Erik Zemur - ekstremni desničar uskoro bi mogao da se uključi u predsedničku trku: Ko će sve "na crtu" Makronu

Većina francuskih političara od kojih se to očekivalo, najavili su kandidaturu na predsedničkim izborima koji bi trebalo da se održe sledeće godine. Očekuje se da će to uskoro uraditi i Erik Zemur, ekstremno desničarski nastrojeni novinar. On je dobro poznato ime u Francuskoj - bio je kolumnista Figaroa, autor bestselera i voditelj Se Njuza, što bi bio pandan američkom Foks njuzu.

Često je u javnosti izazivao pažnju zbog ekstremno desničarskih stavova, pretežno antiislamskih i antimigrantskih. Osuđen je zbog toga što je rekao da "poslodavci imaju pravo da odbiju crnce ili Arape", i zagovara tezu da je Kosovo ono što čeka Francusku, jer je hrišćansko stanovništvo zamenjeno muslimanskim.

Zemur je nedavno blagonaklono govorio o Višijevskom režimu u Francuskoj u vreme II svetskog rata, što je izazvalo osude potomaka žrtava Holokausta. Posebno ih muči to što je i sam Zemur potomak Jevreja iz Alžira.

"Da vam kažem, nikada ne žalim što sam nešto rekao. Drugo, više neću da govorim o istorijskim temama, ostaviću ih istoričarima. Volim te teme, ali kada o njima pričam, analiziraju ih ljudi sa lošim namerama i neznalice", rekao je Zemur naposletku.

Smatra se da će se Zemur najviše boriti za glasove sa Marin le Pen, koja se takođe nalazi na desnoj strani političkog spektra - naročito jer su im i teme veoma slične. Čak je i otac Marin le Pen zvanično podržao Erika Zemura, koji je za sada još samo"ideja", a ne prava politička snaga. Prema anketama, međutim, Zemur ima dvocifrenu podršku birača, i da su izbori u Francuskoj sutra, svakako prošao u drugi krug.

Ko se sve kandidovao do sada

Do sada se za trku na predsedničkim izborima kandidovalo petoro osoba, uključujući i aktuelnog predsednika Emanuela Makrona, a očekuje se i da Republikanska stranka uskoro izabere svog kandidata.

Marin le Pen - Nacionalni savez

Viđena kao glavni Makronov rival i osoba koja će verovatno ući u drugi krug izbora, Marin Le Pen je liderka krajnje desnice koja se čvrsto drži svojih omiljenih tema - imigracije i bezbednosti.

EPA/IAN LANGSDON

Među merama za koje se Le Pen zalaže su ukidanje naturalizacije brakom i automatsko državljanstvo za osobe rođene na francuskom tlu. Takođe, smatra da bi trebalo ograničiti pristup porodičnim dodacima tako da mogu da ih dobiju samo Francuzi, a da stranci čekaju pet godina.

Žan-Luk Melenšon - Pobunjena Francuska

Levičarski populistički lider je na poslednjim predsedničkim izborima zauzeo četvrto mesto, osvojivši skoro 20 odsto glasova u prvom krugu. Prema trenutnim anketama, očekuje ga podrška od oko 10 odsto.

Do sada, Melenšonova kampanja se oslanjala na društvena pitanja i potrošačku korpu, odnosno troškove života u Francuskoj. Najavio je, na primer, planove za pravljenje "zakona o hitnim socijalnim slučajevima", kojima bi se omogućilo zamrzavanje cena osnovnih potrepština, uključujući gorivo, gas, struju i neke prehrambene artikle.

An Idalgo - Socijalistička partija

An Idalgo je aktuelna gradonačelnica Pariza, nakon što je prošle godine osvojila drugi mandat na ovom mestu. Ona je pozvala na obnovu obrazovnog i zdravstvenog sistema i rekla da bi "pitanje rada trebalo ponovo da postane centralno pitanje".

Poput Melenšona, i Idalgo ima plan za povećavanje plata - rekla je da bi jedan od njenih prvih postupaka na poziciji predsednika bio početak pregovora sa sindikatima "kako bi se Francuzi vratili u položaj u kome mogu dostojanstveno da žive od svog rada".

Janik Žado - Partija Zelenih

Žado je poslanik u Evropskom parlamentu, i trebalo je da bude predsednički kandidat Zelenih 2017. godine, ali je podržao Socijalističku partiju. Ovaj put, čini se, takav savez je malo verovatan, iako su dve levičarske stranke udružile snage kako bi pobedile na izborima za gradonačelnike u Parizu i Marselju.

Tanjug/AP/Lewis Joly

Program Žadoa podrazumeva zalaganje za prednost pitanjima poput klime, zdravlja ljudi, životne sredine i socijalne pravde. Takođe, Žado želi da vrati porez na bogatstvo i da uvede veći porez za one koji ulau u eksploataciju fosilnih goriva.

Republikanska partija

Glavna desničarska stranka tek treba da izabere svog kandidata, a interni izbori planirani su za početak decembra. Troje republikanaca koji će pretendovati na predsedničku kandidaturu su Ksavijer Bertran, Valeri Pekres i Mišel Barnije.