Igre 
Makronov signal Zapadnom Balkanu - običan protokol ili razlog za optimizam
Komentari21/01/2022
-10:07
Od 1. januara ove godine Savetom Evropske unije predsedava Francuska, jedna od najjačih zemalja Evropske unije, čiji se predsednik Emanuel Makron proteklih nekoliko godina istakao i kao jedan od najznačajnijih lidera na kontinentu. Upravo vođstvo Pariza moglo bi da bude veoma značajno za region Zapadnog Balkana, koji svoju kartu za ulazak u blok čeka već decenijama.
Kao neko ko se duže vreme zalaže za proširenje Evropske unije, Makron je u obraćanju Evropskom parlamentu povodom početka francuskog šestomesečnog predsedavanja rekao da Unija treba da preispita svoje odnose sa zemljama Zapadnog Balkana.
Kako je rekao, ovom regionu treba ponuditi iskrene perspektive članstva u Uniji, a naglasio je i da se pristupanje može dogoditi "u razumnom vremenskom okviru".
Ipak, za sagovornike Euronews Srbija, njegova izjava ne donosi neku suštinsku novinu. Kako ističu, treba imati u vidu da je Makron jedan od zagovornika teze da je neophodno prvo produbiti integracije unutar same EU, pa tek onda razmišljati o proširenju. Mogućnost da Srbija, kako kažu, uskoro otvori još neki klaster u pristupnim pregovorima je neizvesna.
Pitanje koje ostaje - kada?
Kao jedan od kreatora nove metodologije pridruživanja, bilo je očekivano da Makron podrži dalji nastavak integracija. Kako je za Euronews Srbija rekla Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije, jedna od prioriteta Francuske biće i ta vrsta posebne odgovornosti na pitanjima Zapadnog Balkana.
"Ovo podrazumeva razrešenje evropske perspektive, podrazumeva stabilizaciju regiona i naravno učvršćivanje zajedničkih ambicija u tom kontekstu u narednom periodu. Može se reći da uviđamo pojačano interesovanje za Zapadni Balkan tokom francuskog predsedavanja i ono treba dovesti i u kontekst delovanja drugih sila, globalnih i regionalnih sila na ovom prostoru.", rekla je ona.
Da je za sada ostao dosledan ovoj politici potvrdile su njegove reči tokom obraćanja Evropskom parlamentu kada je rekao da zemljama Zapadnog Balkana treba ponuditi "iskrene izglede" za članstvo.
Povezane vesti
"Zapadni Balkan je geografski i istorijski, po tragičnoj prošlosti i svetloj budućosti, deo evropskog kontineta. Oni imaju rane koje pokazuju koliko krhak mir može da bude i koliko je naša Unija jaka. Zato danas želimo da razgovaramo o odnosima sa Zapadnim Balkanom i damo mu jasnu perspektivu ulaska u EU", rekao je Makron i ocenio da se pristupanje može dogoditi u "razumnom vremenskom okviru".
profimedia
Za Maju Kovačević, profesorku Fakulteta političkih nauka, njegova izjava je bila više protokolarna, nego da donosi suštinsku novinu. Kako ističe, Makron je zagovornik teze da je neophodno produbiti integracije u samoj EU, ali je nesporno da je želeo i da pošalje poruku da Zapadni Balkan neće biti zaboravljen.
"Treba da imamo u vidu i da je njegova teza već dugo ta koja kaže važno je usidriti zemlje Zapadnog Balkana u proces integracije, važnije od samog članstva. To znači vezati čvrsto u ekonomskom, političkom smislu zemlje Zapadnog Balkana za EU, a samo pitanje proširenje može da dođe na dnevni red onda kada se proceni da je EU dovoljno konsolidovana. Iz naše perspektive pitanje je kada će to biti", rekla je ona za Euronews Srbija.
Kako, međutim, objašnjava Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, upravo se tokom francuskog predsedavanja očekuju i razgovori o reformi Evropske unije. Kako kaže, krajem maja će biti održana konferencija o budućnosti Evrope, a Makron je za jun najavio i novi samit EU-Zapadni Balkan.
"Novi samit gde bi trebalo Zapadnom Balkanu da se razjasni kako će izgledati buduća EU u koju bi Zapadni Balkan trebalo da uđe i onda bi verovatno moglo da se razjasni šta znači taj razumni period vremena u kom proširenje treba da se završi", istakao je on.
Međak objašnjava i da je prva ideja pre tri godine bila da se završi reforma EU, pa da se onda ide ka proširenju. Ta ideja je sada odbačena, a dva procesa će, kako kaže, ići paralelno.
"Prvi put čujemo, i to je zaista novina, prvi put sam čuo Makrona i bilo koga iz Francuske o davanju vremenskog okvira. Vremenski okvir je jedina tačka koja sve vreme nedostaje u poslednjih 15 godina", istakao je on, ali i dodao da protok vremena ne znači i automatski ulazak ako nije završen "domaći zadatak".
Povezane vesti
Može li Srbija do otvaranja još jednog klastera?
Iako je protekle dve godine zabeležen zastoj u procesu evropskih integracija Zapadnog Balkana, Srbija je jedina u regionu uspela tokom 2021. godine da ostvari delimičan napredak otvarajući jedan klaster.
Pojačano interesovanje Francuske za ovaj region moglo bi svakako da pomogne u daljem napretku na evropskom putu, ali pre toga i Francusku, ali i Srbiju očekuju izbori.
Da li će u narednom periodu možda da bude otvoren još klaster jedan, Međak kaže da to zavisi od nekoliko stvari.
"To je politika, to zavisi i od toga kako će izgledati izbori u Srbiji. Ako sve bude išlo dalje, to će ići nakon izbora. Ono što je bitno to je da EU odluči da li su ispunjena prelazna merila u poglavljima 23 i 24, jedno od tih je bilo ovo usvajanje izmena Ustava. Ako EU zaključi da smo ih ispunili onda možemo da krenemo na zatvaranje poglavlja. To su stvari koje će morati da sačekaju izbore i u Srbiji u Francuskoj", rekao je on.
Tanjug
Podsetimo, važan aspekt ustavnih promena bile su i evropske integracije Srbije. Promene koje su izglasane na referendumu održanom u nedelju odnose se na pravosuđe, odnosno vladavinu prava, što je najvažniji kriterijum za članstvo u EU. Ove promene jesu tek početak reformi, ali prema mišljenju stručnjaka, veoma su važne za dalji evropski put.
Naime, samim početkom pregovora Srbija je preuzela obavezu reformi pravosuđa i rada na vladavini prava, a sve to obuhvaćeno je Poglavljem 23 koje se, prema novoj metodologiji, nalazi u Klasteru 1.
Ipak, prema rečima Maje Kovačević, ove promene sa jedne strane izlaze u susret zahtevima koji se čuju iz EU za jačanje nezavisnosti sudstva, ali sa druge se to radi na način koji dovodi u pitanje legitimitet takvog odlučivanja.
"Sa jedne strane doprinosi reformama u smislu da se otklanjaju neke od zamerki koje su često bile pominjane u izveštajima Evropske komisije. Međutim, sa druge strane, sam unutrašnji proces u Srbiji, način na koji je na brzinu donesena odluka o izmeni Ustava, način na koji je na brzinu raspisan referendum, niska izlaznost. Svi ti faktori nisu ohrabrujući za politički sistem Srbije tako da je to svojevrstan paradoks", rekla je ona.
Podsetimo, u Francuskoj se, kao i u Srbiji, predsednički i parlamentarni izbori održavaju u aprilu. Iako je Emanuel Makron, aktuelni predsednik, favorit u trenutnim anketama, analitičari ne isključuju mogućnost iznenađenja.
Osvajanjem novog predsedničkog mandata, francuski predsednik biće u prilici da ostvari sve ciljeve koje je zacrtao u predstavljanju plana za predsedavanje Unijom, kao i da se zaista postavi kao predvodnik EU, u vremenu kada se ceo kontinent suočava sa krizama - od pandemije kovida 19 i energetske krize, do borbe sa klimatskim promenama.
Imajući u vidu upravo održavanje predsedničkih izbora, međutim, postavlja se pitanje koliko Francuska zaista može da se fokusira na samo predsedavanje i spisak prioriteta u tom pogledu. Ipak, prema rečima Aleksandre Kolaković, to pitanje je već u fokusu.
"Svakako da je značajan deo same kampanje Makrona, upravo to evropsko pitanje i samim tim to će biti aktuelno u narednom periodu. Ovo francusko predsedavanje jeste jedan od znajačnih faktora kampanje, tako da će se taj proces odvijati uporedo", zaključila je ona.
Komentari (0)