Igre 
Kako je tehnički pravilnik izazvao političku oluju oko zelene energije u EU
Komentari07/01/2022
-11:24
Tek što je ušla u novu godinu, Evropu je već pogodila politička oluja koja besni širom kontinenta i to zbog predloga Evropske komisije o zelenoj energiji.
U poslednjim satima 2021. godine Evropska komisija je preduzela prve korake da označi prirodni gas i nuklearnu energiju kao zelene izvore energije prema taksonomiji EU - tehničkom pravilniku koji identifikuje održive aktivnosti koje doprinose zelenoj tranziciji i u skladu sa Pariskim sporazumom.
Međutim, reakcija je usledila velikom brzinom, a Komisija je ostala pri svom stavu i tvrdila da će zelena oznaka biti privremena, jer će gas i nuklearna energija delovati kao "prelazne" tehnologije ka društvu koje će biti neutralno od ugljenika, piše Euronews.
Gorka reakcija je odmah bacila senku na kredibilitet taksonomije EU, novog instrumenta koji je zvanično usvojen pre šest meseci kako bi pomogao privatnim i javnim investitorima da donesu odluke o ulaganjima, svesni situacije sa klimom.
Katalog pokriva dugu listu projekata koji daju "značajan doprinos" bar jednom ekološkom cilju klimatske politike EU, a izbegavau značajnu štetu po bilo koji drugi. Trenutno obuhvata sektore kao što su solarna energija, geotermalna energija, vodonik, energija vetra, hidroenerhija i bioenergija.
Međutim, kada je Brisel predstavio pravilnik još u aprilu, dva polja bila su upadljivo odsutna: prirodni gas i nuklearna energija. Kašnjenje je pripisano upravo dugogodišnjem i doboko ukorenjenom neslaganju među zemljama EU oko budućnosti ova dva kontroverzna resursa.
Na jednoj strani stola, grupa zemalja, predvođena Francuskom, vrani nuklearnu energiju kao niskougljeničan, stabilan i nezavisni izvor energije koji može da nadoknadi nedostatke obnovljivih sistema, garantuje konstantno snabdevanje i smanji nestabilnost cena.
Povezane vesti
Sa druge strane, Nemačka se, uz podršku Austrije, Danske, Luksemburga i Španije, protivi tom potezu i tvrdi da je zabrinutost u vezi sa radioaktivnim otpadom, čiji životni ciklus obuhvata nekoliko hiljada godina, dovoljna da se nuklearna energija zanemari kao zelena alternativa.
Ali Nemačka, kao i mnoge druge zemlje EU, u velikoj meri zavisi od prirodnog gasa kako bi zadovoljila sve svoje energetske energetske potrebe i popunila prazninu nastalu postepenim kidanjem uglja, fosilnog goriva koje najviše zagađuje. Sagorevanje prirodnog gasa stvara manje emisije CO2 nego sagorevanje uglja, ali proces često propušta metan, jak i opasan gas koji izaziva efekat staklene bašte.
Iako se širenje obnovljivih izvora energije ubrzalo širom bloka, prirodni gas i dalje čini više od četvrtine ukupne proizvodnje energije, što čini njegov kratkoročni nestanak gotovo nemogućim. EU uvozi veći deo gasa od partnera, faktor koji čini zemlje članice ranjivim na fluktuacije tržišta i povlači sa sobom važne geopolitičke implikacije.
"Jasni i tesni uslovi"
Dilema o taksonomiji proganja Evropsku komisiju poslednjih nekoliko meseci, a zemlje EU šalju pisma i deklaracije kako bi iznele svoje argumente. Civilno društvo je takođe izvršilo pritisak na izvršnu vlast i pozvalo predsednicu Ursulu fon der Lajen da se odupre lobiranju država članica i poštuje obaveze sadržane u Evropskom zelenom dogovoru.
Na kraju, Komisija se opredelila za put koim bi sve strane u debati mogle da budu zadovoljne kako bi sprečila pojavu blokirajuće većine (odnosno najmanje 20 zemalja EU koje predstavljju najmanje 65 odsto populacije članica bloka).
"Uzimajući u obzir naučne savetne i trenutni tehnološki napredak, kao i različite izazove tranzicije među državama članicama, Komisija smatra da prirodni gas i nuklearna energija igraju ulogu kao sredstva za olakšavanje tranzicije ka budućnosti koja je pretežno zasnovana na obnovljivim izvorima", navodi se u saopštenju.
Tanjug/AP/Johanna Geron
Brisel je istakao da će dva izvora morati da poštuju "jasne i stroge uslove", kao što su visoki bezbednosni standardi za nuklearne reaktore i organičenje od 270 grama CO2 po kilovat-satu za postrojenja za prirodni gas, prema nacrtu koji je procurio.
Povezane vesti
Odluku treba da razmotri ekspertska grupa i očekuje se da će biti usvojena do kraja januara. Evrpski savet i Evropski parlament imaće četiri meseca da analiziraju dokument i iznesu primedbe.
Pregovori obećavaju da će biti žestokih podela.
U Nemačkoj ministarka životne sredine Štefi Lemke rekla je da je uključivanje nuklearne energije u taksonomiju "apsolutno pogrešno". Klod Turmes, ministar energetike Luksemburga, nazvao je nacrt "provokacijom", dok je njegova španska koleginica Tereza Ribera rekla da planovi "nemaju smisla" i da šalju "pogrešne signale" o zelenoj tranziciji EU.
U međuvremenu, Austrija je već zapretila da će tužiti Komisiju ako nastavi sa predlogom. Prirodni gas i nuklearna energija "štetni su po klimu" i "uništavaju budućnost naše dece", napisala je austrijska ministarka za zaštitu klime Leonor Gevesler na Tviteru.
Da stvar bude komplikovanija, donošenje odluke poklapa se sa francuskim predsedavanjem Savetom EU, koje bi trebalo da traje prvih šest meseci ove godine i stoga će preuzeti odgovornost da predvodi teške diskusije.
Od zemlje koja ima rotirajuće predsedništvo se očekuje da deluje kao neutralni posrednik između suprotstavljenih pozicija, iako se ova norma ne poštuje uvek u praksi.
"Tek je januar, ali sitni ideološki sporovi ponovo pokušavaju da nadjačaju interese Evrope. Predlog s pravom primećuje da bez nuklearne energije naši ciljevi zaštite klime ne mogu da budu postignuti", rekla je Judit Varga, ministarka pravde Mađarske, zemlje koja snažno podržava nuklearni pritisak Francuske.
"Kada niko ne gleda"
Novi zaokret u taksonomiji je u oštroj suprotnosti sa zelenim diskursom koji je Evropska komisija, i dalje cela Evropska unija, prihvatila proteklih godina.
Ubrzo nakon što je stigla u Brisel, predsednica EK Fon der Lajen predstavila je Evropski zeleni dogovor, ambiciozni plan za radikalnu transformaciju ekonomije bloka i postizanje neutralnosti od ugljenika do 2050. Fon der Lajen i njen tim ubrizgali su filozofiju Zelenog dogovora u sve krajeve politika EU, uključujući fond od 750 milijardi evra za oporavak od koronavirusa, koji nalaže državama članicama da ulažu najmanje 37 odsto sredstava u klimatske inicijative.
Međutim, najnoviji planovi predstavljaju veliki rizik od podrivanja ekoloških kredibiliteta bloka u očima građana EU i ostatka međunarodne zajednice, upozorile su organizacije civilnog duštva.
"Kompanije koje zagađuju biće oduševljene što imaju pečat odobrenja EU za privlačenje gotovine i nastavak uništavanja planete sagorevanjem fosilnog gasa i proizvodnjom radioaktivnog otpada. Komisija je pokazala šokantno zanemarivanje krimatske krize, prirode i naroda Evrope", rekla je direktorka programa "Grinpisa" Magda Stockivic.
I druge ekološke organizacije, poput WWF, Evropskoh biroa za životnu sredinu i Prijatelji zemlje, pridružile su se Grinpisu u oštroj kritici.
profimedia
Organizacija "CAN Europe" tvrdi da je prirodni gas nekompatibilan sa ciljem Pariskog sporazuma da se zadrži ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni i upozorila da je nuklearna energija u suprotnosti sa principom taksonomije "ne nanosi štetu" s obzirom na "ekološke i društvene opasnosti u sve faze svog lanca snabdevanja - od rudarstva do odlaganja nuklearnog otpada".
Za razliku od ovoga, trgovinsko udruženje sa sedištem u Briselu FORATOM, koje predstavlja evropsku industriju nuklearne energije pozdravilo je predlog Komisije i založilo se za oznaku koja nije "prelazna".
"Ne verujemo da nuklearnu energiju treba tretirati kao prelaznu tehnologiju jer jasno doprinosi ciljevima ublažavanja klimatskih promena i ne uzorkuje više štete od bilo koje druge tehnologije za proizvodnju energije koja se već smatra usaglašenom sa taksonomijom", rekao je njihov predstavnik.
Eurogas, udruženje koje predstavlja gasne kompanije, podvuklo je vitalnu ulogu koju prirodni gas treba da igra i pozvalo na "realna polazišta" u graničnim vrednostima emisija, predlažući početno ograničenje od 350g CO2 po kilovat-satu za elektrane.
Suština predloga Komisije nije bila jedina meta kritika: vreme i procedura oko donošenja odluke takođe su izazvali oštre kritike civilnog društva.
Evropska potrošačka organizacija (BEUC) osudila je Komisiju što je objavila planove u novogodišnjoj noći "kad niko nije gledao", jer nije dostavila nacrt na javnu raspravu - "veoma neregularan potez" - i što je ekspertskoj grupi dala manje od dve nedelje da dostavi svoje mišljenje.
"Ovo iznenađenje na kraju godine dovoljno govori o poverenju Komisije u sopstveni nacrt", navodi se u saopštenju organizacije.
Komentari (0)