukrajinsku komandu da preusmeri rezerve sa drugih pravaca u kojima ruske trupe već napreduju.
Tanjug/AP/Oleg Petrasiuk
"Kijev ne može da napusti Sumi bez pokrića - u suprotnom se otvara prozor u unutrašnjost zemlje. Ali takođe je teško ojačati pravac velikim brojem svežih brigada. Zapravo, to je na granici njihovih mogućnosti. Svako prebacivanje rezervi u Sumsku oblast je slabljenje Harkovske oblasti i Donbasa", navodi se u analizi "Vojne hronike".
Ipak, prema poslednjem izveštaju poznatog ruskog ratnog Telegram kanala "Dva majora", situaciju u Sumije je nešto tiša. Ruske trupe su navodno proširile zonu kontrole oko Basovke i obližnjeg sela Žuravka, dok se oko kurskih sela Olešnja i Gujevo i dalje vode žestoke borbe. Takođe Ukrajina nastavlja sa povremenim napadima na Belgorodsku oblast, skrećući pažnju Rusije sa Sumija.
Još jedna otežavajuća okolnost u Sumskom regionu su guste šume koje stoje između regionalne prestonice i ruske granice.
Printscreen/@Suriyakmaps
Iako bi se Ukrajina našla pod velikim pritiskom u slučaju masovnog ruskog napada u ovom smeru, zbog potrebe da prebacuje rezerve sa udaljenih delova fronta, za sada ne izgleda kao da je ovo glavni smer budućeg napada.
"Malo je verovatno da će ruska vojna komanda prerasporediti snage iz Kurske oblasti ako Rusija namerava da izvede koordinisanu ofanzivnu operaciju kako bi zauzela ili napredovala bliže gradu Sumi, a Rusija verovatno nema dovoljno lako rasporedivih rezervi operativnog nivoa da sprovede značajne ofanzivne operacije protiv Sumija, Harkova i Zaporožja bez preraspoređivanja snaga već angažovanih na drugim delovima fronta", navodi u svojoj analizi od 29. marta Instituta za proučavanje rata (ISW).
Prema njihovoj analizi raznih otvorenih izvora za sada nema velikog gomilanja ruskih rezervi ni u jednom od tri pravca koje je Zelenski pomenuo.
Harkovski pravac
Druga kritična tačka po Zelenskom je Harkovska oblast i tako je situacija dosta manje stabilna nego u Sumiju jer su ruske trupe poslednjih nekoliko dana i nedelja proširile mostobran sa druge strane reke Oskol i napreduju severno od grada Kupjansk. Istovremeno, ruska vojska je zašla iza relativno bitne varoši Kamjanka i preti da je opkoli sa tri strane, dok i dalje preti napadom iz pravca porpuno razprenog Vovčanska.
Opasnost po Ukrajince su isturene pozicije uz rusku granicu između Vovčanska i reke Oskol koje bi mogle biti odsečene ako Rusi izvrše masovan napad u dva ili tri kraka i praktično odseku najudaljenije parče Harkovske oblasti. Ova regija pritom nema razvijene saobraćajnice pa bi presecanje autoputa Kupjansk-Veliki Burluk bilo katastrofalno po Ukrajince, dok je sam Veliki Burluk najveće logističko čvorište u severoistočnom delu Harkovske oblasti.
Printscreen/@Suriyakmaps
Stoga ukrajinski portal Strana.ua upozorava da se vode žestoke borbe oko sela Kondrašovka, severno od Kupjanska gde Rusi pokušavaju da preseku put.
Srećom po Ukrajince, Rusi napadaju uglavnom pešadijom, u grupicama do tri vojnika jer imaju velike logističke probleme u ovoj oblasti ispresecanoj jarugama i rekama sa razorenim mostovima. Neravan i šumovit teren pomaže Rusima da se sakriju od dronova, ali im drastično otežava mehanizovani napad neophodan za brzi prodor.
Ti logistički problemi mogli bi da se prenesu na celu potencijalnu Harkovsku ofanzivu jer bi svaki rečni prelaz predstavljao zamku za ruske tenkove i oklopna vozila, dok su šume tradicionalno bile teške za osvajanje.
Zaporoški pravac
Poslednjih nekoliko dana Rusija je napredovala severno u Zaporoškoj oblasti, tačnije rejonu između ključnih varoši Kamjanske na zapadu i Orehov na istoku. Tu je zauzela liniju sela Stepove Šerbaki i Mali Šerbaki, kao i Lobkove nadomak Kamjanske prema poslednjim izveštajima.
Prema ruskom portalu Readovka, plan ruske komande je da opkoli Kamjansko na obali Dnjepra, dok sa druge strane blokira Orehov, sprečavajući komunikaciju između. Navodno je cilj prodor pravo u Stepnogorsk severno od Kamjanskog
"Brza akcija naših trupa može dovesti do toga da ukrajinske oružane snage jednostavno neće imati vremena da se povuku iz Kamjanskog i rasporede u Stepnogorsku. Grubo rečeno, zadatak ruskih trupa je da presretnu potencijalni put povlačenja ukrajinskih snaga u tom pravcu. To će sprečiti dugotrajne bitke i istovremeno pritisnuti veliku grupu ukrajinskih trupa uz Dnjepar", navodi se u analizi Readovke.
Printscreen/@Suriyakmaps
Pored ovog plana Rusi mogu da napadnu praktično celom dužinom fronta u Zaporožju jer je mnogo manje utvrđen i ređe naseljen od Donjecke oblasti i nema puno prirodnih prepreka poput šuma i reka. Stoga je moguće da urade nešto slično kao Ukrajinci tokom svoje poražene ofanzive 2023. i napadnu u nekoliko krakova sa ciljem zauzimanja cele linije Gulajpolje-Orehov-Kamjanske.
Međutim, ako bi prodrli kroz tu prvu liniju morali bi da pređu reku Konku na putu prema gradu Zaporožju, koji je sam po sebi izuzetno teško zauzeti jer je na dve strane Dnjepra.
Prodor u ovom smeru je jedan od pet "najgorih scenarija" u analizi Strane i značio bi "katastrofu" za ukrajinsku logistiku na celom južnom i dobrom delu istočnog fronta. Strana kao potencijalnu katastrofu razmatra i mogućnost ruskog amfibijskog napada preko Dnjepra, ali se to pre svega odnosi na Hersonsku oblast. Ruski analitičari su za sada mahom odbacivali mogućnost tako ambicioznog plana zbog potencijalno katastrofalnih gubitaka, napominjući teđak poraz koji je Ukrajina doživela u Krinkiju, pokušavajući upravo to.
Donjecki pravac
Donjecki pravac Zelenski nije spomenuo kao pravac ofanzive, dok je ukrajinska vojska čak uspela da stabilizuje situaciju u nekim sektorima i izvrši delimično uspešne kontranapade iz Pokrovska i na Toreck. Čak je sudeći po oznakama na vozilima tamo formirala novu borbenu grupu, koja nastavlja da vrši udare u nekoliko pravaca.
Najteža pozicija za Ruse je jugozapadno od Pokrovska gde su im rastegnute linije logistike, dok je Ukrajincima ceo grad na raspolaganju. Rezultat su ukrajinski prodori u pokušaju da odseku izbočinu između sela Ševčenko i Piščane sa istoka i Uspenovke za zapada, čime bi opkolili ruske trupe. Međutim, čak i tamo je napredak Ukrajinaca spor uz dosta neuspešnih napada.
Printscreen/@Suriyakmaps
Rusi su sa druge strane juče objavili zauzimanje sela Rozliv na jugu Donjecka, čime prete važnoj varoši Bagatir. Zapadno odatle napreduju sa obe strane reke Mokri Jali i šire zonu uticaja oko nedavno osvojene Velike Novoselke.
Druga kritična tačka je na severnom kraju Donjecka i pravcu Limana. To je ruska vojska došla nadomak Katerinovke i preti da nastavi proboj u oblast severno od Limana. Prema ISW-u Rusi bi mogli istovremeno da na severu krenu u prodor prema Borovu.
Printscreen/@Suriyakmaps
Još jedna ideja, kako prenosi Strana, je spajanje severnog i južnog mostobrana sa zapadne obale reke Žerebec čime bi zaobišli i okružili ukrajinske trupe
Međutim, Donjecka oblast je i dalje najutvređenija i nalazi se u sredini ukrajinske logistike, što olakšava slanje rezervi. Oblast oko Limana je slična Harkovskoj po tome što ima dosta reka i jaruga, pa je i tu upotreba mehanizacije retka, što čini formiranje jake oklopne udarne "pesnice" manje verovatnim, možda i tokom sušnih letnjih meseci nego u recimo Zaporožju.
Komentari (0)