Nemačka i Francuska na čelu dva suprotstavljena tabora u EU: Nuklearna energija - tačka podela Berlina i Pariza

Komentari

Autor: Euronews, EUobserver, Euractiv

13/12/2021

12:58

Nemačka i Francuska na čelu dva suprotstavljena tabora u EU: Nuklearna energija - tačka podela Berlina i Pariza - Copyright AP/Ludovic Marin, Czarek Sokolowski

veličina teksta

Aa Aa

Samo nekoliko dana pošto je na čelo Nemačke došla nova koaliciona vlada, u odnosima Berlina i Pariza počele su da se javljaju trzavice. Razlog za to je nuklearna energija, odnosno pravilnik na kom radi Evropska komisija, a koji određuje šta su to ekološki prihvatljive investicije. Ove dve zemlje trenutno se nalaze u suprotnim taborima.

Već prvog dana na dužnosti, nova nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, ujedino i jedna od liderki Zelenih, posetila je Pariz i tom prilikom izjavila da je Evropa "srce nemačke spoljne politike", a da su jakoj Evropi potrebni "jaki francusko-nemački odnosi". Međutim, pitanje takozvane taksonomije zauzelo je centralno mesto.

"Nemačka će se protiviti naporima da se nuklearna energija označi kao zelena energija", navela je Berbok, prenosi EUobserver.

Kako je rekla, nijedna kriza ne predstavlja veću pretnju čovečanstvu od klimatske krize. Ipak, ističe da je dobro poznato da dve zemlje imaju različite stavove o nuklearnom pitanju.

Spor je postao javan još tokom klimatskog samita COP26 u Glazgovu prošlog meseca. Zelena taksonomija EU predstavlja tehničke smernice koje pomažu vladama i investitorima da identifikuju koji projekti poštuju Pariski sporazum, a koji krše njegove klimatske ciljeve. Evropska komisija je tu već svrstala solarnu energiju, geotermalne izvore, vodonik, vetar, hidroenergiju i bioenergiju, ali kada je u aprilu uvedena taksonomija bio je uočljiv izostanak nuklearne energije. Zemlje članice EU oko tog pitanja ne mogu da se saglase, preneo je ranije Euronews.

Dva tabora

Uprkos hitnosti u borbi protiv klimatskih promena, članice EU još ne mogu da postignu konsenzus o tome da li nuklearna energija predstavlja zeleni ili prljavi izvor energije. Evropska komisija će verovatno 22. decembra otkriti pravila ulaganja za nuklearnu energiju i gas, što je postalo jedna od najžešćih debata o životnoj sredini unutar Evropske unije.

Još početkom novembra, deset članica Evropske unije na čelu s Francuskom traži od Brisela da omogući veću upotrebu nuklearne energije klasifikovanjem ulaganja u nju kao zelene investicije, dok energetska kriza i rast cena gasa potresaju Uniju.

U toj grupi su Bugarska, Hrvatska, Češka, Finska, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenije i Rumunija. Kako je tada preneo Tajms, Francuska gradi pronuklearni evropski savez kako bi prevazišla nemački otpor novim pravilima koja bi omogućila veću upotrebu atomske energije u EU.

S druge strane, blok predvođen Nemačkom oštro se protivi toj inicijativi izražavajući zabrinutost zbog bezbednosti atomske energije, preneli su mediji. Nemačka, koja planira da zatvori sve svoje reaktore do 2022. godine, predvodi antinuklearni tabor, zajedno s Austrijom, Danskom, Luksemburgom i Španijom.

"Zabrinuti smo da bi uključivanje nuklearne energije u taksonomiju trajno narušilo njen integritet, kredibilitet, a samim tim i korisnost", navele su te zemlje u julu.

Euronews je preneo da izveštaj istraživačkog odeljenja Evropske komisije objavljen ranije ove godine ukazuje da bi Brisel na kraju mogao da stane na stranu pronuklearnog tabora.

Koalicioni sporazum bez pominjanja taksonomije

Inače, koalicioni sporazum tri stranke koje čine novu nemačku vladu izbegavao je spominjanje nuklearne energije i taksonomiju zelenih finansija EU kako bi se očuvali francusko-nemački odnosi, preneo je Euractiv.

Kako se navodi, fundamentalno neslaganje Francuske i Nemačke oko nuklearne energije nije nestalo. Dok je Nemačka bila usred pregovora o novoj vladi, dve najveće stranke semafor koalicije SPD i Zeleni oštro su se usprotivile uključvanju nuklearne energije u pravilnik EU o finansijama.

Olaf Šolc, novi nemački kancelar, uzdržavao se od javnog stava po tom pitanju, očigledno pokušavajući da sačuva francusko-nemačke odnose.

"Mislim da će se rukovodstvo Olafa Šolca mnogo fokusirati na Francusku, kao i na evropska pitanja uopšte", rekla je Danijela Švarcer, direktorka za Evropu u Fondaciji za otvoreno društvo.

O nemačkom koalicionom sporazumu pregovaralo se u 22 radne grupe koje su se bavile različitim temama. Rezultat je jedan od najsveobuhvatnijih koalicionih ugovora ikada: 178 stranica u kojima tri stranke pojašnjavaju svoje stavove o skoro svakom pitanju koje se može zamisliti, osim taksonomije EU o održivim finansijama.