Ko vodi u anketama za francuske predsedničke izbore: Makron i Le Pen verovatno u drugom krugu

Komentari

Autor: Euronews, Guardian

20/11/2021

12:59

Ko vodi u anketama za francuske predsedničke izbore: Makron i Le Pen verovatno u drugom krugu - Copyright AP/Thibault Camus

veličina teksta

Aa Aa

Francuska će narednog aprila glasati za izbor novog predsednika, a borba u anketama među potencijalnim kandidatima uveliko je u toku. Iako se aktuelni predsednik Emenuel Makron i dalje nije zvanično izjasnio da li će se kandidovati, to većina očekuje, pa mu tako ankete daju i blagu prednost u ovoj trci. Sa druge strane, na drugom mestu, barem zasad, nalazi se Marin le Pen, liderka krajnje desnice.

Potencijalni kandidati imaju rok do 4. marta da predstave 500 potpisa izabranih zvaničnika koji podržavaju njihovu kandidaturu, što se zakonski zahteva. Neki od političara koji se nadaju da će biti u trci verovatno će se do tada povući, piše Gardijan, a primera radi, na izborima 2017. godine je učestvovalo 11 kandidata.

Prva runda izbora održava se 10. aprila i vrlo je verovatno da nijedan kandidat neće osvojiti većinu potrebnu za pobedu u prvom krugu. Drugi krug se održava dve nedelje kasnije.

Ankete pokazuju da bi u tom drugom krugu najverovatnije građani birali između Makrona i Le Penove.

Kako trenutno stoje Makron i Le Pen?

Aktuelni predsednik uzdrmao je političku scenu Francuske 2017. godine kada se kandidovao bez podrške velike stranke i pobedio. Njegova, na brzinu okupljena, centristička Republika u pokretu takođe je pobedila na parlamentarnim izborima te godine.

U istraživanju koje prenosi Gardijan, a koje je objavio NSPPolls, Makron bi u prvoj rundi mogao da ima oko 25 odsto podrške.

Sve ankete, za sada, ukazuju na pobedu Makrona, ali predsednički izbori u Francuskoj su tradicionalno nepredvidljivi. Primer za to je i sam aktuelni predsednik, koji je osnovao politički pokret samo nekoliko meseci pre izbora 2017. na kojima je pobedio.

Iza njega, ali ne tako blizu, trenutno je liderka "Nacionalnog okupljanja" Marin le Pen sa oko 16 odsto podrške.

Le Penova se inače trudila da sprovede akciju u pokušaju da sanira imidž antiimigracionog i ekspremno desničarskog Nacionalnog fronta koji je preuzela od oca 2011. godine i preimenovala ga je u Nacionalno okupljanje pre tri godine. Rezultat stranke na regionalnim izborima u junu, međutim, bio je niži od predviđenog nakon što su mnogi njeni tradicionalni glasači ostali uzdržani.

U svom trećem pokušaju da postane predsednica, Le Penova vodi kampanju na tradicionalnoj liniji stranke i pozivima za suzbijanje imigracije i "držanja Francuske za Francuze".

Glavni izazov za Le Pen biće izgradnja kredibiliteta na pitanjima koja se ne odnose na imigraciju i bezbednost. Zbog nedostatka iskustva i znanja u oblasti ekonomije, Makron ju je sa lakoćom nadjačao u TV duelu 2017. godine.

Ostali kandidati

Odmah iza Le Penove, sa potencijalnih 15 odsto podrške, nalazi se Erik Zemur. On nema političku stranku iza sebe, a reč je o ekstremno desničarskom TV stručnjaku koji zastupa neke kontroverzne stavove, kao što je teorija "velike zamene" po kojoj će navodno muslimanski imigranti "zameniti stanovništvo evropskih zemalja".

Često je u javnosti izazivao pažnju zbog ekstremno desničarskih stavova, pretežno antiislamskih i antimigrantskih. Osuđen je zbog toga što je rekao da "poslodavci imaju pravo da odbiju crnce ili Arape", i zagovara tezu da je Kosovo ono što čeka Francusku, jer je hrišćansko stanovništvo zamenjeno muslimanskim.

Zemur je nedavno blagonaklono govorio o Višijevskom režimu u Francuskoj u vreme Drugog svetskog rata, što je izazvalo osude potomaka žrtava Holokausta. Posebno ih muči to što je i sam Zemur potomak Jevreja iz Alžira.

Smatra se da će se Zemur najviše boriti za glasove sa Marin le Pen, koja se takođe nalazi na desnoj strani političkog spektra - naročito jer su im i teme veoma slične.

Spisak ostalih potencijalnih kandidata je poduži, a tu su i neka dobro poznata imena kao što su Gzavije Bertran, bivši ministar Nikolasa Sarkozija, a potencijalni kandidat republikanaca mogao bi da bude i Mišel Barnije.