Igre 
Raste pritisak migranata na granice EU: Na zapadnobalkanskoj ruti 117 odsto više ilegalnih prelazaka nego prošle godine
Komentari20/10/2021
-20:03
U još jednom mesečnom izveštaju Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Fronteks) primetan je rast ilegalnih prelazaka spoljnih granica Evropske unije. Za prvih devet meseci taj broj dostigao je 133.900 što je 47 odsto više u odnosu na period pre izbijanja pandemije 2019. godine. U izveštaju se napominje da je naveći rast zabeležen na centalnoevropskoj i zapadnobalkanskoj ruti.
Samo u septembru ove godine zabeleženo je 23.630 ilegalnih prelazaka na glavnim evropskim rutama, što je 40 odsto više nego 2020. kada su na snazi bile brojne restrikcije.
Evropske rute, pre svega one na istoku, ali i na Balkanu, proteklih nekoliko meseci često su dospevale u žižu javnosti. Sve one, osim na Istočnom Mediteranu, beleže skok u broju ilegalnih prelazaka, a gotovo istovremeno sa ovim izveštajem Fronteksa objavljeni su i podaci Kancelarije EU za azil Easo koji navode da se broj tražilaca azila u EU približio onom pre pandemije.
Na Balkanu skok od čak 117 odsto
Najveća razlika u odnosu na isti period 2020. godine beleži se na zapadnobalkanskoj ruti, svojevremeno i jednom od "žarišta" tokom migrantske krize. U prve tri četvrtine 2021. bilo je 40.200 ilegalnih prelazaka u ovom delu Evrope, što je 117 odsto više u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Samo u septembru na ruti je bilo 10.400 ilegalnih prelazaka, što je rast od 112 odsto u odnosu na septembar prošle godine. Kako navodi Fronteks, najveći broj ljudi koji se mogu zateći na ovoj ruti su poreklom iz Sirije, Avganistana i Maroka.
Kako je ranije pisao Euronews Srbija, posledice situacije u Avganistanu, promene koje donosi talibanska vlast, ali i povlačenje zapadnjačkih trupa osetiće čitav svet, a tako i Zapadni Balkan.
Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila rekao je ranije da je Srbija, koja nije članica EU u nezahvalnom položaju jer se nalazi na takvom prostoru, između dva dela EU, odnosno između Grčke i ostatka Evrope.
profimedia
Povezane vesti
"Naše mesto je taj vakum, koji nije deo EU, a kroz koji prolaze migranti, mi smo poslednja stanica do šengenske zone i neminovno je da migracije idu kroz našu zemlju. Posebno je otežavajuče što se graničimo sa zemljama koje nisu članice EU, Makedonija, Crna Gora...", rekao je on.
Ova "balkanska ruta" nedavno je dobila i svetsku pažnju nakon što su objavljeni uznemirujući snimci na kojima se vidi kako maskirane osobe s fantomkama tuku izbeglice pendercima, kakve imaju pripadnici hrvatske interventne policije i nasilno ih usmeravaju preko rukavca Korane s teritorije Hrvatske u BiH. Hrvatska je kasnije objavila da pokreće istragu o ovim optužbama, a nedugo potom stigla je i potvrda od ministra unutrašnjih poslova Davora Božinovića da se radi o policijskim službenicima.
Evropa razmatra nove sankcije prema Belorusiji
Najveću pažnju, međutim, proteklih nekoliko meseci izaziva situacija na granici Belorusije i zemalja EU.
Na istočnim granicama broj ilegalnih prelazaka stigao je skoro do brojke 6.200 u periodu između januara i septembra. Granica između Litvanije i Belorusije nastavlja da bude najpogođenija sa 4.170 prelazaka, ali brojke jesu počele da opadaju nakon što su u julu dostigle istorijski vrhunac (2.900 tokom jednog meseca).
Sa druge strane, Poljska je zabeležila 1.380 ilegalnih prelazala na granici sa Belorusijom od januara do septembra ove godine. Najveći broj ljudi su oni koji dolaze iz Iraka, Avganistana, Sirije i Rusije.
Inače, ministri inostranih poslova Evropske unije raspravljali su tokom ove nedelje o uvođenju novih ekonomskih sankcija Belorusiji, uključujući i sankcije aviokompaniji Belavia, kako bi se zaustavila, kako navodi Brisel, namerna politika Minska da pošalje hiljade migranata preko granice u EU.
EPA/Valda Kalnina
Pooštravanje sankcija usledilo bi nakon opsežnih mera koje su u junu uvedene beloruskoj ekonomiji zbog Lukašenkovog nasilnog odgovora na demonstracije organizovane nakon njegovog reizbora u avgustu 2020, što Minsk osporava.
Povezane vesti
Mnoge države EU sada, takođe, optužuju Lukašenka da prima ilegalne migrante iz Iraka, Irana i Afrike kako bi ih poslao preko granice u EU radi destabilizacije evropskog bloka. Lukašenko to negira i optužuje Zapad za, kako kaže, humanitarnu katastrofu nakon što su migranti ostali na belorusko-poljskoj granici.
Inače, skoro 6.000 poljskih vojnika čuva granični pojas prema Belorusiji zbog naglog porasta broja ilegalnih ulazaka u Poljsku, izjavio je poljski ministar odbrane Mariuš Blažčak, potvrdivši da raspoređivanje svežih vojnih trupa predstavlja značajno povećanje ukupnog vojnog prisustva na granici. Ova zemlja je proglasila vanredno stanje u regionu prema Belorusiji i planira izgradnju zida na granici.
Ostale rute
U prvih devet meseci registrovano je i oko 47.620 ilegalnih prelazaka na ruti na Centralnom Mediteranu. To je takođe drastičan rast, odnosno 87 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Najviše ljudi dolazi iz Tunisa, Bangladeša i Egipta.
Povezane vesti
I na zapadu Mediterana takođe rast, u ovom slučaju od 22 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok sa druge strane na istoku Mediterana zabeležen pad od 17 odsto.
Na istoku Mediterana je registrovano 13.190 slučajeva u periodu od januara do septembra, a Kipar je zabeležio skoro 50 odsto od ukupnog broja prelazaka.
Na zapadnoafričkoj ruti takođe drastičan rast od 93 odsto.
Inače, ovi preliminarni rezultati predstavljaju broj detektovanih pokušaja ileganog prelaska granica i spoljnih granica EU. Ista osoba može više puta da pokuša da pređe granicu na različitim granicama.
Samo u avgustu 56.000 zahteva za međunarodnu zaštitu
Prema podacima Easo, u avgustu ove godine zabeležen je rast od čak 40 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine kada je reč o zahtevima za međunarodnu zaštitu. Naime, tokom tog meseca u zemljama EU registrovano je 56.000 zahteva, potvrdila je za novine nemačke Medijske grupe Funke Nina Gregori, direktorka ove kancelarije.
Prema njenim rečima, avgust je treći mesec ove godine u kojem je znatno više zahteva za azil, a razlog su u prvom redu tražioci iz Avganistana čiji je broj dostigao rekordan nivo. Samo u avgustu, izbeglice iz te zemlje podnele su 10.000 zahteva za zaštitu, što je 38% više nego u julu, preneo je Euractiv.
Tanjug/AP/Santi Palacios
Pojasnila je da u ovom trenutku zahteve za azil uglavnom podnose avganistanski državljani koji su vazdušnim putem evakuisani iz te zemlje, ili oni koji već duže vreme žive u Evropi i koji sada ponovo pokušavaju da osiguraju azil, prenela je agencija AFP.
Ipak, kako je dodala, u ovom trenutku se ne beleže nikakva veća kretanja migranata iz samog Avganistana ka Evropi.
Janša: EU nema mehanizam da se štiti
Slovenački premijer Janez Janša rekao je ranije da smatra da Evropska unija nema mehanizam da od ilegalnih migracija zaštiti ne samo Šengensku granicu, nego i svoje spoljne granice.
"EU nažalost nema mehanizam da od ilegalnih migracija zaštiti ne samo Šengensku granicu nego i spoljnu granicu Evropske unije", naglasio je Janša.
On je dodao da je slovenačko-hrvatska granica još uvek granica Šengena, i da bi boljoj kontroli granica i ilegalnih migracija doprinelo i ranije proširenje Šengena, za šta se sada još čeka politička odluka.
Komentari (0)