Igre 
Spisak sve duži: Predsednički izbori u Francuskoj - ko će sve "na crtu" Makronu
Komentari21/10/2021
-07:09
Spisak političara koji planiraju da izađu na crtu Emanuelu Makronu šest meseci uoči predsedničkih izbora u Francuskoj, sve je duži. On još nije zvanično objavio da će se kandidovati za drugi mandat, ali se očekuje da će to učiniti. Smatralo se da je njegov glavni izazivač Eduar Filip iz partije "Republika u pokretu", ali je gradonačelnik Avra odbacio mogućnost kandidovanja.
Sve ankete, za sada, ukazuju na pobedu Makrona, ali predsednički izbori u Francuskoj su tradicionalno nepredvidljivi. Primer za to je i sam aktuelni predsednik, koji je osnovao politički pokret samo nekoliko meseci pre izbora 2017. godine na kojima je pobedio, piše Euronews.
Ključna pitanja za izbore uključuju rad, potrošačku korpu, ekologiju, imigraciju i bezbednost.
Marin Le Pen - Nacionalni savez
Viđena kao glavni Makronov rival i osoba koja će verovatno ući u drugi krug izbora, Marin Le Pen je liderka krajnje desnice koja se čvrsto drži svojih omiljenih tema - imigracije i bezbednosti.
Među merama za koje se Le Pen zalaže su ukidanje naturalizacije brakom i automatsko državljanstvo za osobe rođene na francuskom tlu. Takođe, smatra da bi trebalo ograničiti pristup porodičnim dodacima tako da mogu da ih dobiju samo Francuzi, a da stranci čekaju pet godina.
Tanjug/AP Photo/Daniel Cole
Sa druge strane, Le Pen je, čini se, odustala od ideja o izlasku Francuske iz Evropske unije, Šengenskog prostora ili evrozone. Ona je pokušala da ublaži imidž svoje partije od kako je preuzela vođstvo od oca, koji je više puta osuđivan zbog antisemitskih i negacionističkih komentara. Le Pen je partiju približila centru, koliko-toliko, ali sada sa desnice "preti" nova ličnost, Erik Zemur.
Glavni izazov za Le Pen biće izgradnja kredibiliteta na pitanjima koja se ne odnose na imigraciju i bezbednost. Zbog nedostatka iskustva i znanja u oblasti ekonomije, Makron ju je sa lakoćom nadjačao u TV duelu 2017. godine.
Povezane vesti
Žan-Luk Melenšon - Pobunjena Francuska
Levičarski populistički lider je na poslednjim predsedničkim izborima zauzeo četvrto mesto, osvojivši skoro 20 odsto glasova u prvom krugu. Prema trenutnim anketama, očekuje ga podrška od oko 10 odsto.
Do sada, Melenšonova kampanja se oslanjala na društvena pitanja i potrošačku korpu, odnosno troškove života u Francuskoj. Najavio je, na primer, planove za pravljenje "zakona o hitnim socijalnim slučajevima", kojima bi se omogućilo zamrzavanje cena osnovnih potrepština, uključujući gorivo, gas, struju i neke prehrambene artikle.
EPA/CHRISTOPHE PETIT TESSON
Takođe, želi i da poveća minimalnu platu sa 1.258 evra, koliko je sada, na 1.400. Melenšon je, međutim, kontroverzna ličnost.
U decembru 2019. godine, dobio je uslovnu kaznu zatvora od tri meseca i kaznu od 8.000 evra zbog zastrašivanja zvaničnika koji su vršili pretres u njegovoj kancelariji prilikom istrage o nepravilnom finansiranju.
An Idalgo - Socijalistička partija
An Idalgo je aktuelna gradonačelnica Pariza, nakon što je prošle godine osvojila drugi mandat na ovom mestu. Ona je pozvala na obnovu obrazovnog i zdravstvenog sistema i rekla da bi "pitanje rada trebalo ponovo da postane centralno pitanje".
Poput Melenšona, i Idalgo ima plan za povećavanje plata - rekla je da bi jedan od njenih prvih postupaka na poziciji predsednika bio početak pregovora sa sindikatima "kako bi se Francuzi vratili u položaj u kome mogu dostojanstveno da žive od svog rada".
Tanjug/AP Photo/Michel Euler
Idalgo se dosta bavi i pitanjima ekologije, pa je tako u Parizu uvela mere poput zabrane automobila u pojedinim delovima, kao i pravljenje više biciklističkih staza. Njeni novi planovi u Parizu uključuju zasađivanje 170.000 stabala, renoviranje zgrada tako da imaju bolju energetsku uštedu, i iskorenjivanje plastike u školskim kantinama.
Povezane vesti
Gradonačelnicu Pariza čekaju dva velika izazova. Prvo, većina birača na nju gleda kao na "lokalnu političarku", koja je usko vezana za Pariz. Drugo, kandidati iz njene partije ne prolaze baš najbolje na izborima - 2017. godine socijalistički kandidat je osvojio nešto više od šest odsto glasova.
Prema anketama, Idalgo bi na predsedničkim izborima trebalo da dobije između četiri i sedam odsto glasova.
Janik Žado - Partija Zelenih
Žado je poslanik u Evropskom parlamentu, i trebalo je da bude predsednički kandidat Zelenih 2017. godine, ali je podržao Socijalističku partiju. Ovaj put, čini se, takav savez je malo verovatan, iako su dve levičarske stranke udružile snage kako bi pobedile na izborima za gradonačelnike u Parizu i Marselju.
Program Žadoa podrazumeva zalaganje za prednost pitanjima poput klime, zdravlja ljudi, životne sredine i socijalne pravde. Takođe, Žado želi da vrati porez na bogatstvo i da uvede veći porez za one koji ulau u eksploataciju fosilnih goriva.
Tanjug/AP/Lewis Joly
Njegov plan uključuje i ubrizgavanje 50 milijardi evra godišnje tokom petogodišnjeg mandata za "popravku" zemlje i "obnovu" ekonomije. Sredstva bi išla za infrastrukturne projekte, stanovanje, transport i pomogla privredi da pređe u krug "ulaganja i odgovorne potrošnje".
Ankete mu daju između šest i devet odsto glasova.
Republikanska partija
Glavna desničarska stranka tek treba da izabere svog kandidata, a interni izbori planirani su za početak decembra. Troje republikanaca koji će pretendovati na predsedničku kandidaturu su Ksavijer Bertran, Valeri Pekres i Mišel Barnije.
Ksavijer Bertran
Bertran je bivši ministar zdravlja i rada, a trenutno je najveći favorit za predsedničkog kandidata republikanaca.
Predstavlja se kao osoba koja "želi da naše (prave) ideje pobede i da se Francuzi pomire", i razvio je program "tri prioritetne oblasti": "vlast, rad i teritorija".
EPA/EMMA FOSTER
Stavke koje je već izneo u programu uključuju veliku "društvenu konferenciju" za pregovore o platama, reviziju cilja da se udeo nuklearne energije u zemlji smanji na 50 odsto, kao i zabranu salafizma, ultra konzervativnog islamističkog pokreta.
Valeri Pekres
Valeri Pekres je takođe bivša dvostruka ministarka, a bila je zadužena za obrazovanje i budžet.
Ona se obavezala da će preispitati planove o zatvaranju nuklearnih reaktora, priznajući međutim da nuklearna energija neće biti dovoljna i da je potrebno pojačati obnovljive izvore energije.
AP/Charles Platiau
Pekres je, takođe, pozvala i na povećanje plata i reformu sistema za pomoć nezaposlenima i penzije, i obećala smanjenje javnog duga.
Mišel Barnije
Mišel Barnije, sa 70 godina starosti, bio bi najstarija osoba u predsedničkoj trci u slučaju da bude republikanski kandidat. Kao i njegovo dvoje kolega, i on je dva puta bio ministar, za poljoprivredu i evropske poslove.
Značajan deo karijere je Barnije napravio na evropskoj sceni. Dva puta je bio komesar EU, ali je možda sada najpoznatiji kao "gospodin Bregzit", nakon što je vodio pregovore o izlasku Velike Britanije iz EU.
"Želim da budem predsednik pomirenja Francuza", rekao je Bernije nedavno.
Tanjug AP/Olivier Hoslet
Njegov program uključivao bi povećanje plata nastavnicima i zdravstvenim radnicima, niže poreze na doprinos i proizvodnju za poslodavce, kao i referendum o imigraciji. On je, takođe, doveo u pitanje "preteranu revnost" Evropskog suda pravde.
Jedan od njegovih glavnih izazova, ako ga izaberu za kandidata, bilo bi pronalaženje razlika između njega i Makrona, jer imaju dosta sličnih stavova.
Komentari (0)