Zapad i Istok u 2022: Šta će nova godina doneti "glavnim igračima" na svetskoj političkoj sceni i šta to znači za Srbiju

Godina za nama bila je turbulentna kada je u pitanju svetska politička scena. Džozef Bejden zvanično je postao novi predsednik SAD, talibani su (ponovo) zauzeli Avganistan, a u Evropi je jedna era završena odlaskom Angele Merkel sa pozicije nemačke kancelarke. S obzirom na to da nas u aprilu 2022. očekuju predsednički izbori u Francuskoj, koja će, istovremeno, predsedavati EU od januara do jula, nema sumnje da je pred nama jednako uzbudljiva godina. Sagovornici Euronews Srbija predviđaju kakva bismo komešanja na evropskoj i svetskoj političkoj pozornici mogli da očekujemo, kao i šta bi to moglo da znači za Srbiju.

Semafor koalicija u Nemačkoj

Nemačka je posle 16 godina dobila novog lidera. Na kancelarskom mestu više se ne nalazi Angela Merkel, koja je dugo bila sinonim za jednog od najmoćnijih svetskih lidera. Novi kancelar Nemačke je Olaf Šolc, koji dolazi iz Socijaldemokradske partije (SPD). Baš kao i Merkel, i koalicija CDU/CSU koju je predstavljala sišla je sa liderskog mesta i preselila se u opoziciju. Tako Nemačku prvi put u istoriji predvodi "semafor koalicija", koju čine SPD, liberali (FDP) i partija Zelenih. 

U decembru je predstavljen koalicioni sporazum, odnosno program nove nemačke Vlade na 177 strana, koji podrazumeva oštrije fiskalne mere (uticaj liberala), podizanje minimalne satnice (uticaj socijaldemokrata) i opširne ekološke mere koje bi trebalo sprovesti (uticaj zelenih).

"Što se tiče semafor koalicije, može da se predvidi način na koji će ona funkcionisati, s obzirom na to da je bila vrlo jasna u tačkama u vezi sa spoljnom politikom, od kojih se neke razlikuju od onoga što je radila prethodna vlada", kaže za Euronews Srbija Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put.

U pitanju je država koja, uz Francusku, de fakto usmerava put Evropske unije, a Milić smatra da će u 2022. godini Nemačka pokušati sa nekim vidom "federalizacije EU". U fiskalnoj sferi, navodi, liberali bi mogli da budu prepreka jer ne bi bili saglasni sa prebacivanjem obaveza od bogatijih ka siromašnijim državama. Ističe i da se može očekivati veći iskorak u odbrambenoj politici EU, jer se sve više razmišlja o tome i na nivou celog bloka.

profimedia

"Postoji skepsa kada su u pitanju SAD, i strah da neka vrsta izolacionističkog predsednika poput Donalda Trampa može da se vrati, ili da čak i kod demokrata može da dođe do zaokreta. Naročito u slučaju da Emanuel Makron bude reizabran u Francuskoj, može se očekivati iskorak u vezi sa odbrambenom politikom", ukazuje  sagovornik Euronews Srbije.

Došlo je i do velikih promena kada je u pitanju sastav nemačke Vlade. Tako su, na primer, Zeleni dobili dve veoma važne "fotelje": ministarstvo spoljnih poslova i "superministarstvo" (ekonomija i životna sredina). Na čelu ovih ministarstava biće kolideri partije Zelenih - Analena Berbok i Robert Habek.

U programu Vlade najavljen je nešto oštriji stav prema Kini i Rusiji, mada Milić smatra da u pogledu ka Moskvi ipak neće biti oštrih zaokreta.

"Može se do nekog nivoa očekivati uticaj FDP i Zelenih u vidu pritiska na Rusiju i Kinu, naročito kada je u pitanju Tajvan. Kada je Rusija u pitanju, Zeleni su već ublažili svoje pozicije u vezi sa Severnim tokom 2. Tako da, ono što se očekivalo kao tvrdi pritisak, na osnovu prvih izjava možda neće tako izgledati", smatra Milić.

Ističe da je teško očekivati drastičnije zaokrete prema Rusiji, jer kratkoročno gledano, Nemačka nema mnogo alternativa u energetskoj sferi u odnosu na ruski prirodni gas, jer će postojati velika energetska rupa koji obnovljivi izvori energije neće moći da popune.

Predsednički izbori u Francuskoj

Izgleda kao da će "predsednik" biti veoma popularna reč u Francuskoj, makar u prvoj polovini 2022. godine, i to iz dva razloga. Prvo, tu je francusko predsedavanje Evropskom unijom od januara do jula, ali verovatno važniji razlog biće to što ovu zemlju očekuju aprilski predsednički izbori. Sudeći po dosadašnjim anketama, Francuzi će predsednika izabrati tek u drugom krugu glasanja, gde je gotovo siguran aktuelni predsednik Emanuel Makron, dok će se za njegovog najvećeg konkurenta boriti nekoliko političara.

"Ključne reči francuskog predsedavanja Savetom EU su: revitalizacija, moć i pripadnost, i one oslikavaju šta će biti prioriteti u narednih šest meseci. Francuska proklamuje jednu suvereniju Evropu, koja ima moć, koja se razvija, bezbednosno i ekonomski, a istovremeno, nastoji da se otvori diskusija o evropskom zajedništvu, saradnji, mladima i budućnosti. Ovo podrazumeva i zaštitu spoljnih i unutrašnjih granica, kroz mehanizam reforme Šengena", rekla je za Euronews Aleksandra Kolaković za Instituta za političke studije.

Ludovic Marin/Pool Photo via AP

Dodaje i da je, u kontekstu ekonomskog razvoja, u planu prevazilaženje krize, otvaranje novih radnih mesta, jačanje proizvodnje i tehnologija, ali uz ravnotežu između klimatskih ambicija i socijalne pravde. Naglasak će biti i na afirmaciji ideje pripadnosti, kroz "zajedničko pisanje istorije Evropske unije", kaže sagovornica Euronews Srbije.

"Neobična je situacija da se predsedavanje Francuske Savetom EU preklapa sa predsedničkim izborima. Mnogi već smatraju da će to biti i skraćeno predsedavanje, ali je definitivno da će Francuska iskoristiti svoj mandat, kao i da će se Makron truditi da iskorisiti mandat i u kontekstu pobede na predstojećim izborima", ističe Kolaković.

Dugo se smatralo da će Makronu protivkandidat u drugom krugu predsedničkih izbora biti Marin le Pen. Međutim, najnovija istraživanja stavljaju Valeri Pekres ispred le Pen i ekstremnog desničara Erika Zemura.

"Kada smo imali izbore 2017. godine, trka je bila donekle definisana između Makrona, kao proevropskog kandidata i Le Pen, kao evroskeptične kandidatkinje. Imali smo, dakle, borbu centriste protiv desne populistkinje. U međuvremenu se partijska scena dosta izmenila. Levica je odsta slaba, a sa druge strane su makron i veliki broj desničarskih kandidata", smatra Milić.

"Najrelevantniji (kandidati desnice) su Erik Zemur na tvrdoj desnici, nešto malo manje 'tvrda' Marin le Pen, i Valeri Pekres, koja je kandidatkinja republikanskog establišmenta. Na neki način, to je trka između Makronovog optimizma u odnosu na evropsko jedinstvo i francusku sekularnu tradiciju, odnosno Petu republiku, i desničarske pesimistične vizije društva, jer oni smatraju da trenutno Francuska propada i da im je potreban oštar zaokret", dodaje Milić.

profimedia

Uz Nemačku, Francuska se smatra de fakto liderom Evrope, odnosno državom koja uz nemačku usmerava politiku EU kako bi evropski kontinent ostao relevantan na svetskoj geopolitičkoj sceni. Kada je u pitanju budućnost, dosta toga će zavisiti od Makronovog (ne)uspeha na aprilskim izborima.

"Francuska i Nemačka su glavna osovina EU, to će ostati konstanta i nakon izbora. Evropa nije glavna tema predsedničkih izbora, ali su stavovi kandidata jasni. Makron je taj koji najviše pažnje posvećuje EU i nastoji da se Francuska, kao i on lično, nametnu, da ojačaju 'evropsku ideju' i jedinstvo. Drugi kandidati jasno ističu Francusku i pristupaju Evropi više kao savezu suverenih država, pri čemu je takođe potrebno imati u vidu i rastući evroskepticizam u Francuskoj", kaže Kolaković.

Dodaje da će biti izazovno za EU, a posebno za Francusko – Nemačku saradnju ako neko od desničara postane predesdnik Francuske, pre svega ako imamo u vidu da su socijaldemokrate i zeleni sada na vlasti u Nemačkoj, ali izdvaja i jednog Makronovog protivkandidata koji bi mogao da održi postojeći ekvilibrijum.

"Od svih Makronovih protivkandidata, verujem da Valeri Pekres, koja je iskusna političarka, veoma odlučna tokom svoje političke karijere pokazala moć prilagođavanja i kompromisa, može uspešno održavati balans u francusko-nemačkim odnosima u kontekstu EU", kaže sagovornica Euronews Srbije.

Druga godina Džoa Bajdena u SAD

U politici istočnih sila nije bilo mnogo promena tokom 2021. godine, a teško da ih možemo i očekivati u 2022. Kina nastavlja svoj pohod ka prvoj ekonomiji sveta, dok će se na poteze Rusije pažljivo motriti, što zbog situacije sa Ukrajinom, što zbog trenutne energetske krize u Evropi, koja se gasom snabdeva uglavnom iz zemlje kojom predsedava Vladimir Putin.

Za razliku od Kine i Rusije, Sjedinjene Američke Države suočile su se sa velikim promenama na čelu zemlje. U januaru 2021. godine demokrata Džozef Bajden je zvanično inaugurisan na mesto novog predsednika, a sa te pozicije je (ne bez pompe i niza skandala) "sišao" republikanac Donald Tramp.

profimedia

Uz velike probleme izazvane smrtnošću od koronavirusa, Bajden se suočio sa još nekoliko izazova. Najveći od svih je, verovatno, bio odluka da se američka vojska povuče sa svojih pozicija u Avganistanu. U lančanoj reakciji, svi ostali evropski saveznici povukli su se takođe, a činilo se da se sve odigralo mnogo brže nego što je bilo neophodno.

Upravo to je bila glavna zamerka kritičara, naročito što su nakon samo nekoliko nedelja talibani iskoristili metež i povlačenje zapadnih sila iz zemlje i ponovo zauzeli Avganistan, nakon što su svrgnuti sa vlasti 2001. godine. Uveli su svoje zakone, koji bi deklarativno trebalo da budu otvoreniji nego prošlog puta kad su vladali zemljom, ali u praksi i nije baš tako, što se može zaključiti iz brojnih svedočenja i protesta međunarodnih organizacija.

"Istina je da postoji široko rasprostranjeno mišljenje da Bajden ne obavlja dužnost predsednika na najbolji način. Štaviše, prema istraživanjima danas mu podršku daje tek između 41 i 43 odsto Amerikanaca. Jedan deo uzroka manjka poverenja u Bajdena jeste dugotrajna pandemija i svi problemi - zdravstveni, ekonomski i socijalni - njome izazvani", kaže za FPN docent dr Stevan Nedeljković sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Dodaje , međutim, da to nisu jedini razlozi, već da ne bi trebalo zaboraviti kako je Bajden izabran nasuprot Trampu, i smatra da bi "najveći deo demokrata glasao doslovno za bilo koga ko bi mogao da pobedi Trampa".

"Bajden je ipak bio kandidat za koga se verovalo da ima najviše šanse da pobedi Trampa, ali ne i kandidat popularnosti, ideja, vizije ili harizme jednog Kenedija ili Regana. Pored toga, Amerikanci danas u Bajdenovoj politici vide znatno više kontinuiteta sa Trampovom politikom nego što bi to želeli, žive lošije nego što su očekivali da će to biti slučaj sa Trampovim odlaskom i imaju malo vere da ih čeka svetlija sutrašnjica. Svi navedeni razlozi, skupno, razlog su relativno niskog poverenja u Bajdena i njegovu administraciju", ističe Nedeljković.

Stavovi prema Srbiji

Promene na vrhu velikih sila neminovno će uticati i na njihove odnose prema Srbiji i, generalno gledano, regionu Zapadnog Balkana, smatraju sagovornici Euronews Srbije.

"Što se tiče Zapadnih država, primetan je vid skretanja ulevo u smislu glasanja. U SAD je Tramp zamenjen Bajdenom, u Nemačkoj Merkel semafor koalicijom, u UK sada Džonson loše stoji a Laburisti imaju proboj. Glavno je pitanje koliko će svi oni pažnje posvetiti ovom regionu", kaže Dimitrije Milić. 

Dodaje i da su neki, kao što je Bajden, već najavili da će više pažnje obratiti na ovaj region, što znači da će se snažnije tražiti rešenje za procese koji već neko vreme "stoje u mestu" poput dijaloga Beograda i Prištine ili problema u Bosni i Hercegovini.

profimedia

"Trenutno postoji jedan vid slaganja između Vašingtona, Brisela pa i Berlina kako bi ovi problemi trebalo da se reše, samo je pitanje da li će svoje dragoceno vreme potrošiti na ovaj region. Neki signali pokazuju i da hoće, pa se može očekivati intenziviran pritisak u ovom regionu", ukazuje Milić.

Aleksandra Kolaković smatra da će jedna od tema u fokusu za vreme francuskog predsedavanja Evropskom unijom biti Zapadni Balkan.

"Francuska od 2019. godine i proklamovane Strategije za Zapadni Balkan, pokazuje kontinuirano interesovanje za region iako je došlo do pauze i zastoja u evrointegracijama. Sada je ideja da se razjasni evropska perspektiva regiona", kaže Kolaković.

Ističe kako je važno u ovom kontekstu spomenuti dva momenta: planiranje konferencije o Zapadnom Balkanu kojom bi se definisali planovi za naredni period, i to što će Francuska tokom predsedavanja jasno da ističe geostrateški značaj regiona za EU, jer se bori protiv uticaja globalnih, ali i regionalnih sila na Zapadnom Balkanu.

Kada su u pitanju SAD, Stevan Nedeljković smatra kako će najveća pažnja ove velike svetske sile biti i dalje usmerena na saradnju sa Kinom i Rusijom gde je to nužno i moguće, kao što su oblasti klimatskih promena, ili ekonomije, dok će intenzivno raditi sa saveznicima na globalnom suzbijanju kineskog uticaja, kao i ruskog u regionima Kavkaza i Istočne i Centralne Evrope. 

Što se Zapadnog Balkana tiče, ne vidi to kao ključni prioritet SAD, ali ipak smatra da bi mogle da obrate više pažnje na ovaj region nego što je to do sada bio slučaj.

"Zapadni Balkan i Srbija i dalje ne spadaju među ključne brige i najvažnije prioritete Bajdenove administracije, ali je reč o oblasti čiji geopolitički i geostrateški značaj progresivno raste. Zato verujem da će SADe u narednoj godini investirati više vremena, ali i novca, kako bi umanjile uticaj Kine i Rusije u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana", zaključio je Nedeljković.